Mark Alesia, novinar “Indijanapolis Star-a” o upravo zavrsenom svetskom prvenstvu

U pokusaju da saznamo nesto vise o finansijskom krahu upravo zavrsenog svetskog prvenstva u Indijanapolisu, kontaktirali  smo jednog od novinara lokalnih “Indianapolis Star” dnevnih novina. Mark Alesia, jedan od novinara koji je pokrivao svetsko prvenstvo je pristao na razgovor sa nama.

Da li bi ste se slozili sa konstatacijom o promasenoj marketinskoj kampanji, tj. o vrlo blagoj kampanji? Na primer, sreli smo mnogo ljudi iz Indijanapolisa koji nisu imali predstavu o prvenstvu koje se odrzavalo u njihovom gradu, a neki su radili na samo par blokova od mesta odrzavanja. Takodje, pri ulasku u aerodrom smo hodali citavih 5 minuta pre nego sto smo videli prve plakate (vrlo skromne) koji su reklamirali svetsko prvenstvo.

-Ja inace nisam bio u Indijanapolisu pred prvenstvo da bih mogao vise govoriti o marketinskoj kampanji posto sam se pred samo prvenstvo preselio iz Cikaga. Ipak, u Cikagu nisam cuo ni rec o ovom prvenstvu iako se radi o udaljanosti od samo par sati voznje. Iako sam tokom nedelja pred prvenstvo boravio u Indijanapolisu, video sam na par mesta da se suveniri prodaju ali nisam imao utisak da se sprema neko veliko takmicenje. Pokrivao sam finalni turnir studentskog prvenstva Amerike 2000. i nema poredjenja u odnosu na njega. Za vreme tog vikenda, ceo centar grada je bio jedna velika zurka.

Da li mislite da bi ista situacija bila i u ostalim gradovima da se prvenstvo tamo odrzavalo ili je Amerikance generalno tesko zainteresovati za svetsko prvenstvo, pogotovo sto su olimpijske igre jedino “priznato” medjunarodno kosarkasko takmicenje ovde. Da li su organizatori prvenstva bili svesno ove cinjenice?

-Vasa konstatacija je apsolutno tacna. Olimpijske igre su jedino medjunarodno kosarkasko takmicenje koje Amerikanci smatraju vaznim. Ista situacija bi bila i u ostalim americkim gradovima sem ako bi cene ulaznica bile mnogo nize,a americki tim bolji. To je stvarno zalosno jer ja licno volim internacionalna takmicenja, gledajuci nacin na koji navijaci drugih zemalja bodre svoje timove. Imao sam priliku da vidim scenu kada su dva argentinska igraca usla u Conseco Fieldhouse dan posto su pobedili americku selekciju. Jedan od Argentinskih navijaca se toliko uzbudio da se jedva kontrolisao. Prosto je skakao okolo ne bi li nasao parce papira da dobije autogram i kameru da se slika sa igracima. Igraci su bili veoma prijatni sa njim, zaista divna scena. Sa druge strane, nijednog amerikanca nije bilo briga za ta dva igraca niti su znali ko su. Takodje nemojte da zaboravite da se prvenstvo dogadjalo upravo kada je sezona americkog fudbala pocinjala, a nijedan sport nije toliko popularan u Americi kao fudbal. Mislim da su organizatori precenili celu situaciju oko ovog prvenstva. Opet, kao sto znate, drzava Indijana je kolevka americke kosarke. “Indiana Sports Corporation (ISC)” ima iza sebe bogatu istoriju organizacije velikih dogadjaja pocevsi od Panamerickih igara 1987. godine. Nekada nije moglo da se zamisli da se sportski dogadjaj te velicine organizuje u Indijanapolisu. Ja sam studirao na Indiana univerzitetu pocetkom 80-tih i mogu vam otvoreno reci da je sport oziveo ovaj grad. Pre toga se nije mnogo toga dogadjalo ovde, a sada Indijanapolis redovno organizuje vazna takmicenja. Ljudi iz ISC imaju pobednicki mentalitet i mislili su da ce profitirati od svetskog prvenstva samo zato sto je u pitanju kosarka i sto se odrzava u Indijanapolisu. Na kraju su videli da to nije bilo dovoljno.

Posto zivite u Indijanapolisu (mozda ne dovoljno dugo), sta biste uradili drugacije da svetsko prvenstvo tek treba da se odrzi?

Nize cene karata i bolji americki tim.

Sta je “zasluznije” za finansijski krah prvenstva, visoke cene karata ili rano ispadanje americkog tima?

-Vecina ljudi je smatrala da su cene karata previsoke. Ja sam u svom clanku naglasio da ce specijalni organizacioni komitet utrositi dva meseca da bi pronasao razlog kraha. Dva cela meseca!!! Dobio sam pismo od jednog citaoca koji je predlozio da im ustedi vreme i novac i koji je rekao da su u pitanju bile samo cene karata. Naravno, i americki tim je znacajno doprineo tome. Pocetna racunica je bila da ce prvenstvo isplatiti samo sebe ako americki tim bude odigrao 9 utakmica pred 15,000 gledalaca. 

Da li mozda postoji gruba racunica o procentu zarade za koju su zasluzni brojni Jugoslovenski navijaci koji su dosli u Indijanapolis. To bi za nase citaoce bila prilicno interesantna informacija posto vecina nasih ljudi smatra da su nasi navijaci donekle “spasli” prvenstvo svojom masovnom posetom zavrsnog vikenda turnira i da bi bez njih gubici bili jos veci?

To je vrlo tesko pitanje mada verujem da ce posle svih svedenih racunica ISC imati neku okvirnu brojku. Ipak, ISC nema nikakvu zakonsku obavezu da javnosti predoci zavrsni racun za razliku od javnih institucija poput Indiana univerziteta. Ovog puta su su se odlucili da prikazu brojke da bi sponzorima predocili ozbiljnost situacije. Preciznije brojke ce ipak biti poznate kada organizacioni komitet bude dao svoj zavrsni raport. 

Pripremio: Marko Srdanovic

“12 ZIGOSANIH”

Ako niste odgledali film “Jugoslovenska kaznena ekspedicija-V deo”, onda cemo vam ukratko predstaviti radnju tog neverovatnog ostvarenja. Ovaj film bi smo mogli da svrstamo u vise zanrova, a dokaz za to su dogadjaji koji su pratili 12-oricu “Zigosanih”. Pravi scenario bas i ne postoji, posto u filmovima ovakve prirode oni nisu toliko bitni.

Radnja filma je smestena u dosadnom gradu zvanom Indijanapolis, ciji stanovnici nemaju pojma o velikom obracunu nedaleko od njihovih domova.

Jugoslovenska ekspedicija se u Indijanapolisu bori za prestizni trofej, koji je od velike vaznosti ne samo za njih, vec i za stanovnike njihove napacene zemlje. Medjutim, put do trofeja nije lak jer na njemu stoji jos 15 ekspedicija zeljnih osvajanja.

Iskusni reziser, Svetislav Pesic, je svoje glavne aktere spremao vise meseci pred snimanje, tako da su oni dosli potpuno spremni za rad.

Na pocetku filma, “Zigosani” nailaze na probleme zvane Spanija i Portoriko, nakon cega sledi dramaticna scena zvana Amerika, u kojoj gotovo svi ocekuju pad 12-orice. Milan Gurovic i Marko Jaric, jedni od glavnih aktera, isticu se u sceni Amerika, koja se zavrsava uspesno za nase omiljene zvezde. Tokom celog filma mozemo uociti zajednistvo i dobru atmosferu, kao i u prethodna cetiri dela. Sledi “borba” protiv momaka u crnom, koji zadaju dosta problema. Momci u crnom izlaze porazeni, ali ne i pognutih glava, jer na pocetku filma se ne stice utisak da oni mogu daleko da doguraju u borbi za trofej. Dosta pohvala za scenu u kojoj momci u crnom, popularno nazvani “Kiviji”, igraju neki cudni ples kojim bi trebalo da zastrase sve oko sebe.

Za kraj filma sledi triler scena. Gledajuci scenu zvanu Argentina, sticemo utisak da film nece imati Happy End, medjutim Pedja Stojakovic, Vlade Divac, Dejan Bodiroga, manirom glumaca nasih borbenih filmova, zaustavljaju protivnike u odlucujucim trenucima i nanose im potpuni poraz. Sledi fantasticno radovanje statista na koje domaci statisti ostaju potpuno zbunjeni. Trofej pada u prave ruke a docek “Zigosanih” ,u njihovoj bazi zvanoj Beograd, budi neverovatan osecaj u gledaocu.

Iz sveg srca vam preporucujemo da odgledate ovaj film, a nadamo se da ce “Zigosani” snimiti jos mnogo uspesnih delova. 

JUGOSLOVENSKI REPREZENTIVCI-UKRATKO

Milan Gurovic

Amerikanci ce jos dugo pamtiti Milana Gurovica i utakmicu protiv Jugoslavije. Gurovic je prosto eksplodirao na tom mecu i sa tri trojke vratio Jugoslaviju u zivot.

