 |
|
|
Beograd priredio velicanstven docek svetskim prvacima
Beograd, 10. Septembar - Posle
fantasticnog ispracaja iz Indijanapolisa, nasi reprezentativci su danas u
Beogradu bili velicanstveno docekani od strane Beogradjana. Od samog
aerodroma pa uz put sve do gradske skupstine, mase ljudi su se stiskali
jedni uz druge za sansu da pozdrave plave. Ipak, prizor koji su imali
prilike da vide sa terase gradske skupstine ce svakom od njih vecno ostati
u secanju.
Na nasim stranicama mozete da vidite foto reportazu sa doceka svetskih sampiona, kao i sa slavlja na ulicima Beograda koje je nastalo neposredno po osvajanju svetske titule.
Jugoslavija prvak sveta !!!!!!
Kako smo i ocekivali, dvorana u
Indijanapolisu je bila jos punija nego juce zbog veliko broja ljudi iz
Cikaga i okoline sto su pred sam pocetak utakmice dosli u Indijanapolis.
To je sve stvorilo fantasticnu atmosferu u dvorani jer je povrh velikog
broja nasij navijaca prisutan bio i solidan broj Argentinaca koji su manje
vise ipak bili nadjacavani vecinom meca.
Pre samog meca, mnostvo ljudi je napunilo hodnike dvorane u Indijanapolisu trazeci kartu vise, dok se u vazduhu osecala pozitivna atmosfera zbog koje smo skoro pomislili da se nalazimo kod kuce pred neki vazan mec.
Nasa reprezentacija je pocela
znatno bolje nego na prethodnim mecevima i od starta je odrzavala blagu
prednost koju su Argentinci stizali ali im nasi nisu ozvoljavali da se
razmasu. Odbrana je konacno bila veoma dobra na pocetku, a stvari su u
napadu isle dosta skladno. Sem par lose izvedenih kontri i izgubljenih
lopti, nasa reprezentacija je sasvim dobro odigrala prvi deo igre koji je
resila u svoju korist, 41:39. Argentinci su sa druge strane igrali bez
najboljeg igraca i strelca, Djinobilija koji je povredio skocni zglob u
polufinalu pa im je to smanjilo rotaciju i stvorilo dosta pritiska na
ostale igrace sto je uticalo da Argentina odigra manje ubedljivo nega na
prethodnim mecevima. Najbolji utisak u nasem timu su ostavili
Marko Jaric (7 poena) koji je odigrao odlicnu odbranu uz dve ukradene
lopte kao i stopostotan ucinak iz igre. Pored njega, najbolji strelac tima
je bio Pedja Stojakovic sa 13 poena.
Produzetak je otvorio Pedja Stojkovic sa trojkom dok Argentinci nisu mogli da nadju resenje da postignu kos pa su "plavi" uspeli da stvore osetniju prednost i uprkos nesigurnoj i nepreciznoj igri privedu susret kraju. Jugoslavija je tako pobedila jedan fantastican tim koji je realno gledajuci prikazao najbolje igre na ovom sampionatu, dok je nas tim pobedio samo zahvaljujuci ogromnom kvalitetu i sposobnosti da svake noci jedan igrac ponese tim na svojim ledjima. Veceras je to bio Dejan Bodiroga koji je postigao cak 16 poena u poslednjoj cetvrtini uz 2 trojke. U nasem timu, najefikasniji igraci su bili Stojakovic sa 26 i Bodiroga sa 27 poena dok je u redovima Argentine blistao Fabricio Oberto sa 28 poena i 10 skokova.
Ono sto je najvaznije je da je ceo susret prosao bez i jednog ozbiljnog incidenta sto svakako moze da sluzi na cast nasim navijacima koji su napravljenom atmosferom odusevili sve americke posmatrace koji nisu ranije imali prilika da prisustvuju "pravom" navijanju, za razliku od pozorisnog navijanja koje mozemo da vidimo na NBA utakmicama. Samo je jedan mali incident donekle bacio mrlju na savrsenu atmosferu. Naime, po samom zavrsetku meca, jedan nas navijac je uspeo da se probije kroz red obezbedjenja posle cega je oboren na zemlju i stavljene su mu lisice. Sve se to dogadjalo neposredno po okoncanju susreta. Ipak, cim su nasi reprezentativci primetili sta se dogadja brzo su na celu sa Dejanom Tomasevicem i potom Vlade Divcom pojurili u "spas" jedinom navijacu koji je uspeo da se domogne terena. Posle energicnog o ostrog protesta nasih igraca, obeznedjenje je popustilo pa se nas navijac nasao na terenu zajedno sa nasim igracima kojima moze da sluzi na cast sto su reagovali na nacin na koji su reagovali. Iskreno sumnjamo da bi ijedan milioner iz redova americke reprezentacije skocio u odbranu jednog "obicnog" navijaca i rizikovao sukob sa obezbedjenjem.
Jugoslavija - Argentina 84:77 (24:19, 17:20, 11:18, 23:18, 9:2)
Uskoro vam pripremamo reportazu iz Indijanapolisa sa mnostvo slika sa utakmica i slavlja posle trijumfa plavih.
Pripremio: Marko Srdanovic Foto: Marko Pavlovic
Situacija na relaciji selektor Pesic - Radmanovic dostigla nanjnizu mogucu tacku
Indijanapolis, 8. Septembar - Iako se znalo da su odnosi na relaciji selektor-Radmanovic izuzeto losi, jucerasnji incident je samo stavio potvrdu na to. Naime, u poluvremenu polufinalne utakmice protiv reprezentacije Argentine, mogli smo da vidimo Vladimira Radmanovica kako je dosao i zauzeo mesto na tribinama umesto na terenu sa ostalim reprezentativcima. Svi nasi navijaci u hali su bili prilicno sokiranim tim dogadjajem iako se znalo da je netrpeljivost izmedju selektora i talentovanog igraca dostigla prilicno visoku tacku.
Ne zelimo da se sada stavljamo ni na jednu od dve zaracena strane ali na moramo da ukazemo na neke stvari. Nikada se nije desilo da na ovako vaznoj utakmici jedan igrac napusti tim i preseli se na tribine zajedno sa navijacima. To je ono sto nije nikako smelo da se desi, bar ne dok takmicenje traje jer samo baca ljagu na reprezentaciju koja je uvek bila uzor dobre i skladne atmosfere. Niko van redova naseg tima ne zna tacno sta se dogadjalo ali je sramota to sto se desilo. Ko god da je inicirao jucerasnji incident zasluzuje kritiku bez obzira ko je u celoj situaciji u pravu. Niko nije smeo da dozvoli da se ovakav incident dogodi u ovako vaznom trenutku jer skrece paznju reprezentativaca i strucnog sa mnogo vaznijih stvari, pod jedan protivnika i priprema za finalnu utakmicu svetskog prvenstva. Za to verovatno obe strane u sukobu imaju zasluge. Radmanvic je odbio da komentarise rekavsi da ce sve objasniti po povratku u Beograd dok selektor Pesic nema nameru da govori o bilo cemu drugome sto nema veze sa igrom reprezentacije i protivnika.
Ono sto svi zelimo je da se sazna stvarna podloga ovog sukoba koja datira jos od proslog leta kada se selektoru nije svidela ideja da Radmanovic dodje nesto kasnije na pripreme reprezentacije zbog cega mladi igrac nije bio u sastavu reprezentacija na evropskom prvenstvu u Turskoj. Dosta je bilo neproverenih novinarskih nagadjanja i patki koje smo mogli da citamo prethodnih dana o ovom sukobu i samo zelimo da znamo zasto se nesto ovako neprimereno desavalo u kosarkaskoj reprezentaciji koja je svima uvek bila ideal timske atmosfere i drugarstva.
