Juzna Amerika dezurni domacin (1950 - 1967)

Svetsko prvenstvo u kosarci koje se od 19. avgusta do 3. septembra odrzava u Japanu je 14. po redu. Sve je pocelo davne 1950. u Argentini koja je bila domacin prvog sampionata sveta za koje je FIBA dve godine ranije odlucila da se organizuje izmedju olimpijskih turnira.  Argentina je iskoristila prednost domaceg terena postavsi tako prvi po redu sampiona sveta u kosarci. Interesantno je da su prvih 5 sampionata (1950-1967) sveta odrzali u Juznoj Americi i to dva puta u Rio de Zaneiru i po jednom u Argentini, Cileu i Urugvaju. To je na najbolji moguci nacin iskoristio Brazil okitivsi se sa 2 titule prvaka (1959,1963), amerikanci su trijumfovali jednom (1954. u Riu), a Sovjeti su se svog prvog zlata docepali 1967. u Montevideu. Prvih 5 sampionata sveta odrzanih u americi su obelezili skandali, promene organizatora, otkazi, cak i odbijanja da se izdaju vize. Iz politicnih razloga, Sovjetski Savez je debitovao tek na 3. sampionatu sveta u Santiagu (Cile).

Po prvi put u Evropi, "plavi" postaju svetska sila (1970-1990)

1970. godine se Svetsko prvenstvo po prvi put odrzava van Juzne Amerike, tacnije u Ljubljani sto su "plavi" iskoristili da se docepaju svoje prve titule prvaka posle dva uzastopna srebra. U naredna tri sampionata, Sovjetski Savez i Jugoslavija su se smenjivali na tronu dok amerikanci i dalje nisu slali svoje najbolje koledz igrace iz razloga sto SP nije pridavan isti znacaj kao i Olimpijskim igrama. Ipak to je pocelo da se menja vec u Kolumbiji na SP 1982. kada su osvojili srebro da bi 4 godine kasnije u Madridu osvojili svoje 2. zlato ukupno i prvo posle 32 godine. Na tri uzastopna sampionata (1982-1990) medalje su medjusobno raspodelili SAD, Jugoslavija i Svojetski Savez dok je Brazil svoju poslednju i do danasnjeg dana osvojio 1978. 1990. je donela definitivnu potvrdu da amerikanci na SP vise ne mogu slati koledz igrace i da se nadaju uspehu jer su vrlo talentovan americki igraci bili nejaki za iskusnu ekipu Sovjetskog Saveza, a posebno za "plave" koji su se prosetali do zlatne medalje.

Debi NBA profesionalaca, povratak "plavih" (1994-1998)

SP 1990. je obelezilo kraj jedne ere u svetskoj kosarci jer se u naredne 4 godine svetska kosarkaska mapa znatno promenila. Sovjetski Savez je prestao da postoji, njega je nasledila Rusija, a na sceni se pojavila i samostalna Litvanija. 1994. je debitovala i samostalna Hrvatska osvojivsi bronzanu medalju, a Amerikanci su odlucili da po prvi put posalju profesionalce koji su se bez problema prosetali do zlata. Taj put im je znatno bio olaksan jer Jugoslavija (tacnije Srbija i Crna Gora) nisu ucestvovali zbog sankcija Ujedinjenih Nacija. Na SP u Atini 1998. , "plavi" se, iako oslabljeni, vracaju na vrh, a rusi se ponovo zadovoljavaju samo srebrom. Zbog strajka NBA igraca, amerikanci sallju selekciju sastavljenu od profesionalnih igraca iz Evrope i koledz igraca sto im donosi samo bronzu.

Rusenje NBA mita (2002)

Kao i na SP u Argentini 12 godina ranije, SP u Indijanapolisu obelezava kraj jedne ere u kojoj je americka ekipa sastavljena od NBA igraca po prvi put porazena, i to cak 3 puta ne uspevsi da obezbedi ni direktan plasman na OI u Atini. Jugoslavija je po treci put u tri navrata (ne racunajuci 1994.) dosla do zlata, a na sceni se pojavila nova kosarkaska sila, Argentina, osvojivsi prvu medalju posle 52 godine kada su postali prvi svetski prvaci. Pored Argentine, i Nemacka je sebe dovela u red kosarkaskih sila osvojivsi svoju prvu medalju na svetskim sampionatima.