“Verovatno sam ih pogodio zato sto sam na klupi sedeo pored Stojakovica”-komentarise kroz salu Gurovic svoje tri trojke za redom.

Da nije bilo povrede u letnjoj ligi, koja se odrzavala u Bostonu, Milan Gurovic bi verovatno provodio septembar i oktobar u trening kampu Seltiksa, objasnjavajuci Pol Pirsu sta mora da uradi kada timu krene lose.

Vladimir Radmanovic

Jedina senka na zlato iz Indijane predstavlja neigranje Vladimira Radmanovica, odnosno sukob na relaciji Pesic-Radmanovic. Vladimir Radmanovic je odigrao svega 6 minuta protiv Spanije, mec protiv Kanade je potpuno presedeo, da bi nakon 5 minuta, protiv Turske, “nestao” za Svetislava Pesica. Mladi reprezentativac je odbio da daje izjave za stampu, a razlozi sukoba ne isplivavaju na povrsinu. Ostaje zal sto nismo videli jednog od najtalentovanijih kosarkasa danasnjice na terenu, ali i na pobednickom postolju.

Vlade Divac

“Meni je pre svega drago sto znam da su nasi ljudi srecni nakon pobede. Igrali smo za njih.”-prokomentarisao je Vlade Divac na pitanje americkog novinara o znacaju pobede nad Amerikom. Vlade je bio taj koji je motivisao igrace nakon poraza protiv Spanije i Portorika, ostajao zadnji medju navijacima, odigrao majstorski u zavrsnici meca protiv Argentine i sa dva bloka odbranio kos Jugoslavije.

“Reprezentacija Jugoslavije je pokazala svetu sta znaci jugoslovenska kosarka, odnosno timska igra. U svakom mecu je neko od nas imao dobre i lose minute, ali smo zato svi zajedno delovali kao tim. Protiv Amerike ja sam dobro krenuo, Pedja i Vujanic su nas vukli u nastavku, Gurovic nas je iscupao sa trojkama, Jaric sa slobodnim bacanjima pokazao da ima srca.”

Vlade je u mecu protiv Argentine bio neprecizan iz svojih prvih 6 pokusaja. Uhvatio je samo jedan skok u prvom poluvremenu, imao poteskoca sa Fabricio Obertom. Cak je promasio i dva slobodna bacanja koja su mogla da odluce o pobedniku.

Ali na kraju, kada je bio najpotrebniji, nakon sto je Dejan Bodiroga vratio Jugoslaviju u mec, Pedja pogodio par trojki, dosao je red na centra nase reprezentacije. Blokirao je suteve, hvatao skokove, poentirao. Odjednom, jugoslovenski navijaci su poceli da se raduju, skacu, grle i vijore zastave.

“Ovo je bio veliki dan za mene, posebno za mene. Sa 17 godina sam ucestvovao na svom prvom velikom takmicenju, juniorsko Svetsko Prvenstvo u Borneu, sa kojeg sam se vratio sa zlatnom medaljom. Sada zlato u Indijanapolisu. Najlepsi moguci nacin da se oprostim od plavog dresa.”

 
Milos Vujanic

Milosevo prvo veliko takmicenje u dresu nacionalnog tima i vec prva medalja. Bek Partizana je nosio igru reprezentacije na svojim plecima, organizovao napade kao igrac sa visegodisnjim stazom u reprezentaciji. Pokazao je da odlicno parira NBA bekovima a nadamo se da ce ga Indijanapolis jos puno puta videti, naravno u dresu Njujork Niksa.

Zarko Cabarkapa

Prvenstvo u Indijani ne moze a da mu ne ostane u lepom secanju, i pored toga sto je igrao svega 20-tak minuta na ovom prvenstvu. Pred njim je sjajna buducnost, a sigurni smo da je u okruzenju nasih asova mogao dosta da nauci. Njegovo prezime je bila enigma za strane komentatore.

Igor Rakocevic

“Ja sam ove godine ispunio dva sna”. Jedan je bio da potpisem ugovor sa jednim od NBA ligasa, a drugi da osvojim zlato sa reprezentacijom.” –kaze Igor Rakocevic. Trenutno ne razmisljam o NBA ligi i necu sigurno jedno tri-cetiri dana, ali se nadam da cu imati uspesnu godinu. Da li ce se jos neki Igorovi sni ispuniti, ostaje da vidimo?

Predrag Drobnjak

Jos jedan kosarkas Sijetl Supersoniksa se nije naigrao na ovom Svetskom Prvenstvu, ali se zato nasao na pobednickom postolju. Rec je o Predragu Drobnjaku, cija se minutaza znatno smanjila nakon prve runde, dok je krilni centar nase reprezentacije presedeo finalni mec.

Pedja Stojakovic

Izabran u prvu petorku sampionata, Pedja je na sampionatu u Indijanapolisu pokazao svojim poenima koliko vredi. Jugoslavija je sa Pedjom u prvoj petorci 5-0. Koliko je bilo njegovo zalaganje govori i njegov komentar nakon meca sa Argentinom.

“Do meca sa Argentinom se nikada nisam bacio na parket za loptom. Kada sam video da je lopta ispala nekom od Argentinaca nisam uopste razmisljao, vec skocio ka lopti”-sa osmehom na licu, noseci trofej namenjen Svetskim Prvacima. “Ne znam sto su meni dali da nosim. Nisam najmladji. Potezak je mali”-dodaje Stojakovic.

Dejan Tomasevic

Tomasevicu bi ovo moglo da bude i poslednje veliko takmicenje za reprezentaciju Jugoslavije.

“Mislim da necu vise igrati, mada ne bih puno razmisljao o tome.-kazao je Dejan Tomasevic nakon meca sa Argentinom. “Trenutno slavimo i jedva cekam da dodjemo u Beograd. Hteo bih da se zahvalim svim ljudima koji su nas gledali preko ekrana, onima koji su dosli da nas bodre na samoj utakmici i ovu pobedu posvecujemo upravo njima.”

Dejan Bodiroga

“Mi imamo naseg Boga, on se zove Bodiroga”. Ove reci su mogle da se cuju na svakoj utakmici nase reprezentacije, posebno u zavrsnici meca protiv Argentine kada je Dejan Bodiroga svojim kosevima spasao nasu reprezentaciju od poraza. Kapiten nase reprezentacije je i pored nesto slabije igre u prethodnim mecevima pokazao zasto je najbolji evropski igrac i covek koji odlucuje utakmice.

“Gurovic i Jaric su nas izdigli iz poraza protiv Amerike, Pedja u prethodnim mecevima,  ja sam proradio protiv Argentine. Zato smo Svetski sampioni jer je uvek neko zasija kad je to najvaznije.

“Odlucio sam da ostanem u Evropi i srecan sam sto sam igrao za najbolje evropske timove”-poceo je svoju pricu Dejan Bodiroga na konferenciji za stampu, kada ga je Vlade Divac prekinuo.

“Zasto ne kazes da ne mogu da te plate u NBA ligi kao u Evropi a da u NBA ligi mozes da igras kad god hoces. To ja da tvrdim.”

Marko Jaric

Kada je Marko izasao na liniju slobodnih bacanja, u odlucujucim momentima meca protiv Amerike, dvorana je zanemela. Nakon njegovih slobodnih bacanja neki su i dalje ostali nemi, a vecina radovala. Vec sada ga odlikuje sigurnost, liderstvo na terenu, precizan sut. Iz razgovora sa Eltonom Brendom i Andre Milerom, buducim saigracima Marka Jarica u Klipersima, mogli smo da cujemo samo reci hvale. Klipersi vec sada mogu da kazu da su obavili sjajan posao dovodjenjem Marka Jarica u svoje redove.

Dejan Koturovic

Sjajno je iskoristio priliku koju mu je selektor Pesic ukazao u mecevima nakon prve runde. Sa Koturom u prvoj petorci Jugoslavija je dobila na brzini i odlicnoj odbrani. Koturovic je 1995 osvojio zlatnu medalju na Evropskom Prvenstvu u Atini, nakon cega je nestao sa reprezentativnog spiska do ove godine. Nadamo se da ce Koturovic nastaviti cesce da donosi zlata sa velikih takmicenja. DODAJTE O NJEMU AKO IMA NESTO ZANIMLJIVO.

Reggie Miller i prozivke..

Na utakmici protiv Amerike, krajem trece cetvrtine, Dejan Bodiroga je zamolio Redzi Miller-a za peskir, na sta je Miller negativno odgovorio. Vlade je prisao “zvezdi” Indiana Pacers-a i pitao zbog cega ne zeli da doda Bodirogi peskir.

“Jednostavno necu”-kratko je odgovorio Miller.

“Znao sam da si  los covek, ali si to sad dokazao celom svetu.”-porucio je Vlade zbunjenom Miller-u.