Pripremio: Marko Srdanovic
Pobeda "plavih" u domacem ambijentu Conseco Fieldhouse-a
Indijanapolis 7. Septembar - Posle ne bas brilijantne igre ali zahvaljujuci sjajnoj odbrani krajem trece i pocetkom cetvrte cetvrtine, reprezentacija Jugoslavije je veceras savladala simpaticnu ekipu Novog Zelanda i u finalu protiv reprezentcije Argentine ce pokusati da se po peti put domogne titule najbolje ekipe sveta.
Iako smo mogli da cujemo mnoge ne bas
prijatne komentare i reci grdnje nasim reprezentativcima, navijaci su i u
drugom poluvremenu nastavli da daju bezrezervnu podrsku "plavima". Ono sto
su nasi reprezentativci trebali da urade mnogo ranije, poceli su u drugom
poluvremenu, da igraju agresivniju i siru odbran sprecavajuci trojke
Novozelandjana i brze rotirajuti posle blokova sto je pocelo da daje
rezultate jer je prednost protivnika pocela da se topi kako je odmicalo
vreme. Igrac koji je ovog puta dao impuls igri naseg tima je Milos Vujanic
sa dve uzastopne trojke cime je rezultat konacno prevagnuo na nasu
stranu posle cega je prednost samo rasla.
Posle susreta, nasi navijaci su zaposeli
hodnike velelepne hale i jos dugo navijali da bi se zatim slavlje slilo
ulicama Indijanapolisa i ispred hotela gde su smesteni nasi reprezentivci
kao i vasi izvestaci iz Indijnapolisa sto je pomalo probudilo vikendom
mrtvi centar Indijanapolisa.
Jugoslavija - Novi Zeland 89:78 (19:30, 20:18, 27:10, 23:20)
Pripremio: Marko Srdanovic Foto: Marko Pavlovic, Marko Srdanovic
Amerikanci na kolenima !!!
Dugogodisnji san se konacno ostvario. Jugoslovenska reprezentacija je pobedila americku selekciju sastavljenu od NBA igraca. U jednoj izuzetno uzbudljivoj utakmici, nasi momci su u finisu meca imali celicne nerve koji su im pomogli da iz daljeg takmicenja eliminisu najvece protivnike na putu do odbrane zlatne medalje.
Reci ne mogu da opisu radost svih nas koji smo pratili vecerasnji mec. Od sjajnog pocetka, do nesto slabije trece cetvrtine kao i do zavrsnice za infarkt, nasi momci su verovali u konacan uspeh. Utakmica je na pocetku licila ona onu koja je americka reprezentacija odigrala protiv Argentine. Nasi momci su poveli sa brzih 9-0 sto je bio znak George Karl-u da pozove brzi tajm-aut. Po atmosferi na tribinama bi se reklo da je utakmica igrana u "Pioniru", a ne u centru americke kosarke, Indijanapolisu. Nasi navijaci iako ne u velikom broju su u svemu nadjacali domace posmatrace (namerno ne upotrebljavamo izraz navijaci). Moglo se cuti: " Jugoslavija, Jugoslavija...Srbija, Srbija...Vlade Divac...", dok su se za vreme napada amerikanaca mogle cuti salve zvizduka. Samo nas cudi kako to da nas TV komentatori ne kritikuju nijednom sto navijamo za zemlju koja nas "hrani" ali su manje vise ignorisali galamu sa tribina iako tako nesto sigurno nikada nisu videli na kosarkaskim utakmicama sirom Amerike. Ipak, posle kraceg prekida, amerikanci polako staju na noge u pocinju da tope prednost plavih da bi na kraju prve cetvrtine rezultat glasio 20:20. Ipak, reprezentativci Jugoslavije nisu dozvolili amerikancima da se razmasu i do kraja poluvremena su zadrzali minimalno ali sigurno vodjstvo da bi se na poluvreme otislo sa rezultatom 40:36 u nasu korist. Najbolji u nasim redovima je bio fantasticni Vlade Divac sa 16 poena. Ne samo da je bio najbolji strelac nego je u nekoliko navrata do ocaja dovodio americke centre (citaj: Jarmain O'Neal-a) iznudjivanjem faula u napadu gde smo na delu ponovo mogli da vidimo "Glumacku skolu Vlade Divac".
Pocetak drugog poluvremena doneo je ono cega smo se najvise plasili. Americki tim predvodjen Paul Pierce-om je uspeo da anulira prednost naseg tima, a i da predje u sigurno vodjstvo koje su nasi povremeno smanjivali ali je nasa igra bila daleko od sjajne i potrebne da se pobedi ovaj americki tim. Odbrana je postala mnogo sporija, napad bezidejan i stvari nisu izgledale nimalo ruzicasto u tim trenucima. Kada smo na 6 minuta do kraja gubili sa 10 poena razlike, mnogima su na pamet prvo padale kritike treneru Pesicu kao i veceras izuzetno slabom Marku Jaricu koji je do poslednjih nekoliiko minuta utakimice na terenu izgledao u najmanju ruku nesiguran i krajnje neprepoznatljiv. Spas je dosao od sigurne ruke Milana Gurovica koji je postigao 2 uzastopne trojke kao i 2 bacanja posle faula nad njemu kada je fauliran u pokusaju za tri poena. Americki tim ponovo dozivljava pad sto nasima omogucava da se vrate u mec. U zavrsnim trenucima meca, do tada tragicar Jaric postize trojku na 2:27 do kraja cime potpuno vraca nas tim u rezultatsku neizvesnost (71:71), a Milan Gurovic jos jednom trojkom daje nasoj reprezentaciji 4 poena prednosti. Nije nam bilo svejedno ni kada je Andre Miller trojkom smanjio samo na jedan poen prednosti ali su celicni zivci Marka Jarica koji je u poslednjem minutu sutirao 4-4 slobodna bacanja doneli prednost koju Amerikanci u poslednjem napadu trojkom nisu uspeli da stignu. Onda je usledila velika radosta naseg tima i navijaca u dvorani i ne mozemo se setiti kada smo se ovako ponosno osecali posle nekog uspeha nasih nacionalnih selekcija. Pobediti ovaj tim sastavljen od NBA igraca i to na njihovom terenu je uspeh koji ce zlatnim slovima biti upisan u istoriji nase i svetske kosarke. Argentina je bila prva selekcija koja je porazila tim sastavljen od NBA igraca ali ga je nasa reprezentacija u direktnom susretu izbacila iz borbe za medalje. Pobeda je sladja jos vise kada se zna kroz kakve su probleme i kritike nasi reprezentativci prolazili prethodnih dana kada je celokupna kosarkaska javnost kritikovala taktiku selektora Pesica kao i zalaganje nasih najboljih igraca. Veceras se slavi u svim nasim zajednicama sirom Amerike, a kako saznajemo ocekuje se masivan priliv nasih navijaca u Indijanapolis tokom narednih dan-dva sto ce nasoj reprezentaciji dati veliku podrsku u borbi za medalje, a narednih dana cemo gledati da vam sa lica mesta malo bolje predocimo atmosferu koja ce vladati u Indijanapolisu.
Jugoslavija - SAD 81:78 (20:20, 20:16, 12:22, 29:20)
Pripremio: Marko Srdanovic
Plavi ponovo superiorni
U poslednjoj utakmici takmicenja po grupama, reprezentacija Jugoslavije je posle superiorne igre savladala iznenadjujuce slabu Tursku reprezentaciju i time osigurala plasman u cetvrtfinale svetskog prvenstva.