Dejan Bodiroga je na sve to kratko prokomentariosao.

“Pokazali su da su veliki kompleksasi i zbog lose igre me ne cudi sto se tako ponasaju.”

Reggie Miller ne uziva veliki ugled medju navijacima Niksa, koji ga pri svakom susretu, Njujorka i Indijane, prozivaju izgovarajuci njegovo ime.

“Reggie, Reggie, Reggiei, Reggie”-se culo i za vreme utakmice Jugoslavija-Amerika.

Naravno nije bilo Njujorcana, vec nasih navijaca koji znaju za NBA prozivke.

KAFE CHAMPPS....

Trg Republike je poznato steciste nasih navijaca za vreme bilo koje vaznije utakmice i mesto na kome su proslave najbolje u svetu. U Indijanapolisu je Trg Republike bio ispred i u kaficu Champps. Nedaleko od baze jugoslovenske reprezentacije, u centru grada, ovaj kafic je bio pun nasih navijaca tokom Svetskog Prvenstva. U Champpsu smo mogli da sretnemo i nase reprezentativce posle utakmica, poznata lica nase kosarke, reprezentativce ostalih nacija, pre svih Turske.

Stanovnici Indijanapolisa su sa cudjenjem prolazili pored kafica, pitajuci se sta se to desava i zbog cega je tolika “buka”. Niko nije ni mogao da zamisli da ce se u jednom od najprometnijih delova grada cuti “Mesecina”, “Igra Rock’n’Roll cela Jugoslavija”. 

Nakon pobede nad Amerikom i Argentinom ceo blok oko kafica “Champps” je bio zakrcen, a medju nasim navijacima smo mogli da nadjemo i Novozelandjane i Argentince, koji nisu bili toliko uzbudjeni zbog poraza svojih reprezentacija.

Koliko su Amerikanci bili neupuceni u desavanja na Svetskom Prvenstvu govori i sledeca anegdota. Menadzer kafica “Champps”, u kome je svaki dan sedelo na desetine nasih navijaca, nije znao da kaze jugoslovenskim navijacima ko je pobedio u mecu izmedju Dream Team-a i Jugoslavije, odigranoj dan ranije. Iz ljubaznosti je otisao po novine i sav uzbudjen saopstio da je Amerika. Nakon toga je nastalo jos vece slavlje u kaficu.

ATMOSFERA U HALAMA...

Slaba organizacija i nezainteresovanost domacih navijaca za dogadjaje u njihovom gradu su ucinile da utakmice Svetskog Prvenstva budu slabo posecene. U proseku svaku utakmicu je pratilo oko 7-8 hiljada, a Vlade Divac je imao poruku za ljude u FIBI.

“Vreme je da zasuku rukave i krenu da rade. Ovo je udarac kosarci. Ako jedan mec, kakav je to bio Amerika-Jugoslavija, posmatra svega 8 hiljada gledalaca onda to znaci da nesto nije u redu.”

Utakmica izmedju Turske i Libana u prvoj rundi je bila najposecenija sa najboljom atmosferom u tom periodu takmicenja. Nakon toga su usledile utakmice nase reprezentacije, koje su bile sve posecenije iz meca u mec. Navijaca iz Cikaga, Toronta i ostalih gradova sirom Amerike i Kanade je bilo sve vise, a nasi kosarkasi su mogli da se osecaju kao da igraju u Jugoslaviji. Komentar novinara Indijanapolis Stara, lokalnih novina, najbolje govori o atmosferi koja je vladala na terenu i na tribinama za vreme meca Amerika-Jugoslavija.

“Jugosloveni su nas nadigrali nad dva polja. Na terenu su nam pokazali kako se igra do poslednjeg minuta i koliko je znacajnija timska igra nego individualni talenti. Jugoslovenski navijaci su, pored toga sto se mec igrao u Indijanapolisu, svojim franaticnim navijanjem bili bolji i glasniji od Amerikanaca. Trebalo bi da ucimo i od jednih i od drugih.”

Ulazeci u halu Konseko arene, pred pocetak finalnog meca, sticao se utisak da se mec odrzava u Pioniru. “Ajmo, ajde svi u napad”, “Sampioni”, “Jugoslavija” se orilo dvoranom. Nasi navijaci su u odredjenim trenucima bili sesti igrac.

“Mogu da se zahvalim najboljim navijacima na svetu, jer su nam dali dodatnu snagu kad je to bilo najpotrebnije.”-rekao je Dejan Tomasevic nakon meca sa Argentinom.

Selektor Pesic je dodao: “Mozemo slobodno reci da su nas oni vratili iz poraza. Svaka im cast.”

Pripremio: Marko Pavlovic

David Stern o sastavljanju i pripremama americke selekcije za sledece takmicenje

Kada pripreme za Olimpijske Igre u Atini budu otpocele, novi talas NBA igraca ce morati da odvoji malo vise vremena nego sto je to bio slucaj ove godine. Za prvog coveka NBA lige Dejvida Sterna najveci razlog za brigu nece predstavljati igracki ili strucni kadar, vec nacin na koje ce se pripreme odvijati.

“Ako cemo pozvati nase kosarkase i od njih ocekivati da nastupaju za Ameriku, a siguran sam da oni ce to hteti, onda moramo da im objasnimo da je potrebno vise vremena za pripreme nego sto je to ranije bio slucaj.”, rekao je Stern nakon blamaze “Dream Team-a” u Indijanapolisu.

“Ranije smo mogli da okupimo igrace, malo ih uigramo i to bi bilo dovoljno. To vise nije dovoljno. Svet nas je stigao.”

Za Amerikance je mnogo veci problem da okupe svoje najbolje igrace, nego sto je to slucaj sa ostalim reprezentacijama. Mali broj igraca, posebno onih ciji se timovi bore za sampionski prsten, bi prihvatio cinjenicu da od svog slobodnog vremena moraju da oduzmu sest do osam nedelja svog slobodnog vremena u trening kampu nacionalnog tima.

Sa rizikom povreda nakon svake dodatne utakmice ili treninga, NBA klubovi ce sve vise postaviti pitanje o vaznosti osvajanja zlatne medalje. Prvi Dream Team,  pred Olimpijske Igre u Barseloni 1992 godine, nije bilo tesko okupiti. Po prvi put su NBA igraci ucestvovali na nekom velikom takmicenju, tako da je i za same igrace to bio motiv vise da se pokazu u najboljem svetlu. Protivnici su bili daleko ispod kvaliteta danasnjih a igraci su imali i izlete do Monte Karla, gde su mogli da se opuste pred utakmice.

“Neki od najboljih igraca svih vremena su tog leta, 1992 godine, izdvojili mnogo duze vremena nego sto je to bio slucaj ove godine. Mislim da ce se Dream Team ponovo spremati kao pre 10 godina.”

Poslednja verzija navodnog “Tima iz snova” je provela svega 11 dana zajedno i za to vreme odigrala svega 2 meca. Ako uporedimo pripreme jugoslovenske i ostalih reprezentacija, onda I nije cudo sto su Amerikanci izgubili 3 meca.

“Mislim da je Americki kosarkaski savez napravio gresku gledajuci, pre svega, kako da izadje u susret igracima zanemarivsi interese nacionalnog tima.”-dodaje Stern.

Sledece leto je predvidjeno za kvalifikacioni Olimpijski turnir na kome ce Amerikanci pokusati da zauzmu jedno od tri mesta, koja vode u Atinu 2004. godine. Nakon izdanja u Indijanapolisu, ne igranje Amerike na Olimpijskim Igrama u Atini ne bi predstavljalo veliko iznenadjenje.  

Pripremio: Marko Pavlovic

Razgovori sa akterima svetskog prvenstva

Sta neki od aktera svetskog prvenstva misle o svojim kolegama, svetskom prvenstvu, suparnickim reprezentacijama.

Dejan Bodiroga nakon utakmice Brazil-Jugoslavija...

Da li je pobeda protiv Brazila prekretnica na ovom Svetskom Prvenstvu na
kome smo igrali dosta promenjivo?

"Ne razmisljam na taj nacin. Gledam utakmicu kao utakmicu .Bilo je losih ali i bolji od ove. Na kraju turnira cemo sesti i sabrati sve utiske, analizirati uspeh ili neuspeh".

Dejan Bodiroga o navodnom sukobu na relaciji Pesic-Radmanovic...

Koliko ima u svemu tome istine?

"To je izaslo u novinama a niste pitali ni kapitena, ili nekog drugog. Ne bih zeleo o tome da pricam nakon izlaska te vesti u novinama.
 

Marko Pesic...
 

Da li si pratio dosadasnje utakmice jugoslovenske reprezentacije i sta mislis o dosadasnjem ucinku?

Svakako pratim. U prvoj rundi su svakako igrali ispod svog proseka i nadam se da ce doci do jedne od medalja.

Kakav je osecaj igrati na prvenstvu na kome se nalazi tvoj otac, ali u sluzbi selektora druge drzave?
 