"Plavi"
su samo na pocetku utakmice ponovili dezorganizovnu igru koju smo mogli da
vidimo na ovom prvenstvu ali su stvari vec do kraja prve cetvrtine dosle
na svoje mesto. Posle najubedljivijeg vodjstva Turaka od 9:2, nas tim je
uspeo da se sabere pa je ubrzo po ulasku Bodiroge i Jarica u igru
poravnao rezultat da bi serijom od 9-0 zavrsio prvu cetvrtinu
sto nam je donelo vodjstvo od 21:15.
Jugoslavija
- Turska 110:78 (21:15, 29:19,
30:21, 30:23)
Pripremio: Marko Srdanovic Foto: Marko Pavlovic
Brazil platio ceh
Posle velikog kiksa u duelu sa Portorikom nasi reprezentativci su danas konacno pokazali pravi kvalitet i vise nego zasluzeno savladali do sada neporazenu ekipu Brazila. Plavi su tako ostvarili svoju prvu pobjedu u drugom kolu Svjetskog Prvenstva u kosarci u Inadianapolisu. Plavi su rezultatom 90:69 pobijedili Brazil i tako zadrzali mogucnost da se plasiraju u cetvrtfinale. Poslije razocaravajucih igara protiv Spanije, Kanade, i Portorika, plavi su najzad zaigrali onako kako znaju i nadamo se nagovijestili da stvari polako (ali jos uvijek na vrijeme) dolaze na svoje mjesto.
Valjda u potrazi za pobjedonosnom formulom, selektor Pesic je poceo utakmicu sa do sada neisprobanom petorkom sastavljenom od Vujanica, Gurovica, Stojakovica, Koturovica i Divca. Od samog starta, Plavi su zaigrali starim sjajem i predvodjeni danas raspolozenim Stojakovicem, poveli 22:6 vec u prvih 6 minuta prve cetvrtine, da bi rezultat na kraju prvog perioda igre glasio 26:14. Druga cetvrtina donijela je nastavak dobre igre plavih koji su i ovu cetvrtinu rijesili u svoju korist sa 20:14 tako da se na poluvrijeme otislo sa prednoscu od 18 razlike za plave i rezultatom 46:28. U drugom poluvremenu uslijedio je nastavak dobre igre plavih, koji su nas nekim brzim kontranapadima podsjetili na igru nase reprezentatije na koju smo navikli. Sa druge strane Brazilci nisu ni jednog trenutka bili tim koji je pobedio u poslednja cetiri meca a trenutno najefikasniji igrac prvenstva Marseleo Makado (30 poena po mecu) bio je nemocan pred nasom odbranom. Milos Vujanic, Predrag Stojakovic i Vlade Divac su pokazali da su mnogo bolja varijanta za prvi deo meca, koji su nasi reprezentativci slabo odradjivali u prethodne tri utakmice.
Da bi docarali brzu i efikasnu igru plavih veceras, izdvajamo jednu akciju plavih zapocetu dobrom odbranom, dodavanjem iza ledja Bodiroge, i “reverse two-handed dunk” kucanjem Rakocevica. Pored toga, izdvajamo i trojku Brazilaca postignutu sa pola terena u zadnjoj sekundi trece cetvrtine. U zadnju cetvrtinu se uslo sa rezultatom 74:53 za Jugoslaviju tako da je doslo do pada u igri plavih koji su rutinski priveli kraju ovu utakmicu koja se zavrsila rezultatom 90:69.
Mladi Vujanic i Gurovic su na najbolji moguci nacin iskoristili sansu da zaigraju u prvoj petorci. Vujanic je svojom jednostavnom i istovremeno efikasnom igrom donio u redove naseg tima ono sto mu je falilo u zadnje 3 utakmice: organizaciju igre. Gurovic sa 15 poena i kasnije Rakocevic sa 10 poena, su odigrali bez greske. Ipak ono sto nas najvise raduje je dobra igra Stojakovica koji je zavrsio utakmicu sa postignutih 19 poena, 4 asistancije i 4 skoka. Divac i Stojakovic su najzad igrali 2 na 2 protiv Brazilaca i par puta nas podsjetili na utakmice Sacramento Kings-a. Na 6 minuta prije kraja i pri vodjstvu nase reprezentatije od 29 poena, selektor Pesic je ukazao priliku i mladom Cabarkapi koji je za ovo kratko vrijeme nagovijestio svoj talenat. Svi nasi igraci su zaigrali protiv Brazila i istovremeno se upisali u listu strijelaca sem Vladimira Radmanovica za koga vec dvije utakmice zaredom nije bilo mjesta na parketu. Mogli su se takodje cuti povici nasih navijaca upucenih Pesicu da ubaci Radmanovica u igru, ali je selektor ostao neumoljiv. Ostaje sam da se nadamo da je neigranje jednog od nasih najtalentovanijih i najboljih igraca reprezentacije i Seattle Supersonics-a dio Pesiceve strategije jer bi sve drugo (s obzirom da Radmanovic nije povrijedjen) bilo neozbiljno i nerazumljivo. Ipak najverovatnije je da su na relaciji Pesic-Radmanovic odnosi ne bas sjajni mada o tome nema konkretnih potvrda.
Reprezentacija Jugoslavija se sjutra u 14:00 po lokalnom vremenu sastaje sa reprezentacijom Turske koja je danas pobijedila Angolu. Nadamo se da je danasnja pobijeda nagovjestaj dobre igre plavih i plasmana koji jugoslovenska kosarka zasluzuje na svetskoj pozornici.
Jugoslavija - Brazil 90:69 (26:14,
20:14, 28:25, 16:16)
Pripremio: Boris Loncarevic
Nastavlja se agonija "plavih"
Iako smo ocekivali da ce se posle bure prethodnih dana situacija malo smiriti posle pobede nad Kanadom i posle jednodnevnog odmora, danasnji sok koji su nam priredili Portorikanci govori da su problemi mnogo ozbiljniji nego sto smo mislili. Problem nije vise samo lose forme nego i nesposobnosti da se sacuva 11 poena prednosti u zadnjih 7 miinuta meca. To se reprezentaciji Jugoslavije nikada nije desavalo ali za sve postoji prvi put, a na srecu ove ekipe, vremena za popravni jos uvek ima mada svaki ovakav kiks vuce reprezentaciju Jugoslavije sve vise ka ponoru. Sreca nasa da su Turci danas takodje izgubili pa smo jos uvek na poziciji koja vodi u cetvrtfinale.
Nasi su i danas poceli standardno lose, zasta su zasluzni i reprezentativci Portorika koji su izuzetno motivisani usli u susret. Ono sto nam je dalo nadu je to sto su vec u drugoj cetvrtini reprezentativci Jugoslavije predvodjeni Stojakovicem (13 poena u drugoj cetvrtini) stabilizovali igru, pojacali odbranu i rezultati su dosli. Nasi su smanjili prednost Portorikanaca da bi poluvreme zavrsili u vodjstvu (43:42). I drugo poluvreme se nastavilo u nesto boljoj igri plavih, a posebno je radovala agresivnija i bolja igra Divca i Jarica koji su veceras donekle nasli sebe. Sve je funkcionisalo kako treba, postizali smo lake poene, igraci su se malo opustili i cinilo se da ce plavi brod lagano uploviti u luku. Ipak, posle 73:62 na 7 minuta do kraja, stvari su pocele da idu nizbrdo. Nasi su poceli previse opusteno da igraju u napadu, a do tada vrlo cvrsta odbrana je pocela da popusta i dopusta lake poene Portorikanaca. Kada su jednom poceli neozbiljno da igraju, u cemu je prednjacio Drobnjak, nasi kao da nisu bili u stanju da se vrate u ritam igre sto su Portorikanci sa nekoliko trojki iskoristili i na 2 minuta do kraja trojkom Arroya cak i poveli. Nasi su u tim trenucima odrzali rezultat samo zahvaljujuci trojci Divca iz coska na isteku napada i Stojakovica samo minut kasnije. I pri rezultatu 81:83 za Portoriko, Stojakovic je imao loptu kod sebe ali je posle utrajanja protivnickog tima proturio loptu do samog Tomasevica koji je poentirao iz zicera. Posle toga, pri rezultatu 83:83, Portoriko je imao pun napad da dodje do pobede. Iako je Arroyo promasio sut iz coska, u borbi za loptu, fauliran je veteran Ortiz koji je iskoristio bacanje i time na 2 sekunde pre kraja doveo svoj tim u vodjstvo cime je resio pitanje pobednika jer nasi ni posle drugog promasenog bacanja nisu bili u stanju da dodju do lopte jer je Ortiz ponovo fauliran na samom isteku vremena.