"Mi nemamo priliku da se vidimo tako cesto tokom godine, tako da je ovo odlicna prilika da budemo zajedno, pa cak i kad smo protivnici na parketu".

Da li si ikada dobio poziv da zaigras za Jugoslaviju?

"Nisam nikada pozvan u nacionalni tim Jugoslavije, ali da je bilo drugacije siguno bih igrao za Jugoslaviju".


Predrag Stojakovic nakon pobede protiv Turske...

"Ne znam da li su Turci odigrali slabo ili smo mi igrali tako dobro. Ja verujem da smo utakmicu sa Brazilom shvatili da treba da odigramo ozbljnije. Necu da kazem da smo prethodne utakmice igrali neozbiljno. Treba da igramo timski sa puno zalaganja. Moramo da radimo one sitne stvari na terenu, na koje smo svi navikli da neko drugi radi umesto nas. Znaci hvatanje lopti, pravljenje blokova svako mora da radi. Ovo je tim 12 zvezda ali koliko smo mi zvezde za nekoga mi ipak imamo igracku sujetu. Svi moramo da podredimo svoje kvalitete timu. Ja ranije nisam navikao da napravim blok ili uhvatim skok, ali poceo sam kao i svi u zadnje 2 utakmice (Brazil, Turska)da radim te sitne stvari i zato rezulatati dolaze".

Pedja o Argentini....

"Argentina do sada igra najlepsu kosarku. Pokazali su sta znaci tim i svako zna svoju ulogu. Imaju dobre igrace, protiv kojih jos nisam imao prilike da igram, jer odsustvujem vec 4 godine od evropske kosarke. Od komentara koje sam cuo u reprezentaciji shvatio sam da se radi o jednoj veoma talentovanoj ekipi. Znam da je Djinobili otisao u NBA ligu i da je jedan od najboljih igraca u Evropi".

Koliko je promena prve petorke uticala na rezultate nase reprezentacije, jer
sa Divcem, Vujanicem, Koturovicem i tobom u prvoj postavi, nas tim je odigrao kosarku koju svi ocekuju.?

"Ne smem nista da pricam, jer ako kazem nesto sto ne valja , Pesic ce me prikovati za klupu(smeh). Ne znam da li je puno uticalo, ali svih 12 igraca mora da se zalaze na parketu. Utakmicu protiv Spanije smo poceli dosta nervozno i na kraju smo trosli svoju energiju poksavajuci da stignemo rezultat.

Ko je bio najzasluzniji za podizanje atmosfere nakon poraza?

"Divac nas je sve okupio i motivisao pred naredne meceve, mada su svi
zasluzni za dobru atmosferu u timu".


Dejan Tomasevic...

Sta je po tvom misljenju uticalo da se igra i atmosfera nase reprezentacije
promene nakon poraza od Spanije i Portorika?

"Atmosfera je bila i posle tih poraza na nivou na kome treba da bude u reprezentaciji. Tu nije nikada postojao problem. Sigurno je lepse kada se pobedjuje, jer se tada zaboravljaju neke ruzne stvari. Medjutim izmedju nas i Pesica ne moze da dodje do nekog ekcesa. Svi igraci su u reprezentaciji na nekoj dobrovoljnoj bazi i niko od nas nije profesionalac ovde, odnosno da zaradjuje pare. Igraci mogu da imaju neke druge koristi od igranja u reprezentaciji a to su velicanstveni doceci ili da bude svestan da je napravio nesto lepo za nasu zemlju i narod, koji nas u svakom slucaju, bio za nas ili ne, gleda. Ne moze da bude govora o nekoj losoj atmosferi. U jugoslovenskoj reprezentaciji je uvek dobra atmosfera i uvek ce biti bolja nego u drugim reprezentacijama".

Naucio si dosta od Divca, Danilovica. Na koji nacin ti prenosis svoje iskustvo mladjim igracima u reprezentaciji?

"Mi se trudimo da svojim iskustvom, pre svih Divac i Bodiroga, naucimo mladje igrace kako se treba ponasati na terenu, u hotelu, na putovanjima, odnosu prema medijima. To je ono pravo. Iz svog iskustva znam kako sam se osecao kao mlad igrac u reprezentaciji i kako su me ljudi primili i ponasali prema meni. Trudim se na isti nacin da se ponasam prema mladjima. Zato su Divac, Danilovic i Djordjevic veliki igraci jer su znali kako da se ponasaju u svim situacijima".


Andre Miler o Marku Jaricu....

"Cuo sam za Marka da je jedan od najboljih igraca na njegovoj poziciju u Evropi i da je veoma talentovan. Do sada nisam imao prilike da ga gledam, ali nakon meca sa Jugoslavijom cu vise nauciti o njemu".

Ko ce biti starter na poziciji broj jedan u Klipersima?

"Marko ce morati da nauci kako se igra na poziciji broj dva (smeh)".


Dzordz Karl o motivisanju svojih igraca pred praznim gledalistem...

"Nije tesko jer svako od igraca je ovde dosao da uzme zlatnu medalju i zbog toga ne moram da ih previse motivisem. Nadam se da broj gledalaca biti mnogo veci za polufinalne i finalne meceve".

Nakon poraza od Argentine....

"Deo mene je razocaran, ali deo mene je srecan zbog napretka svetske kosarke. Argentina je pokazala da se Dream Team moze pobediti a ne bih se cudio da na sledecim velikim takmicenjima ostale reprezentacije dodju sa sastavom od 12 NBA igraca".

O Jao Mingu....

"Za njega mogu da kazem da ce biti All-Star igrac. Neverovatno se lako krece za njegove predispozicije, mada ima jos dosta da uci. Siguran sam da je Hjuston pravo mesto za ovog igraca".

O jugoslovenskoj reprezentaciji....

"Za vreme koje sam proveo u Madridu, tacnije Real Madridu, uverio sam se u kvalitet jugoslovenske skole kosarke. Zemlja sa tako malim brojem stanovnika a tolikim brojem igraca u NBA ligi, je dokaz da Jugosloveni znaju sta rade. Ako pogledamo sastav jugoslovenske reprezentacije shvaticemo o kakvom se timu radi".

Pripremio: Marko Pavlovic

Razlozi poraza americke reprezentacije

1. Americka reprezentacija nema kontinuitet

Za razliku od ostalih svetskih reprezentacija, Dream Team sastav ne moze da okupi iste igrace svake godine. Americka selekcija je u stvari skup talenata. Dok igraci kao sto su Pol Pirs i Andre Miler treniraju svega 2 nedelje zajedno, igraci Argentine, Jugoslavije i ostalih timova igraju zajedno vec godinama. Makar kolko je Dream Team talentovan, kosarka je ipak timski sport. "Mi znamo jedan drugog i znamo kada ce da dodje blok, kada da uposlimo jedan drugog."-kaze argentinski bek Emanuel Djinobili. Amerikanci ocigledno ne znaju.

2. Sama fizicka spremljenost ne donosi pobede

Svetska kosarka je zasnovana na principima timske igre, a ne kvaliteta jednog igraca koji ce da igra jedan na jedan. Americki kosarkasi su puno puta stojali na terenu i gledali svoje saigrace kako pokusavaju sami da probiju protivnicke odbrane. Odlicno branjen sut za 3 poena, dobar skok i kretanje bez lopte su taktika koja je porazila Ameriku. Igraci Amerike su atletski bolje gradjeni nego bilo koji na Svetskom Prvenstvu i protiv slabijih ekipa njihova snaga dolazi do izrazaja. Medjutim, Argentina i Jugoslavija poseduju igrace koji mogu da izadju na kraj sa Amerikancima, ali i poraze ih timskom igrom.

3. Amerikanci moraju da prihvate internacionalna pravila

Americki igraci moraju da provedu vise vremena analizirajuci pravila koja nisu ista kao i u NBA ligi. Kada je lopta na obrucu igrac moze da je skine bez obzira da li ona ulazi u kos. Amerikanci to nisu radili u mecu protiv Argentine, dok su Juzno Amerikanci tako sacuvali par poena.

4. Razlika izmedju svetske i americke kosarke nije velika

Razlika u talentu izmedju Amerike i ostatka sveta se smanjuje, a najbolji dokaza za to je sve veci broj inostranih NBA igraca. Igraci kao sto su Pedja Stojakovic, Dirk Novicki, Po Gasol, Emanuel Djinobili su talentovani kao i ostali vrhunski NBA igraci. Na sledecem Svetskom Prvenstvu se ocekuje da Jugoslavija dodje sa 12 NBA igraca, dok ce ostali timovi imati najmanje 2-3 igraca koji nastupaju u najjacoj ligi na svetu.