Koliko je poraz protiv Spanaca boleo, ipak ni u jednom trenutku nismo dominirali tim susretom, dok je posle odlicne igre krajem prvog poluvremena i u dobrom delu drugog poluvremena protiv Portorika ovaj poraz pao prilicno neocekivano i tesko jer je pokazao da u ovom timu trenutno mnogo toga skripi. Nasi su sa druge strane sjajno cuvali do sada fenomenalnog Ayusa i zadrzali ga na 11 poena ali je jurnjava za njim potpuno otvorila nas reket sto je iskoristio sjajni Santiago i sa 31 poenom i 10 skokova bio najzasluzniji za pobedu svog tima veceras.
Mozda ce u ovom trenutku zvucati pateticno da kazemo da smo veceras ipak videli neke pozitivne stvari, pre svega agresivinijeg Divca, Stojakovica, i mnogo boljeg i preciznijeg Jarica, ali smo zato naleteli i na mnogo boljeg suparnika nego sto je Kanada. Ipak, stvari jos uvek drzimo u svojim rukama i vec sutra protiv Brazila imamo sanse da donekle popravimo utisak protiv dosada neporazenih "karioka" koji su danas tek posle produzetaka savladali skroman tim Angole.
Jugoslavija - Portoriko 83:85 (21:27, 22:15,
26:18, 14:25)
Pripremio: Marko Srdanovic
Jedna od glavnih tema razgovora prethodnih dana je svakako neubedljiva igra nase reprezentacije na uvodnim utakmicama svetskog prvenstva u kosarci. Nije poraz od Spanaca ono sto boli vec na nacin na koji smo izgubili utakmicu, a takodje i nacin na koji smo dobili utakmicu protiv Kanade. Mozda je ipak problem u tome sto je reprezentacija proslo leto sjajno odigrala evropsko prvenstvo u Turskoj i vec na pocetku smene generacija napravila veliki uspeh i samim time postavila visoke norme koje ne uspeva da dostigne ovo leto. Da li se u sustini i moze vise ocekivati od ovog tima trenutno? Iako je Jugoslavija kosarka sila gde talenti maltene rastu na drvecu, ne postoji nacija koja u rasponu od samo 4-5 godine moze da nadoknadi odlazak asova kao sto su Aleksandar Djodjevic, Predrag Danilovic, Zoran Savic, Zarko Paspalj, a ne treba ni napominjati da je Vlade Divac tokom leta daleko od forme u kojoj je u jeku NBA sezone i plej-ofu. Kada se tome doda da i nas trenutno najbolji centar Zeljko Rebraca zeli vise da se posveti porodici i sledecoj NBA sezoni nego reprezentaciji, mozemo konstatovati da imamo problem.
Da bi malo bolje analizirali problem, krenucemo od onih teskih godina kada nasa nacionalna selekcija nije mogla da se takmici na medjunarodnim takmicenjima zbog sankcija medjunarodne zajednice. Tada je strucni stab nase selekcije na celu sa Dudom Ivkovicem i Zeljkom Obradovicem napravio plan okupljanja nasih igraca uprkos zabrani igranja medjunarodnih meceva. Vec tada je pocelo da se radi na stvaranju tima, a sto je najvaznije i atmosfere koja je uvek bila karakteristicna za reprezentaciju Jugoslavije. Napravljen je siri spisak igraca od kojih je narednih nekoliko godina trebalo da se napravi jezgro tima i selekcija koja je trebala bar 7-8 godina da bude u vrhu svetske kosarke. To se najbolje videlo vec na prvenstvu evrope u Atini 1995. kada je nas tim iako suocen sa sjajnim timovima Litvanije, Hrvatske i uvek neugodnim domacinom Grcke uspeo uz fantasticno pozrtvovanje i atmosferu u timu da vrati Jugoslaviju na krov Evrope. Secamo se kako je Vlade tada ginuo za svaku loptu, a kada nije bio u igri mogli smo da ga vidimo kako na klupi mase peskirom i stojeci bodri svoje saigrace na parketu. Mogli smo da vidimo jednu drskost Danilovica kada u kontri ide na zakucavnje preko ni vise ni manje nego Sabonisa, a zatim se okrece prema centru Litvanije i upucuje mu pogled pobednika. Danas sa druge strane nemamo nikoga ko ce zakucati preko 220cm visokih igraca, cak sta vise, zagradjivanje protivnickih centara od 200cm izgleda kao "mission impossible" u ovom trenutku. Mozda bi samo Radmanovic imao dovoljno srca za tako nesto ali on je manje vise prikucan za kraj klupe naseg tima ovih dana. Da li uopsgte treba spominjati Saleta Djordjevica, coveka sa ledom u venama sposobnog da pogodi kos i napravi nesto pozitivno ali bukvalno svaki put kada je ekipa u problemima. Da li treba spominjati Zokija Savica i nacin na koji se borio pod kosem i stavljao do znanja protivnickim centrima da ih posle utakmice cekaju samo modri podlivi i manjak samopouzdanja. Voleo bih ako bi neko bio u stanju da navedene stvari pokaze sadasnjem timu plavih. Ipak da se vratimo na stvaranje prethodne generacije plave selekcije. U timu u kome su se nalazili gore navedeni igraci, mesto su nasli i Dejan Bodiroga i Zeljko Rebraca koji su uz navedene asove imali prilike da se razviju u kosarkase svetskog formata. Vec na sledecem takmicenjuna olimpijadi u Atlanti 1996. ova generacija je imala priliku da potvrdi svoju evropsku dominaciju, sto je i ucinila. Ipak, nije se moglo protiv "dream"-timau finalu pogotovo sto smo maltene celo druo poluvreme morali da igramo bez Divca, celu utakmicu bez Savica, a Rebraca tada definitivno nije bio spreman da se bori sa NBA zverima. Ipak, pruzili smo sjajan otpor fenomenalnom americkom timu uprkos neadekvatno visokom porazu. Serija je nastavljena na evropskom prvenstvu u Barseloni 1997. kada su neki igraci falili ali je ipak ekipa bila toliko uigrana i atmosfera fantasticna da nismo mogli da ne budemo prvi. Isto se desilo i na svetskom prvenstvu u Atini 1998. kada su Bodiroga i Rebraca sjajnim igrama nadoknadili neigranje Divca, Savica, Danilovica i polu-spremnog Djordjevica i doveli Jugoslaviju posle nezapamcene "sahovske" kosarke na vrh sveta. Tada smo imali igrace koji su prosli letnji kamp Seada Krdzalica i kojima posle te torture sigurno nije padalo na pamet da se ne bore na parketu Atinske hale. Ipak, i ti igraci su ljudi pa su imali kiks na evropskom prvenstvu u Francuskoj u leto 1999. Razlog tog neuspeha je svakako bio taj sto smo previse izgoreli u zelji da svetu naplatimo bombardovanje Jugoslavije i poveli smo tada na papiru najbolje ali povredjene i nespremne igrace. To je bila prva greska te vrste Zeljka Obradovica ali u veoma specificnoj situaciji pa je sve vrlo brzo zaboravljeno. To je tada ocajnom i nespremnom Divcu bio zadnji nastup za reprezentaciju do ovogodisnjeg svetskog prvenstva. U Sidneju se desilo nesto slicno ali se tu vec videlo da je doslo do zasicenja na relaciji trener Obradovic-igraci sto nije cudno posle godina zajednickog rada i uspeha.
Poenta cele ove price je ta da se reprezentacija stvara godinama, a samim time i odgovarajuca atmosfera u njoj. Mi smo ocekivali da ce Pedja Stojakovic nastaviti tamo gde je Danilovic stao i da ce Bodiroga biti isto sto je Sale Djordjevic bio za ovu ekipu. Bodiroga je jedan deo te funkcije obavio sasvim dobro ali je to igrac koji od 1995. nema slobodno leto i po prvi put je ovo leto uzeo nesto duze slobodnog vremena po zavrsetku naporne sezone sto se da primetiti na njegovoj igri koja je daleko od one Atinske i Istanbulske forme. Ipak, njemu treba skinuti kapu jer nijedno leto od kada je poceo da igra za drzavni tim nije interese reprezentacije podredio licnim i zato su napadi na njega vise nego neukusni i tuzni. Sto se tice ostalih, zar smo mogli da ocekujemo da ce Jaric sa 24. godine preuzeti ulogu lidera ovog tima i da ce neprimetno nadoknaditi odlazak Djordjevica iz reprezentacije. Reprezentacija nije Kinder i Jaric nema priliku da kroz 10-15 utakmica oseti tim i navikne se na njega iako je proslo prvenstvo u Istanbulu odigrao sasvim solidno. U reprezentaciji se previse ocekuje i od Stojakovica samo zato sto postize 22 poena prosecno u NBA ligi i sto je "all-star" igrac. Nema to veze jedno sa drugim, jer u NBA ima pravo na losu utakmicu, dok u reprezentaciji nema pravo na to. Igrati standardno dobro za reprezentaciju zahteva visegodisnje igranje za nju sa istim saigracima kao i zrele igracke godine. Setite se samo kako je igrao u Francuskoj (mada povredjen) i u Sidneju. Povremeno je delovao kao neiskusni junior, ali daleko bilo da ce zbog toga neko da upire prstom na njega. Lako je Gasolu i Nowitzkom da postizu po 30 poena kada dobiju 20 upotrebljivih suteva u svojim ekipama. U reprezentaciji Jugoslavije ni Drazen Petrovic nije imao tu privilegiju da igra sam mada je mogao da postigne 30-40 poena na svakoj utakmici.
Ljudi su se razmazili uspesima prethodne generacije dok bi ova sadasnja (bez mozda Divca koji ce tada biti u poznim kosarkaskim godinama) trebala da dostigne svoj vrhunac tek evropskom prvenstvu u Svedskoj 2003. i na olimpijskim igrama u Atini 2004. jer sve ide u ciklusima, a ovo svetsko prvenstvo je samo deo ovog ciklusa.
Za kraj bi bilo dobro da se osvrnemo na sadasnje reprezentativce i na trenutnu atmosferu u reprezentaciji. Sto se tice bekova, imamo velikih problema zbog ocajne forme Jarica i Bodiroga, a ne moze se ocekivati od Rakocevica i Vujanica da vade kestenje iz vatre. Gurovic je sjajan igrac ali nije Danilovic niti Paspalj iz najboljih dana niti se od njega moze ocekivati da daje 20 poena za ovaj tim. Sto se tice Stojakovica, iz aviona se da primetiti da ne uziva u igri kao na evropskom u Istanbulu. Cinjenica da ne pocinje ni u petorci je malo diskutabilna ali je nadleznost selektora Pesica za sta cemo nadam se dobiti obrazlozenje kada dodje vreme za to. Razlog tome postoji, a Pesic nije trener kod koga igraju imena nego samo igraci koji su zasluzili i u koje ima poverenja, to je poznata stvar. Sto se tice Tomasevica, tu mozda imamo i najmanje zamerki ali bi bilo proporucljivo da vise energije usmeri na protivnicke centre nego na ocajne sudije iz zemalja van kosarkaske mape. Isto vazi i za Drobnjaka koji postaje krajnje smesan upornim i burnim protestima kod sudija. Usput, nadam se da ce neko da mu spomene da se reci sa usana jako lako citaju na ekranu pa samim time i repertoar psovki kojima casti sudije na svakoj utakmici. Drobnjak je isuvise fin decko da bi sebe spustao na taj nivo, ali i te frustracije govore o na zalost ne bas sjajnoj atmosferi u taboru reprezentacije. Koturovic je dobio sansu na utakmici protiv Kanade i to je sasvim solidno iskoristio. Sto se tice Radmanovica, ne znamo u cemu je problem ali ocigledno nesto skripi na relaciji sa Pesicem. Ipak, selektor tu nesto mora da preduzme jer je Radmanovic igrac koji ce pruziti 100% i koji ce punom snagom igrati kada mu se da sansa. Sto se tice Divca, ne mozemo nikako biti zadovoljni ali ne zbog toga sto Divac ne daje 20 poena i ima 10 skokva po utakmici nego sto ne mozemo da vidimo atmosferu sa klupe Sacramento Kings-a. Nasa klupa deluje kao komemorativni skup i to je za nas mozda najgori detalj vezan za plave na ovom sampionatu. Divac je tu da sluzi kao koheziono sredstvo ove ekipe i da svojim autoritetom pozitivno utice na saigrace. Tu je da pomogne Drobnjaku, Tomasevicu i Koturovicu i da njihovu igru stabilizuje, a poene vec ima ko da postize u ovom timu. Znamo svi da je ovaj as nase kosarke tek na pocetku trenaznog procesa za sledecu sezonu ali neke male stvari od njega mogu sa pravom da se ocekuju uprkos losoj formi. Niko u ovom timu nema pravo da zbog eventualno loseg odnosa sa selektorom (sto jos treba da se proveri), nezadovoljstvo prenosi na na ekipu jer reprezentacija nije niti Kinder, niti Sacramento niti Seattle niti Panatinaikos da ne nabrajamo dalje. Tu su da ginu svaki sekund proveden na parketu. Nikoga necemo razapeti na krst zbog promasene trojke ali imamo puno pravo da se ljutimo kada maleni centri protivnickih ekipa ne budu zagradjeni i izbaceni iz reketa i kada proticnicki bekovi imaju nekoliko sekundi da se nameste za sut. Tu niko ne moze da krivi selektora Pesica. Mogu za losu postavku igre u napadu ali za neizvrsavanje fundamentalnih kosarkaskih zadataka na parketu nikako. Istina je da su igraci naviknuti na pune hale deprimirani praznim halama, ali to je vise americka sramota. Ipak, na svakoj nasoj utakmici je dovoljno nasih zastava i navijaca da podsrekne igrace na veci trud. Ti ljudi su dali svoje mesecne plate da bi ih gledali i to nasi reprezentativci treba da imaju na umu. Jos nije kasno da se stvari preokrenu, poraz protiv Spanaca ce biti samo jedna sitnica i losa uspomena ako nasi reprezentativci promene svoj stav prema igri i porade na stvarima koje ne stimaju i koje smo spomenuli. To je grupa fantasticnih momaka kojima ne prilici ovakva igra i ponasanje kao sto je i sjajnom i vise nego dokazanom treneru Pesicu ispod casti da mu ekipa ovako igra. Uprkos svemu, moramo da verujemo i da se nadamo jos jednom deceku ispred skupstine za nedelju dana jer je to nesto sto cela nasa javnosti i reprezentativci zasluzuju.