5. Svetsko Prvenstvo nema toliki znacaj u Americi

"Amerikanci misle da su Olimpijske Igre najjace i najvaznije takmicenje u svetu i zbog toga su malo zaostali u odnosu na svet"-kaze Dzordz Karl, trener Dream Team-a, koji je bio na klupi Real Madrida 2 godine. "Za Amerikance su najvaznija desavanja u NCAA i NBA ligi, tako da su ostala svetska takmicnja, pa cak i Olimpijada, manje vazna"-dodaje Karl. To je verovatno jedan od razloga zbog cega je veci broj NBA zvezda otkazao svoje ucesce u Indijanapolisu. Amerikance ce poraz od Argentine sigurno naterati da malo drugacije misle, jer je njihova dominacija gotova.

Pripremio: Marko Pavlovic

Jugoslavija-SAD u cetvrtfinalu, Novi Zeland medju osam velikana!!

Posle burne zavrsnice drugog kruga takmicanja i sjajne pobede Argentine nad americkom reprezentacijom kao i neizvesnosti u grupi "E", poznati su svi parovi cetvrtfinala. U cetvrtak ce se prema tome sastati:

Portoriko-Novi Zeland

Argentina-Brazil

Spanija-Nemacka

SAD-Jugoslavija

Dogadjaj dana svakako predstavlja pobeda Argentine nad Amerikom cime je srusen mit o nepobedivsti amercike selekcije ali cime je Jugoslavija posle pobede nad Turskom dobila protivnika u cetvrfinalu kome se nimalo nije nadala. Ipak, do tog susreta je moralo kad-tad doci a samo je nasa krivica sto cemo ovako rano naleteti na najveceg favorita za osvajanje zlata. Pored derbija grupe "F", Nemci su danas bez problema savladali Ruse po cijoj se igri ne bi reklo da su jurili plasman u sledecu rundi. Novi Zeland je zadrzao zvanje najprijatnijeg iznenadjenja turnira pobedivsi u poslednjem kolu Kinu i time je eliminisavsi iz daljeg takmicenja. Iako Kinezi krivicu svaljuju na lose sudjenje, Novi Zeland je vise nego zasluzeno savladao favorita Kinu posle nervozne igre i problema sa faulovima Jao Minga.

U nasoj grupi "E", do poslednjeg casa se nije znao konacan plasman ekipa. Pobedom nad Brazilom, Spanici su nam navodno ucinili "uslugu" time da se ne sretnemo sa amerikancima u polufinalu samo je problem sto se tu Argentina nesto pitala. Portoriko se do samog kraja kockao sa svojim plasmanom kao i sa plasmanom ostalih ekipe produzivsi svoju utakmicu sa Angolom cak do drugog produzetka. Steta, da je Angola napravila iznenadjenje, nasi bi u cetvrtfinalu igrali sa Nemcima, ovako ostaje nam "finale pre finala" i sansa da dokrajcimo grogirani americki tim ili da na nama istrpimo sav bes i frustraciju nagomilane u americkim reprezentativcima zbog poraza od "gaucosa".

Ovako, Portoriko je pobedom nad Angolom sebi obezbedio najlakseg protivnika u polufinalu i veliku sansu da se posle Argentine 1990. ponovo nadje medju 4 najbolje ekipe. I tada su nas pobedili u pred takmicenju da bi nas tim na kraju superiorno osvojio zlato. Necemo imati nista protiv reprize tog prvenstva. Argentina je u svakom slucaju veliki favorit u juznoamerickom cetvrtfinalu jer je tim Brazila posle sjajnih igara na startu u padu forme. Spanci su sebi za protivnika izborili Nemacku i taj duel kao i duel nase i americke reprezentacije bi trebo da bude vrlo neizvestan iako dajemo blagu prednost Spancima. Ipak, kako stvari stoje, posle dana pauze, mozemo svasta ocekivati u cetvrtfinalu jer je ovo svetsko prvenstvo od samog pocetka sve samo ne predvidivo.

Pripremio: Marko Srdanovic

Kako se drugi krug takmicenja polako priblizava raspletu, svetsko prvenstvo polako ulazi u zavrsnu fazu

Dok smo danas bili svedoci prve prave igre "plavih" od pocetka sampionata (ne racunajuci trening sa Angolom), neke ekipe su nastavile sa standardno dobrim partijama. To se pre svega odnosi na Argentince koji su jos jednom pokazali da su trenutno mozda najopasnija ekipa na sampionatu. U to su danas mogli da se uvere Nemci koji su u roku od samo 3 i po minuta pred kraj prve cetvrtine dozvolili Argentincima da naprave 11-0 seriju, cime je vodjstvo Argentinaca preslo 10 razlike i nije do kraja utakmice dolazilo u pitanje iako su Nemci par puta uspevali da se opasno primaknu. Ova utakmica najbolje govori o brzoj i agresivnoj igri Argentinaca koji manirom rutinskih ekipa kaznjavaju svako opustanje dok ostvareno vodjstvo tesko ispustaju. Zato ce utakmica poslednjeg kola drugog kruga takmicenja izmedju SAD i Argentine biti prava poslastica i dosadasnji slager turnira. Obe ekipe igraju slican stil kosarke i sa velikim interesovanjem cemo posmatrati kako ce americki tim funkcionisati nasuprot silno motivisanog pritivnika koji sigurno nece dozvoliti sebi greske koje su napravili Kina, Nemacka, Rusija, Novi Zeland i ostali bivajuci samleveni u duelu sa SAD zbog samo par minuta nepaznje.

Sto se tice Amerikanaca, njihova igra i dalje ne moze nikog posebno impresionirati ali im se svakako mora odati priznanje za unistavanje suparnika u drugom poluvremenu igre. To se i danas desilo tako da Novi Zeland koji je na opste iznenadjenje zaostajao samo 6 poena na poluvremenu, na kraju izgubi sa 48 poena razlike. Kao sto rekosmo, sutrasnji test protiv Argentinaca ce dati definitivan odgovor o stvarnoj jacini ovog americkog tima. Uz ova dva tima, realno je ocekivati plasman Nemaca u cetvrfinale kao treceplasiranih u grupi F dok ce se za preostalo mesto boriti Rusi koji su danas neocekivano lako savladali Kinu, Kina, kao i reprezentacija Novog Zelanda kojoj se ipak daju najmanje sanse pre svega zbog cinjenica da je ionako vec skroman sastav ostao bez Sean Marks-a koji je zbog povrede oka zavrsio sa igrama na ovom svetskom prvenstvu. Iako Kina bez pobeda ima najmanje sansi sa plasman u cetvrtfinale, matematika je ta koja bi vrlo lako mogla da odluci plasman timova u ovoj grupi. Rusi ce u poslednjem kolu igrati sa Nemcima dok ce se u direktnom susretu Kina i Novi Zeland boriti za eventualni dalji plasman. U slucaju poraza Rusa od Nemaca, Novi Zeland bi pobedom nad Kinom nacinio pravu senzaciju i plasirao se u cetvrtfinale.

Sto se tice nase grupe "E", situacija ne moze biti zamrsenija. Portoriko, Spanija i Brazil imaju po 3 pobede dok nasa reprezentacija ima 2, a Turska samo 1. Poslednja Angola nema vise ni teoretskih sansi za plasman u drugu rundu. Turska u drugu rundu moze samo pod uslovom da pobedi Jugoslaviju sutra, dok bi nas tim mogao u matematickim kombinacijama da se nadje i vise od 4-tog mesta u zavisnosti od raspleta ostalih dogadjaja. Portoriko je u najboljoj situaciji jer sutra igra sa vec otpisanom Angolom i ceka ishod susreta Spanija-Brazil. U slucaju pobede Brazila, "karioke" ce zbog pobede nad Portorikom u prvoj rundi takmicenja zauzeti prvo mesto, a u slucaju pobede Spanije, Portoriko ce zbog pobede nad Spancima u drugom kolu grupe "E" biti prvi. Brazilci porazom mogu da padnu cak na 4 mesto jer bi u tom slucaju imali isti broj pobeda kao i mi (ako pobedimo Tursku) ali i izgubljen medjusobni susret od nas.

Sto se tice reprezentacije Jugoslavije, "plavi" obezbedjuju plasman u cetvrtfinale samo ako pobede Turke. U slucaju nase pobede i pobede Spanije nad Brazilom nasi ce zavrsiti najverovatnije treci, a u slucaju pobede Brazila, Spanci ce biti treci, a mi cetvrti. Naravno, sve ove racunice podrazumevaju da Portoriko pobedi Angolu sto je gotovo sigurna stvar, mada su iznenadjenja sastavni deo ovog prvenstva. Poslednji dan druge runde takmicenja na svetskom prvenstvu ce po svoj prilici doneti pravu neizvesnost i uciniti ovo svetsko prvenstvo krajnje interesantnim.