Pripremio: Marko Srdanovic
"Plavi" pobedili Kanadu ali problemi ostali
Iako bi se po rezultati reklo da je reprezentacija Jugoslavije ubedljivo savladala oslabljenu reprezentaciju Kanade, stvari nisu bile tako sjajne danas po nasu reprezentaciju. Naime, mnoge boljke iz prethodnog susreta sa Spancima su ponovljene i samo zahvaljujuci cinjenici da je susret odigran sa dosta slabijom ekipom od Spanaca, Jugoslavija je bila u prilici da se u drugom delu igre rezultatski odlepi i pobedom obezbedi drugo mesto u grupi.
Od samog pocetka, nasa ekipa je ponovo delovala sporo iz bez ritma kao i juce, dok su Kanadjani mec poceli agresivno i veoma ambiciozno. Iako smo celo prvo poluvreme jurili rezultat videla se razlika u odnosu na juce, neki igraci su dobili priliku da zaigraju malo vise i u slucaju Koturovica sasvim lepo iskoristili sansu. Koturoviceva ukradena lopta i zakucavanje na drugoj strani je dovelo nas tim u prvo vodjstvo (42:41) u samom finisu prvog poluvremena. Iako je nedopustivo da celo prvo poluvreme kaskamo za sasvim skromnom reprezentacijom Kanade, kako je vreme odmicalo, igra naseg tima je pocela da dobija konture. Kljucni trenuci meca su se desili u trecoj cetvrtini kada su "plavi" dodali gas pa su se Kanadjani nasli u problemima da postignu kos sutrajuci ocajnih 1-14 u ovom periodu igre. Plavi su na kraju trece cetvrtine ostvarili prednost od 10 poena sto je bilo dovoljno da se vodjstvo odrzi do kraja susreta koji je onda manje vise rutinskom igrom priveden kraju.
Ono sto i dalje brine je nepovezanost nasih redova sto donekle moze da se pravda cestim izmenama i rotacijama u nasoj ekipi, kao i slabom formom Marka Jarica koji za 26 minuta igre danas nije imao nijednu asistenciju. Igra je ponovo bila izuzetno iseckana cestim falulovima, a podatak koji dovoljno govori o tome je da su oba tima imala po cak 30 uspesnih slobodnih bacanja. Sa druge strane, u drugom delu igre je selektor manje menjao i verovatno uigravao postave na parketu (kao i onu sa Divcem i Stojakovicem zajedno) i stvari su izgledale nesto bolje. Stojakovic nije bio u svom elementu ali je tokom drugog poluvremena uspeo da udje u suterski ritam, posle niza promasaja, pa je zavrsio mec kao najefikasniji igrac susreta sa 23 poena (15 u drugom delu) i cak 10 skokova. Skok je veceras bio izuzetno slab, sto se pogotovo odnosi na odbrambeni pa su Kanadjani imali cak 11 skokova u napadu. Na svu srecu, taj problem je najlakse resiv, samo treba zagraditi dobro i lopta onda obicno sama pada u ruke ekipi koja to uradi, pogotovo ako je mnogo visa i fizicki jaca od svog protivnika kao sto je nasa ekipa to bila danas. Podatak da su nas Kanadjani nadskakaki (32-25) ne sluzi na cast nasim igracima i dosta govori o njihovom trudu.
Ipak, treba pozitivno gledati na stvari pa samim time i na ovu mrsavu pobedu posto su neke stvari u drugom delu pocele da dolaze na svoje. Igraci vec malo pocinju da "osecaju" jedni druge i igra je postala tecnija nego juce protiv Spanije. Vise je radjeno nekih osnovnih kretnji 2 na 2 i protrcavanja iza linija odbrane sto su par puta Divac i Stojakovic izveli pa je samim tim i utisak o igri bolji. Ocigledno je da nista od uvezbanih akcija nije radjeno, sto je dobra stvar donekle jer protivnicki timovi nisu mogli puno toga da vide i "snime" igru plavih. Pored toga, treba istaci da je dosta ekipa u sjajnim suterskim formama mozda malo rano dok su nasi reprezentativci jos uvek u suterskom grcu pogotovo za 3 poena gde smo danas sutirali mrsavih 5-23. Sutra je slobodan dan, koji ce moci da se iskoristi za analizu svega sto nije islo kako treba pa smo sigurni da ce stvari doci na svoje mesto vec u sledecem krugu takmicenja kada ce nasa ekipa ukrstiti koplja sa Turskom, Brazilom i Portorikom sto ce svakako sluziti kao velika motivacija za nas tim.
Jugoslavija - Kanada 87:71 (16:21, 26:20, 21:12, 24:18)
Pripremio: Marko Srdanovic
"Plavi" zakazali protiv Spanaca
Iako smo posle superiorne igre na otvaranju
protiv Angole ocekivali nastavak pobedonosne serije, reprezentacija
Jugoslavije je dozivela hladan tus u drugom kolu takmicenja po grupama.
Vec na samom pocetku utakmice je bilo jasno da cemo prisustvovati jednom
prilicno tvrdom mecu veceras. Za to su malo krive i sudije koje su na
samom pocetku previse seckale igru sto nije nimalo odgovaralo nasim
momcima koji nikako nisu mogli da udju u ritam.
Jugoslavija – Spanija 69:71 (10:26, 19:18, 23:14, 13:17)
Pripremio: Marko Srdanovic Foto: Marko Pavlovic
Za prava iskusenja na svetskom prvenstvu, reprezentacija Jugoslavije ce ipak morati da saceka susret drugog kola protiv Spanije. U danasnjem premijernom mecu grupe A, nasa reprezentacija je superiorno trijumfovala nad nejakom ekipom Angole koja je cini se zalutala na ovo prvenstvo. Malo iznenadjenje je predstavljala petorka na pocetku meca u sastavu : Jaric, Bodiroga, Gurovic, Tomasevic i Drobnjak ali kada je selektor Pesic u pitanju nista nas vise ne moze iznenaditi. Ono sto najvise ohrabruje je ozbiljan pristup mecu nasih igraca svih 40 min, a to se pogotovo odnosi na igru u odbrani. Selektor se potrudio da svim igracima pruzi sansu i jedino se najmladji clan nacionalnog tima Zeljko Cabarkapa nije upisao u listu strelaca, a cak osmorica plavih su postigla dvocifren broj poena. Ovaj mec je takodje posluzio selektoru da oproba razlicite petorke na parketu i da pruzi sansu svim igracima da se razigraju, a svaki od njih je maksimalno iskoristio pruzenu sansu. 50 poena razlike je sasvim realna slika odnosa snaga na terenu,ali se nadamo da posle ovakve jedne rutinske pobede nece doci do preteranog opustanja kod nasih reprezentativaca.
Jugoslavija – Angola 113:63 (28:14, 24:9, 28:18, 33:22)
Pripremio: Marko Srdanovic
Plavi uspesni protiv "Midwest all-star" selekcije
U poslednjoj proveri pred nastupe na svetskom prvenstvu, jugoslovenska reprezentacija je u Milvokiju porazila tim sastavljen od igraca veoma jakog univerziteta Wisconsin kao i od nekolicine igraca trenutno u potrazi sa profesionalnim angazmanom. Krajni rezultat utakmice je glasio 103:92. Iako je uspon forme vidljiv, ova utakmica je takodje posluzila da se jos neki nedostaci u odbrani odklone, a tu se pre svega misli na tranziciju iz napada u odbranu gde nasi konstatno pokazaju boljku i kasne. Te nedostatke bi nekolicina reprezentacija poput americke, cak i Ruske (videlo se najbolje na turniru u Beogradu) mogla surovo da kazni ako se ne poprave. Ipak, raduje bolja saradnja igraca u napadu kao i sve bolja forma Pedje Stojakovica koji je postigao 20 poena uz sve precizniji sut za svega 23 minuta igre. Selektor je odmarao neke igrace (Divac igrao samo 18 minuta), dok kapiten Bodiroga nije ni igrao veceras. Utakmica je odigrana pred 3,000 gledalaca, a nasi iseljenici su se potrudili da atmosfera bude prava evropska.
Jugoslavija-"Midwest all-stars" 103:92 (22:13, 23:26, 33:19, 25:34)
Midwest all-stars: Thomas 10, Shaw 2, Boone 8, Wardle 2, Mueller 8, Henry 16, McQuay 6, Wills 5, Jordan 5, Storey 25, Deemer 5.
Pobeda "plavih" protiv Portorika
Na pretposlednjoj pripremnoj utakmici pred svetsko prvenstvo u kosarci u Indijanapolisu, kosarkaska reprezentacija Jugoslavije je konacno pokazala pravo svetlo. Naime, plavi su celim tokom susreta dominirali tradicionalno neugodnim protivnikom, a mogao se primetiti vidam napredak u svim segmentima igre. Noge su reprzentativcima bile mnogo "lakse", odbrana je pocela da lici na odbranu svetskih i evropskih prvaka, a sto je najvaznije, sve veca uigranost tima je pocela da se primecuje. Rezultat 82:69 predstavlja realan odnos snaga na treneru. Utakmica je odigrana u Hemondu pred 3,500 gledalaca, mahom nasih iseljenika.
Jugoslavia - Portoriko 92:69 (27:19, 24:22, 20:18, 21:10)
Jugoslavia: Bodiroga 10, Rakocevic 5,
Stojakovic 9, Jaric 6, Drobnjak 13, Divac 7, Vujanic 6, Tomasevic 9,
Gurovic 16, Koturovic 9.
|
Iako
navikli na velicanstvene doceke, ovaj poslednji je sigurno
najspektakularniji o svih do sada sto su i sami reprezentativci priznali
novinarima. Medju reprezentativcima se nasao i Vladimir Radmanovic za koga
se mislilo da je otputovao za Sijetl, kao i legenda YU-kosarke Sale
Djordjevic sto je izazvalo jos vecu radost medju navijacima. Vrhunac
veselja je nastupio kada su Gurovic i Jaric zapevali "Djurdjevdan", a i
kada su na kraju reprezentativci poskidali majice i pobacali ih sa terase
u masu. Danasnji docek je svakako vise nego dovoljan podstrek ekipi kada
sledece leto bude otisla na svetsko prvenstvo u Svedsku da se ponovo vrati
sa najsjajnijim odlicjem. 
Indijanapolis, 8. Septembar - U
fantasticnom ambijentu Conseco Fieldhouse-a, posle velike borbe i
produzetka u finalu svetskog prvenstva u kosarci, reprezentcija
Jugoslavije je uspela da odbrani titulu osvojenu u Atini 1998. pobedivsi
reprezentaciju Argentine sa 84:77.
Iako smo mislili da ce nasi konacno odigrati
jedan mec bez oscilacija, pocetak drugog poluvremena je doneo ocajan
period igre nasih gde su nasim igracima potpuno bile vezane ruke, dok su
Argentinci polako poceli da stvaraju rezultatsku prednost napravivsi
seriju od 14-2 i time preuzevsi kontrolu nad igrom potpuno u svoje ruke
dosavsi time do sasvim solidnih 53:43. Nasa odbrana u reketu kao i
rotacija posle blokova je bila vrlo slaba sto je najbolje iskoristio
Fabricio Oberto odigravsi simultanku sa nasim centrima veceras i
postigavsi cak 18 poena u drugom delu igre. Iako je igra bila daleko od
dobre, "plavi" nisu dozvolili Argentincima da se previse rezultatski
odlepe pa se nekako sticao utisak da svi ocekuju da jedan od igraca
preuzme stvar u svoje ruke i izvuce reprezentaciju iz vrtloga u kom se
nasla.
Srecom, tog igraca smo imali i veceras i on je po ko zna koji put
vec bio Dejan Bodiroga koji je u drugom delu igre postigao cak 20 poena
dok je Stojakovic postigao 8 poena. Selektor Pesic je pokusao da unese
zivost u igru ubacivanjem Rakocevica koji je odradio sasvim solidan posao
ali nije uspeo previse da pomogne plavima. Ipak, plavi su poen po poen
topili prednost Argentinaca da bi izjednacenje doneo Bodiroga sa dva
bacanja na 17 sekundi do kraja cime je Jugoslavija napravila seriju od 9-1
u finisu. Argentinci su potom traljavo izveli loptu koju su nasi u guzvi
uspeli da ukradu, a na samo 3 sekunde do kraja je Divac u guzvi fauliran
sto ga je poslalo na liniju slobodnih bacanja sa sansom da nasoj
reprezentaciji donese titulu prvaka sveta.
Na stetu, nas as je promasio
oba bacanja cime je Argentcima cak ostala i sansa da za nekoliko sekundi
pokusaju da dodju do pobede. Na srecu, Hugo Sconochini je promasio ulaz
iako su Argentinci zestoko protestvovali smatrajuci da je bio fauliran od
strane Jarica, pa se sa rezultatom 75:75 otislo u produzetak. Nasima je
takodje u finisu pomoglo i to sto je na parketu neocekivano bio i
povredjeni Djinobili ali je to cini se vise stetilo Argentincima nego sto
im je pomoglo.
Argentinci su stice se utisak
previse mislili o propustenoj sansi nego na sam produzetak pa su plavi
rutinski priveli susret kraju posle cega je na parketu i na tribinama
usledilo veliko slavlje u dvorani koje se ubrzo prenelo i na ulice u ovo
vreme inace mirnog Indijanapolisa koji je veceras izgledao kao jedan od
nasih gradova gde su velike grupe ljudi zakrcile glavne ulice, a iz
mnostvo kola su virile zastave i cule se sirene. Reprezentativci su bili
utoliko srecniji i opusteniji posle pobede zbog nacina na koji je
ostvarena i zbog pritisaka kome su bili izlozeni proteklih dana. Posle
silnih pritisaka od strane javnosti prethodnih dana, selektor Pesic je na
kraju izasao kao veliki pobednik sto se i moglo videti po njegovom sjajnom
raspolozenju po okoncanju sureta.
Plavi su mec protiv Novog Zelanda poceli
dosta traljavo, sto je prvak Australije i Okeanije umesno iskoristio i
rano stekao iznenadjujuce visoku prednost. Nasi su u napadu delovali
prilicno sporo i bezidejno dok je odbrana dopustala opasnoj ekipi Novog
Zelanda neometane suteve sto su oni i iskoristili. "Plavi" su
Novozelandjanima dozvolili da postgnu cak 30 poena u prvoj cetvrtini i
steknu 11 poena prednosti (30:11). Selektor Pesic je izmenama pokusavao da
promeni ritam i igru reprezentacije ali bez veceg uspeha. Iako su nasi par
puta uspevali neznatno da smanje prednost protivnika, svaki put kada bi
nasi uspeli da se priblize, Novi Zeland bi se trojkom odlepio i "plavi" su
onda morali iznova da jure prednost protivnika. Previse mlakih i
nepreciznih dodavanja, previse staticna igra sa loptom i losa odbrana su
bili razlog da reprezentacija Jugoslavije poluvreme zavrsi sa minusom od 9
poena (39:48).
Igrac koji je jedini pruzio zadovoljavajucu igru je Marko
Jaric koji je postigao 4 trojke. Nasa reprezentacija je imala fantasticnu
podrsku ogromnog broja nasih navijaca koji su se svojski potrudili da im
atmosferu Conseco Fieldhouse-a ucine prilicno domacom. Prosto je
neverovatno da je na utakmici koja je odigrana na teritoriji Amerike
toliko nasih navijaca doslo da pruzi podrsku plavima. Ipak, kada se uzme u
obzir da su veliki sprski centri poput Cikaga na samo par sati voznje od
Indijanapolisa, toliki broj nasih iseljenika ni ne cudi. 