Pripremio: Marko Srdanovic

Danas pocinje drugi krug takmicenja na svetskom prvenstvu

Posle odugranih tri utakmice u uvodnom delu takmicenja na svetskom prvenstu u Indijanapolisu i jednog slobodnog dana, danas pocinje drugi deo takmicenja posle koga ce od 12 timova 8 uci u cetvrtfinale i borbu za medalju. Umesto 4 grupe koliko je bilo do sada, 3 najbolja tima iz svake grupe su formirala dve grupe sa po 6 timove i rezultati nad timovima koji su prosli dalje se racunaju u nastavku takmicanja.

Sto se tice igre u prvom krugu, verovatno najbolji utisak je ostavila reprezentacija Argentine koja je superiorno posle Venecuele i Rusije pobedila i najvece iznenadjenje turnira Novi Zeland. Argentina ce uz Ameriku zapoceti takmicenje u grupi "F" sa 2 pobede i ocekuje se da u direktnom duelu sa americkim timom rese pitanje prvog mesta u grupi. Pored njih, sa jednom pobedom takmicenje nastavljaju Nemacka i Novi Zeland dok Kina i Rusija nastavljaju takmicenje od nule. Rusima se ne pise nista dobro jer vec u prvom krugu nalecu na Amerikance i s obzirom na do sada prikazanu igru, ne mogu se nadati uspesnom rezultatu, a bez ijedne pobede tesko da mogu doci do cetvrtfinala svetskog prvenstva u poslednja dva susreta. Nemacka sa druge strane vec u prvom mecu nastavka ide na megdan Novom Zelandu i u slucaju pobede, sto se ocekuje, bi skoro obezbedila plasman u cetvrtfinale takmicenja. Priliku da vec na startu nastavka obezbede plasman u cetvrtfinale ima i Argentina koja ce pokusati da savlada zahuktale Kineze koji igraju sve bolje i bolje kako takmicenje odmice. Ipak, iako su pruzili sjajan otpor Amerikancima, Kinezi i dalje imaju problema protiv agresivne igre koju mogu da ocekuju protiv Argentine. Ono sto ne ide u prilog Kinezima je fantasticna odbrana bekovske linije Argentine koja je u stanju da zaustavi bilo koju spoljnu liniju, a zaustavljanje tranzicije Kineza i njihovih bekova je vise nego siguran kljuc za uspeh protiv Jao Minga i drugova. Znaci, vec posle jednog kola meceva u drugom krugu ce mnoge stvari biti poznate. Mec koji ce po nama odluciti cetvrtog putnika za dalji deo takmicenja iz ove grupe je svakako Kina-Novi Zeland (4. Septembra) u kome prednost dajemo Kinezima jer je stvarno malo moguce da ce fanaticni tim Novog Zelanda u ovom krugu takmicenja moci da ponovi partije iz prvog dela. Znaci duel izmedju Argentine i SAD ce direktno doneti odluku o prvom i drugom mestu u grupi dok ce trece mesto najverovatnije pripasti Nemcima dok bi za cetvrto mesto najvise sanse imala Kina. Rusima se daju sanse samo pod uslovima da pobede i SAD i Kinu sto je malo verovatno dok je tesko verovati da ce Novi Zeland imati snage za jos neko iznenadjenje.

Sto se tice nase grupe "E", tu je situacija malo slozenija. Brazil i Spanija zapocinju takmicenje sa dve pobede, Jugoslavija i Portoriko sa jednom dok od nule krecu Turska i Angola. Brazilci sigurno nece dozvoliti iznenadjenje u sledecem mecu protiv Angole pa bi pobedom obezbedio plasman u cetvrtfinale cime bi ispunio cilj i docekao susrete sa Jugoslavijom i Spanijom opusteno u pokusaju da obezbede sto bolju poziciju pred cetvrtfinalne meceve. Spanci ce sa druge strane prvi mec odigrati protiv najneprijatnijeg iznenadjenja turnira Turske koja je vec dva puta ispustila pobedu na ovom prvenstvu. Prednost dajemo reprezentaciji Turske koja ce u ovaj susret uci maksimalno spremna posto ce u slucaju poraza izgubiti sve sanse da plasman u cetvrtfinale. Spanci bi u slucaju pobede, mirno cekali susret zadnjeg kola gde bi za Brazilom mogli da odluce pobednika ove grupe jer cak i u slucaju poraza od Portorika imaju velike sanse da prvo mesto u grupi. Porazeni u susretu Jugoslavija-Portoriko ce se naci u problemima jer ce u duelu sa Turskom morati da juri pobedu da bi nastavio takmicenje. Nasima je sa druge strane najvaznija pobeda nad Turcima jer bi ona sigurno obezbedila plasman u cetvrtfinale, a Turke sprecila da se plasiraju u drugi krug pod uslovom da ne pobede Portoriko. Olaksavajuca okolnost za Tursku, Portoriko i Brazil je da skoro sa sigurnoscu mogu da racunaju na pobedu protiv Angole koja se u ovom drustvu nasla samo zahvaljujuci cinjenici da su Kanadjani dosli izuzetno oslabljeni na ovaj turnir. Prognoze o plasmanu u ovoj grupi su vrlo nezahvalne jer 5 timova ima sanse za plasman u dalje takmicenje. U najtezoj situaciji je Turska koja mora da pobedi porazenog iz susreta Jugoslavija-Portoriko kao i Angolu da bi imala ikakve sanse za uspeh uz cinjenicu da ih ocekuje i susret protiv sjajnih Spanaca. Posle odluke o ucesnicima cetvrtinala ekipe ce se ukrstati po sistemu:

E1-F4

F1-E4

E2-F3

F2-E3

U polufinalu ce se sastati pobednik duela E1-F4 i F2-E3 dok ce se u drugom mecu sastati pobednik duela F1-E4 i E2-F3.

Sto se tice naseg eventualnog sureta sa Amerikancima tu su stvati vrlo slozene. Ako americki tim osvoji prvo mesto u svojoj grupi, nasa selekcija bi se susrela sa njima u cetvrtfinalu kao cetvrta u svojoj grupi i u polufinalu kao druga u svojoj grupi. Ako amerikanci zauzmu drugo mesto u grupi, Jugoslavija bi se sastala u cetvrtfinalu sa njima kao treca u svojoj grupi i u polufinalu kao prva u svojoj grupi. Ipak, ovo je racunica koja ce biti potrebna samo pod uslovom da pruzimo bolje partije nego u uvodnom delu takmicenja jer sa dosadasnjom igrom sigurno ne mozemo racunati na uspeh protiv Turske, Portorika i Brazila.

Pripremio: Marko Srdanovic

Sta se dogadja sa "plavima"?

Jedna od glavnih tema razgovora prethodnih dana je svakako neubedljiva igra nase reprezentacije na uvodnim utakmicama svetskog prvenstva u kosarci. Nije poraz od Spanaca ono sto boli vec na nacin na koji smo izgubili utakmicu, a takodje i nacin na koji smo dobili utakmicu protiv Kanade. Mozda je ipak problem u tome sto je reprezentacija proslo leto sjajno odigrala evropsko prvenstvo u Turskoj i vec na pocetku smene  generacija napravila veliki uspeh i samim time postavila visoke norme koje ne uspeva da dostigne ovo leto. Da li se u sustini i moze vise ocekivati od ovog tima trenutno? Iako je Jugoslavija kosarka sila gde talenti maltene rastu na drvecu, ne postoji nacija koja u rasponu od samo 4-5 godine moze da nadoknadi odlazak asova kao sto su Aleksandar Djodjevic, Predrag Danilovic, Zoran Savic, Zarko Paspalj, a ne treba ni napominjati da je Vlade Divac tokom leta daleko od forme u kojoj je u jeku NBA sezone i plej-ofu. Kada se tome doda da i nas trenutno najbolji centar Zeljko Rebraca zeli vise da se posveti porodici i sledecoj NBA sezoni nego reprezentaciji, mozemo konstatovati da imamo problem.