Nasi su zatvorili reket gde je
dominirao Vlade Divac, sprecili lake suteve, a onda su krajem trece
cetvrtine i pocetkom cetvrte cetvrtine napravili seriju od 23-2 cime je
nasa reprezentacija stvorila pristojnu prednost (70:58). Pored toga,
mnostvo skokova u napadu nase reprezentcije je dodatno slomilo srcanu
ekipu Novog Zelanda koja vise nije imala snage da preokrene mec. Dejan
Koturovic je u drugom poluvremenu odigrao najbolju partiju na ovome
prvenstvu, a ujedno je bio i najbolji strelac naseg napadacki ne bas
sjajnog tima veceras sa 16 postignutih poena. Posebna tema su navijaci
koji su svojim navijanjem dali snage nasima da preokrenu mec, i za ovo
takmicenje nezainteresvanim Amerikancima, pokazali kako se navija i
podrzava svoja reprezentacija. 
Nasi ce se sutra u finalu sastati sa
reprezentacijom Argentine koja je danas u sjajnom mecu pobedila
reprezentaciju Nemacke i pokusati da joj nanesu prvi poraz na ovom
prvenstvu cime bi nasa reprezentacija po rekordni peti put postala svetski
sampion.
U drugoj cetvrtini smo mogli da
vidimo nastavak pozrtvovane igre plavih koja se bazirala na vrlo jakoj
odbrani i efektnim kontrapadima. Pomogao je i povremeno smesan presing
Turaka koji smo lako razbijali i u samo par sekundi poentirali. Iako je
izgledalo da ce Turci par puta da smanje rezultat, to se nije dogodilo da
bi nasi reprezentativci serijom od 9-0 zavrsili i drugu cetvrtinu pa se na
poluvreme otislo sa 50:34 u nasu korist. U drugom poluvremenu, prednost
naseg tima je konstantno rasla i raduje cinjenica da nasi nisu posustali
cak ni kada je prednost isnosila preko 20 poena razlike. Ne mozmo reci da
je igra bila nesto posebno zanimljiva u drugom delu sem sto su nasi igrali
mnogo opustenije sto im je omogucilo da sutiraju fenomenalnih 60% iz igre
dok su Turci sa druge strane delovali kao razbijena vojska i uprkos
sjajnom timu, borice se za plasman od 9-12 mesta. Svih nasih 12 igrace se
upisalo u listu strelaca koje su predvodili odlicni Gurovic i Stojakovic
sa po 16 poena.
U igri se veceras pojavio i Radmanovic sto je nadamo se
znak "omeksavanja" odnosa na liniji selektor-Radmanovic i najava
vece minutaze vec na cetvrtfinalnom mecu. Raduje takodje i cinjenica da
smo mogli da vidimo dosta protrcavanja, proigravanja sto govori o vecem
stepenu uigranosti ovog tima. Ipak, Turci veceras na opste iznenadjenje, i
uprkos vaznosti susreta, nisu predstavljali ozbiljnog protivnika, sto
nadamo se nece uticati na opustanje "plavih" posle ubedljive
pobede. Sada nam samo ostaje da pratimo ishode susreta Spanija-Brazil kao
i Portoriko-Angola sto ce odrediti konacan plasman "plavog" tima
u "E" grupi kao i protivnika u cetvrtfinalu svetskog prvenstva
gde se nadamo izbegavanju sureta sa Amerikancima. 
To govori i rezultat prve
cetvrtine koju su Spanci dobili sa 26:10. Spanci su sve pogadjali na
pocetku meca dok su nasi reprezentativci sutnuli masu ishitrenih i
neizradjenih suteva pa je to najvise uticalo da vec na samom pocetku
Spanci ostvare osetniju prednost. Ne treba zanemariti ni sjajnu odbranu
Spanaca, posebno nad nasom spoljnom linijom koja nije bila u stanju da
poveze redove naseg tima. U redovima Spanaca je blistao Pau Gasol koji je
zadavao velike problema nasim centrima izvlaceci ih spolja uz sjajnu
i snaznu igru pod kosem. Pre svega zbog sjajne igre Gasola i udvajanja
nasih igraca, spanska spoljna linija je imala dosta otvorenih suteva iza linije
za tri poena. 
Ipak, kvalitet je polako poceo da dolazi do
izrazaja i prednost je pocela da se topi mada je Spance i dalje sluzio sut
iza linije za 3 poena pa je Spanija zadrzala relativno visoko vodjstvo od
15 poena razlike (44:29). Drugo poluvreme konacno donosi agresivniju
odbranu "plavih" i nesto tecniju igru u napadu sto oni odlicno koriste i
serijom neuzvracenih poena tope prednost Spanaca. Svaki sut Spanaca u tim
trenucima je bio preko ruke, a i istini za volju, kad tad su morali da
pocnu da promasuju. Kada se cinilo da ce nasi preokrenuti rezultat posle
jedinog kosa Divca i vodjstva od 59:58, Spanci ponovo uspostavljaju igru i
vracaju prednost u svoje ruke, a nasi neshvatljivo grese i ponavljaju
slike iz prvog dela igre. Nekoliko ishitrenih suteva je dopustilo Spancima
da se ponovo malo odlepe pa su nasi u finisu meca ponovo morali da jure
rezultat.
Ono sto je neshvatljivo je igra nasih organizatora igre koje
moramo da krivimo za dosta stvari veceras jer se nebrojano puta desilo da
lopta zavrsava kod nasih centara (najcesce kod Drobnjaka) na samo nekoliko
sekundi pre isteka napada i to daleko od kosa. Dejan Bodiroga je u finisu
meca uzeo stvar u svoje ruke i podsetio na Atinu 1998 kada je skoro sam
vukao nasu reprezentaciju u finisu svake utakmice. Ovoga puta za razliku
od Atine je zatajila nasa odbrana dozvolivsi Spancima jos nekoliko trojki
u zavrsnim i prelomnim trenucima meca. Iako je uspeo da nas vrati u zivot,
Bodirogi nije uspelo da sutem u zadnjim sekundama meca izbori nasoj
reprezentaciji produzetak. 
Smak sveta nije, ali vreme za otreznjenje
jeste jer jos jedna ovakva utakmica moze da nas kosta plasmana i
eventualnog susreta sa Amerikancima pre finala. Kako stvari sada stoje,
mozda je bolje koncentrisati se samo na sledeceg protivnika (Kanadu) i ne
razmisljati previse unapred. Individualno jaki plejmejkeri naseg tima
(posebno Jaric i Bodiroga) moraju da preuzmu malo vise odgovornosti i da
se vrate na osnove igre 2 na 2 i nekih osnovnih kretnji nebi li se
pokrenula nasa staticna igra u napadu. Nedopostivo je da lopta kruzi
spolja da bi u zadnjim sekundama napada neko morao da upucuje ishitren sut
sto smo videli nebrojano puta veceras. Takodje je logicno da bi Divac i
Stojakovic morali mnogo vise vremena provoditi zajedno u petorci jer
igrajuci zajedno cele godine mogu samo doprineti nesto tecnijoj igri tima.
Ne treba praviti paniku od ovog poraza, dosao je "na vreme" ali kao sto
rekosmo, mesta za popravni vise nema. Utakmica protiv Kanade ce biti
idealna da se neke stvari uvezbaju, pogotovo saradnja centara i bekova dok
razlika sa kojom cemo pobediti treba da bude u drugom planu, naravno sve
sem pobede bi bilo ravno katastrofi. Steta je samo za velik broj nasih
navijaca koji su sve vreme bili uz "plave" cak i u trenucima kada nas nije islo.