Da bi malo bolje analizirali problem, krenucemo od onih teskih godina kada nasa nacionalna selekcija nije mogla da se takmici na medjunarodnim takmicenjima zbog sankcija medjunarodne zajednice. Tada je strucni stab nase selekcije na celu sa Dudom Ivkovicem i Zeljkom Obradovicem napravio plan okupljanja nasih igraca uprkos zabrani igranja medjunarodnih meceva. Vec tada je pocelo da se radi na stvaranju tima, a sto je najvaznije i atmosfere koja je uvek bila karakteristicna za reprezentaciju Jugoslavije. Napravljen je siri spisak igraca od kojih je narednih nekoliko godina trebalo da se napravi jezgro tima i selekcija koja je trebala bar 7-8 godina da bude u vrhu svetske kosarke. To se najbolje videlo vec na prvenstvu evrope u Atini 1995. kada je nas tim iako suocen sa sjajnim timovima Litvanije, Hrvatske i uvek neugodnim domacinom Grcke uspeo uz fantasticno pozrtvovanje i atmosferu u timu da vrati Jugoslaviju na krov Evrope. Secamo se kako je Vlade tada ginuo za svaku loptu, a kada nije bio u igri mogli smo da ga vidimo kako na klupi mase peskirom i stojeci bodri svoje saigrace na parketu. Mogli smo da vidimo jednu drskost Danilovica kada u kontri ide na zakucavnje preko ni vise ni manje nego Sabonisa, a zatim se okrece prema centru Litvanije i upucuje mu pogled pobednika. Danas sa druge strane nemamo nikoga ko ce zakucati preko 220cm visokih igraca, cak sta vise, zagradjivanje protivnickih centara od 200cm izgleda kao "mission impossible" u ovom trenutku. Mozda bi samo Radmanovic imao dovoljno srca za tako nesto ali on je manje vise prikucan za kraj klupe naseg tima ovih dana. Da li uopsgte treba spominjati Saleta Djordjevica, coveka sa ledom u venama sposobnog da pogodi kos i napravi nesto pozitivno ali bukvalno svaki put kada je ekipa u problemima. Da li treba spominjati Zokija Savica i nacin na koji se borio pod kosem i stavljao do znanja protivnickim centrima da ih posle utakmice cekaju samo modri podlivi i manjak samopouzdanja. Voleo bih ako bi neko bio u stanju da navedene stvari pokaze  sadasnjem timu plavih. Ipak da se vratimo na stvaranje prethodne generacije plave selekcije. U timu u kome su se nalazili gore navedeni igraci, mesto su nasli i Dejan Bodiroga i Zeljko Rebraca koji su uz navedene asove imali prilike da se razviju u kosarkase svetskog formata. Vec na sledecem takmicenjuna olimpijadi u Atlanti 1996. ova generacija je imala priliku da potvrdi svoju evropsku dominaciju, sto je i ucinila. Ipak, nije se moglo protiv "dream"-timau finalu pogotovo sto smo maltene celo druo poluvreme morali da igramo bez Divca, celu utakmicu bez Savica, a Rebraca tada definitivno nije bio spreman da se bori sa NBA zverima. Ipak, pruzili smo sjajan otpor fenomenalnom americkom timu uprkos neadekvatno visokom porazu. Serija je nastavljena na evropskom prvenstvu u Barseloni 1997. kada su neki igraci falili ali je ipak ekipa bila toliko uigrana i atmosfera fantasticna da nismo mogli da ne budemo prvi. Isto se desilo i na svetskom prvenstvu u Atini 1998. kada su Bodiroga i Rebraca sjajnim igrama nadoknadili neigranje Divca, Savica, Danilovica i polu-spremnog Djordjevica i doveli Jugoslaviju posle nezapamcene "sahovske" kosarke  na vrh sveta. Tada smo imali igrace koji su prosli letnji kamp Seada Krdzalica i kojima posle te torture sigurno nije padalo na pamet da se ne bore na parketu Atinske hale. Ipak, i ti igraci su ljudi pa su imali kiks na evropskom prvenstvu u Francuskoj u leto 1999. Razlog tog neuspeha je svakako bio taj sto smo previse izgoreli u zelji da svetu naplatimo bombardovanje Jugoslavije i poveli smo tada na papiru najbolje ali povredjene i nespremne igrace. To je bila prva greska te vrste Zeljka Obradovica ali u veoma specificnoj situaciji pa je sve vrlo brzo zaboravljeno. To je tada ocajnom i nespremnom Divcu bio zadnji nastup za reprezentaciju do ovogodisnjeg svetskog prvenstva. U Sidneju se desilo nesto slicno ali se tu vec videlo da je doslo do zasicenja na relaciji trener Obradovic-igraci sto nije cudno posle godina zajednickog rada i uspeha.

Poenta cele ove price je ta da se reprezentacija stvara godinama, a samim time i odgovarajuca atmosfera u njoj. Mi smo ocekivali da ce Pedja Stojakovic nastaviti tamo gde je Danilovic stao i da ce Bodiroga biti isto sto je Sale Djordjevic bio za ovu ekipu. Bodiroga je jedan deo te funkcije obavio sasvim dobro ali je to igrac koji od 1995. nema slobodno leto i po prvi put je ovo leto uzeo nesto duze slobodnog vremena po zavrsetku naporne sezone sto se da primetiti na njegovoj igri koja je daleko od one Atinske i Istanbulske forme. Ipak, njemu treba skinuti kapu jer nijedno leto od kada je poceo da igra za drzavni tim nije interese reprezentacije podredio licnim i zato su napadi na njega vise nego neukusni i tuzni. Sto se tice ostalih, zar smo mogli da ocekujemo da ce Jaric sa 24. godine preuzeti ulogu lidera ovog tima i da ce neprimetno nadoknaditi odlazak Djordjevica iz reprezentacije. Reprezentacija nije Kinder i Jaric nema priliku da kroz 10-15 utakmica oseti tim i navikne se na njega iako je proslo prvenstvo u Istanbulu odigrao sasvim solidno. U reprezentaciji se previse ocekuje i od Stojakovica samo zato sto postize 22 poena prosecno u NBA ligi i sto je "all-star" igrac. Nema to veze jedno sa drugim, jer u NBA ima pravo na losu utakmicu, dok u reprezentaciji nema pravo na to. Igrati standardno dobro za reprezentaciju zahteva visegodisnje igranje za nju sa istim saigracima kao i zrele igracke godine. Setite se samo kako je igrao u Francuskoj (mada povredjen) i u Sidneju. Povremeno je delovao kao neiskusni junior, ali daleko bilo da ce zbog toga neko da upire prstom na njega. Lako je Gasolu i Nowitzkom da postizu po 30 poena kada dobiju 20 upotrebljivih suteva u svojim ekipama. U reprezentaciji Jugoslavije ni Drazen Petrovic nije imao tu privilegiju da igra sam mada je mogao da postigne 30-40 poena na svakoj utakmici.

Ljudi su se razmazili uspesima prethodne generacije dok bi ova sadasnja (bez mozda Divca koji ce tada biti u poznim kosarkaskim godinama) trebala da dostigne svoj vrhunac tek evropskom prvenstvu u Svedskoj 2003. i na olimpijskim igrama u Atini 2004. jer sve ide u ciklusima, a ovo svetsko prvenstvo je samo deo ovog ciklusa.

Za kraj bi bilo dobro da se osvrnemo na sadasnje reprezentativce i na trenutnu atmosferu u reprezentaciji. Sto se tice bekova, imamo velikih problema zbog ocajne forme Jarica i Bodiroga, a ne moze se ocekivati od Rakocevica i Vujanica da vade kestenje iz vatre. Gurovic je sjajan igrac ali nije Danilovic niti Paspalj iz najboljih dana niti se od njega moze ocekivati da daje 20 poena za ovaj tim. Sto se tice Stojakovica, iz aviona se da primetiti da ne uziva u igri kao na evropskom u Istanbulu. Cinjenica da ne pocinje ni u petorci je malo diskutabilna ali je nadleznost selektora Pesica za sta cemo nadam se dobiti obrazlozenje kada dodje vreme za to. Razlog tome postoji, a Pesic nije trener kod koga igraju imena nego samo igraci koji su zasluzili i u koje ima poverenja, to je poznata stvar. Sto se tice Tomasevica, tu mozda imamo i najmanje zamerki ali bi bilo proporucljivo da vise energije usmeri na protivnicke centre nego na ocajne sudije iz zemalja van kosarkaske mape. Isto vazi i za Drobnjaka koji postaje krajnje smesan upornim i burnim protestima kod sudija. Usput, nadam se da ce neko da mu spomene da se reci sa usana jako lako citaju na ekranu pa samim time i repertoar psovki kojima casti sudije na svakoj utakmici. Drobnjak je isuvise fin decko da bi sebe spustao na taj nivo, ali i te frustracije govore o na zalost ne bas sjajnoj atmosferi u taboru reprezentacije. Koturovic je dobio sansu na utakmici protiv Kanade i to je sasvim solidno iskoristio. Sto se tice Radmanovica, ne znamo u cemu je problem ali ocigledno nesto skripi na relaciji sa Pesicem. Ipak, selektor tu nesto mora da preduzme jer je Radmanovic igrac koji ce pruziti 100% i koji ce punom snagom igrati kada mu se da sansa. Sto se tice Divca, ne mozemo nikako biti zadovoljni ali ne zbog toga sto Divac ne daje 20 poena i ima 10 skokva po utakmici nego sto ne mozemo da vidimo atmosferu sa klupe Sacramento Kings-a. Nasa klupa deluje kao komemorativni skup i to je za nas mozda najgori detalj vezan za plave na ovom sampionatu. Divac je tu da sluzi kao koheziono sredstvo ove ekipe i da svojim autoritetom pozitivno utice na saigrace. Tu je da pomogne Drobnjaku, Tomasevicu i Koturovicu i da njihovu igru stabilizuje, a poene vec  ima ko da postize u ovom timu. Znamo svi da je ovaj as nase kosarke tek na pocetku trenaznog procesa za sledecu sezonu ali neke male stvari od njega mogu sa pravom da se ocekuju uprkos losoj formi. Niko u ovom timu nema pravo da zbog eventualno loseg odnosa sa selektorom (sto jos treba da se proveri), nezadovoljstvo prenosi na na ekipu jer reprezentacija nije niti Kinder, niti Sacramento niti Seattle niti Panatinaikos da ne nabrajamo dalje. Tu su da ginu svaki sekund proveden na parketu. Nikoga necemo razapeti na krst zbog promasene trojke ali imamo puno pravo da se ljutimo kada maleni centri protivnickih ekipa ne budu zagradjeni i izbaceni iz reketa i kada proticnicki bekovi imaju nekoliko sekundi da se nameste za sut. Tu niko ne moze da krivi selektora Pesica. Mogu za losu postavku igre u napadu ali za neizvrsavanje fundamentalnih kosarkaskih zadataka na parketu nikako. Istina je da su igraci naviknuti na pune hale deprimirani praznim halama, ali to je vise americka sramota. Ipak, na svakoj nasoj utakmici je dovoljno nasih zastava i navijaca da podsrekne igrace na veci trud. Ti ljudi su dali svoje mesecne plate da bi ih gledali i to nasi reprezentativci treba da imaju na umu. Jos nije kasno da se stvari preokrenu, poraz protiv Spanaca ce biti samo jedna sitnica i losa uspomena ako nasi reprezentativci promene svoj stav prema igri i porade na stvarima koje ne stimaju i koje smo spomenuli. To je grupa fantasticnih momaka kojima ne prilici ovakva igra i ponasanje kao sto je i sjajnom i vise nego dokazanom treneru Pesicu ispod casti da mu ekipa ovako igra. Uprkos svemu, moramo da verujemo i da se nadamo jos jednom deceku ispred skupstine za nedelju dana jer je to nesto sto cela nasa javnosti i reprezentativci zasluzuju. 

Pripremio: Marko Srdanovic

Analiza drugog dana takmicenja na svetskom prvenstvu

Drugog dana svetskog prvenstva u kosarci smo bili svedoci mnogo vece drame nego prvog dana. Dan su svakako obelezili kosarkasi Spanije pobedom nad nasom reprezentacijom, Nemci koji su pruzili izuzetno zilav otpor Amerikancima, Brazilci koji su u poslednjoj sekundi meca dosli do pobede nad favorizovanim Turcima kao i Novi Zeland koji je zabelezio i drugu pobedu na sampionatu.

Da krenemo od nase grupe gde su nasi reprezentativci neprijatno iznenadili protiv vrlo neugodne i ujednacene reprezentacije Spanije. Nasi momci nisu celu utakmicu uspeli da udju u ritam posle ocajnog pocetka da bi u poslednjim trenucima meca kapiten Bodiriga propustio priliku da nasoj ekipi obezbedi bar produzetak. Dominantna figura meca je bio Pau Gasol sa 25 poena i 8 skokova uz cinjenicu da je njegovim odvajanjem spoljnim igracima Spanije ostalo dosta prostora za sut sto su oni iskoristili sa 10 uspesnih (10-23) suteva za 3 poena. U nasoj ekipi, Stojakovic i Bodiroga su predvodili plave sa po 16 poena. U drugoj utakmici grupe, Angola je donekle nacinila iznenadjenje pobedivsi Kanadu sa 84:74, ali kada se uzme u obzir sta se sve izdogadjalo Kanadjanima u poslednje vreme, ova pobeda Angole ne predstavlja takav sok. Za razliku od meca sa plavima, reprezentacija Angole je sa mnogo manje respekta usla u ovaj mec i prakticno obezbedila ulazak u drugi krug takmicenja. Ono sto je donelo prevagu Angolcima je svakako sjajan sut spolja, pogotovo za tri poena gde su Afrikanci sutirali sjajnih 52% (13-25).

Kao sto smo vec rekli, Brazilci su se postarali za dramu pobedom u poslednjim trenucima meca protiv favorizovanih Turaka. Turcima se ponovo osvetila dekoncentracija u finisu meca kada su dopustili Brazilu da nadoknadi 16 poena minusa. Ceo mec je prosao u prilicno napetoj atmosferi zbog nesto grublje igre kojom su Brazilci pokusali da izbace iz ritma najbolje igrace Turske reprezentacije, a posebno Turkoglua koji je ipak postigao 25 poena uz 10 skokova. Cak ni 22 poena i 10 skokova Turkcana nije pomoglo jer su Brazilci imali Machada koji je postigao 30 poena ukljucujuci i trojku uz zvuk sirene koja je Brazilcima donela vrednu pobedu, a Turcima zal sa propustenom sansom u utakmici u kojoj su kontrolisali igru veci deo meca. Turska se tako nasla u nezavidnoj situaciji i verovatno ce uci u drugi krug (ako sutra pobede Liban) bez ijedne pobede sto ce im znatno otezati da se docepaju cetvrtfinala. U drugom susretu grupe B, Portoriko je pobedio Liban 99:77, a centralna figura meca je bio fantasticni Portorikanac Elias Ayuso koji je postigao cak 37 poena od cega 7 trojki (7-10 sut). Iako su par puta u toku meca Libanci pripretili da ugroze sigurno vodjstvo Portorikanaca, razlika u klasi je veceras bila ocigledna pa je Portoriko uz cvrstu odbranu i brze kontranapade razbijao igru neiskusne reprezentacije Libana.

Grupa C nije donela velika uzbudjenja veceras sem sto su Nemci sve do 3 minuta pre kraja trece cetvrtine, bili ravnopravan protivnik americkoj reprezentaciji. Amerikanci su dosli do brzih 10-tak poena razlike na samom pocetku da bi do kraja poluvremena Nemci polako topili prednost amera koju su u trecoj cetvrtini cak pretvorili u vodjstvo ali nisu imali snage da odrze ritam do kraja kada su amerikanci pokazali bolju i sigurniju igru i potpuno dominaciju u poslednjoj cetvrtini. Iako se Nemacka drzala sjajno veceras, sa Amerikancima je nemoguce igrati bez 3-4 kvalitene zamene sto Nemci veceras nisu imali i onog trenutka kada je Nowitzki ostao bez snage, i tim Nemacke je posustao. Uprkos tome, Nemci ce biti u jako lepoj poziciji da u mecu sa ostalim reprezentacijama dodju do same zavrsnice prvenstva i borbe za medalju. U drugom mecu grupe, Kina je pokazala mnogo bolje izdanje mada protiv mnogo slabijeg protivnika pa sud o jacini Kineske reprezentacije treba ostaviti za susrete sa jacim ekipama. To seo odnosi i na Jao Minga koji je postigao fantasticnih 38 poena, uz 13 skokova i 8 blokada. Ipak, ti brojevi ne mogu nikoga da impresioniraju kada se zna da su Mingovi svi cuvari bili za glavu nizi od njega, a svaki put kada je bio na klupi, ekipa Alzira je uspevala da smanji prednost Kineza. Ipak, Kinezi nisu impresionirali mada je sutrasnji mec protiv americke selekcije idealna sansa za to.

Vecerasnji pregled cemo zavrsiti D grupom gde su veceras reprezentacije Novog Zelanda i Argentine zabelezile nove pobede. Novozelandjani su posle senzacionalne pobede nad Rusima u prvom kolu, veceras savladali i Venecuelu pre svega zahvaljujuci sjajnoj igri na kraju trece i pocetkom poslednje cetvrtine kada su napravili seriju od 15-0. Iako su na samom pocetku bili u zaostatku, Novozelandjani su ponovo pre svega srcanom igrom dosli do 2-0 i trenutno su najvece iznenadjenje svetskog prvenstva. Sto se tice Argentine, njihove dve pobede ne predstavljaju iznenadjenje. Argentinci nastavljaju da melju svoje protivnike, a njihova spoljna linija Sconochini i Ginobili su i veceras bili uspesni sa 26 odnosno 21 poenom. Sjajna odbrana kao i odlicna realizacija kontri su najzasluzniji sa sjajnu igru Argentine. Sto se tice Rusa, sem Kirilenka i centra Savrasenka, nije bilo igraca koji su mogli da donesu prevagu Ruskom timu koji se posle ovog poraza nalazi u nezavidnoj situaciji i mora sutra da pobedi Venecuelu, ali samo da bi usli bez pobede u drugu rundu takmicenja i malim sansama za visok plasman. S obzirom na formu Argentine, utakmica sa americkom reprezentacijom koja nailazi u drugoj rundi bi trebalo da predstavlja jedan od derbija ovog prvenstva.

Pripremio: Marko Srdanovic

Analiza prvog dana takmicenja na svetskom prvenstvu

Iako su glavni favoriti SAD i Jugoslavija protutnjali pored svojih protivnika, prvi dan je doneo neke neocekivane rezultate i uzbudjenja. Kao sto smo vec ranije rekli, reprezentacija Jugoslavije je ubedljivom i ozbiljnom igrom svi