Istorijat OI

ISTORIJAT KOSARKE NA OLIMPIJSKIM IGRAMA

Pocetak kosarke na Olimpijadi

Kosarka je kao zvanican sport uvedena u program Olimpijskih igara na Olimpijadi u Berlinu 1936. godine. Iako je kao sport otkrivena 1891. godine, ona je brzo stekla popularnost da bi na Olimijskim igrama u Sent Luisu debitovala ali ne kao zvanicna olimpijska disciplina. Isto je ponvoljeno i na OI 1924. kao i 1928. godine. Ipak, 1935. godine, Medjunarodni Olimpijski Komitet (MOK) donosi odluku da kosarka postane zvanicna olimpijska disciplina. Te daleke 1936. godine, utakmice u Berlinu su igrane na pescanim terenima. Amerikanci su u finalu savladali reprezentaciju Kanade sa 19-8 dok je bronzana medalja pripala reprezentaciji Meksika, a najbolje plasirana evropska reprezentacija je bila Poljska koja se plasirala na 4. mesto.

1936-1968

Kao sto se ocekivalo, amerikanci su dominirali olimpijskim kosarkaskim turnirom u njegovom zacetku, a dominacija je nastavljena sve do 1972. godine. U tom periodu, Amerikanci su osvojili cak 7 uzastopnih zlatnih medalja uz seriju od 63 uzastopne pobede. Posto su uvodne korake naucili upravo od amerikanaca, Sovjeti su veoma brzo postali svetska velesila i vec pocetkom 50-tih godina zapoceli dominaciju u evropskim okvirima dok su u svetskim postali redovan osvajac srebrnih medalja na OI. Pored SAD i SSSR-a, Brazil i Urugvaj su tih godina uspevali da dodju do olimpijskih medalja. Od Olimpijade u Helsinkiju 1952. godine do Olimpijade u Tokiju 1964. godine, amerikanci su 4 cetiri zlata, sovjetima su pripala 4 srebna dok su bronzane medalje osvajali Urugvaj i Brazil, koji je kasnije postao redovan ucesnih zavrsnice olmpijada i kosarkaski gigant Juzne Amerike. Vec 1968. godine, Jugoslavije je osvojila srebrnu medalju, svoju prvu na OI, nanevsi poraz do tada nepobedivim sovjetima, bar kada su u pitanju evropske reprezentacije.

1972-1988

Serija pobeda amerikanaca je tokom Olimpijade u Minhenu narasla sve do 71 da bi u finali doslo do jednog od najvecih iznenadjenja u istoriju olimpojskih igara kada je Sovjetski Savez u uzbudljivom i kontroverznom finalu naneo prvi poraz americkoj selekciji na Olimpijskim igrama. Naime, kada je ekipa SAD pogotkom Doug Collins-a sa linije penala, tri sekunde do kraja susreta, dosla u vođstvo od 50:49 svi u sali su pomislili da je pobednik poznat. Sovjeti su brzo izveli loptu i vreme je nepovratno isteklo. Ipak, naknadnom intervencijom William Jones-a, Generalnog sekretara FIBA, utvrđeno je da je sovjetski trener Kondrasin, prilikom poslednjeg kosa Amerikanaca trazio tajm-aut, koji u opstoj galami u dvorani, niko nije čuo. Igra je nastavljena, a sirena je ubrzo oznacila kraj. Amerikanci su počeli da slave ali je onda odluceno da se sat vrati za tri sekunde i, odigra taj nastavak. Jedesko je bacio loptu preko celog terena, a u protivnickom reketu izmedju dvojice američkih igraca nju je uhvatio Aleksandar Bjelov i mirno, delic sekunde pre kraja, poslao loptu u kos. Bilo je to 51:50, zlato za SSSR i prvi poraz SAD posle serije od 71 pobede. Junak finala bio je Sergej Bjelov sa 20 postignutih poena. Sto se "plavih" tice, iako su najavljivani kao jedan od favorita za zlato, "plavi" su porazom od reprezentacije Portorika u takmicenju po grupama upropastili sanse da se bore za medalju, a reprezentacija je igrala veoma lose pre svega zbog lose atmosfere unutar same ekipe. Posle poraza od Portorika, utvrdjeno je da je jedan od portorikanaca bio dopingovan ali je rezultat ostao vazeci uz samo njegovu diskvalifikaciju.

1976-1988

Stvari su dosle "na svoje" vec na OI u Montrealu 1976. godine kada su amerikanci savladali Jugoslaviju u finalu i povratili zlatnu medalju dok su Sovjeti bili treci. Vec tada je Jugoslavija dominirala Evropom, osvojivsi u medjuvremenu i zlato na SP u Ljubljani 1970. ali jos uvek nismo uspeli da savladamo amerikance na OI.

Ipak, na igrama 1980. u Moskvi, "plavi" konacno dolaze do jedine zlatne medalje savladavsi u finalu reprezentaciju Italije sa 86:77, dok je domacinu pripala bronza. Posao je znatno olaksao "hladni rat" tj. prisustvo Sovjetskog Saveza u Afganistanu zbog cega su amerikanci i jos par zemalja bojkotovali igre.

Sovjeti su se istom merom revansirali amerikancima cetiri godine kasnoje bojkotom igara u Los Angelesu, a bojkotu su se pridodale jos neke zemlje istocnog bloka. "Plavi" su uprkos smeni generacija uspeli da dodju do bronzane medalje, a u finalu su spanci, posle neocekivane pobede nad nama porazeni od selekcije SAD. U redovima "plavih" je debitovao 20-godisnjak Drazen Petrovic i pruzio odlicne partije, dok je najiskusniji bio 33-godisnji Drazen Dalipagic, jedan od ostataka "zlatne generacije" iz 70-tih. Amerikance je u predvodio legendarni Bobby Knight, a u ekipi je imao univerzitetke sveze i buduce NBA asove Michael Jordan-a, Patrick Ewing-a i Chris Mullin-a. U Los Angelesu je promenjen sistem takmicenja iz Moskve i formirane su dve grupe po 6 timova odekle su po 4 najbolja tima isla u cetvrtfinale i zatim metodom eliminacije sve do finala. Taj sistem takmicenja je bio konacan i zadrzan je sve do danas.

Pred olimpijske igre u Seulu 1988. godine, nije bilo izrazitog favorita vec su timovi Jugoslavije, SAD i SSSR smatrane za manje-vise ravnopravne favorite. Sovjete je predvodio dominantni Arvydas Sabonis, Jugoslaviju Drazen Petrovic i sjajna mlada generacija u kojoj su jos bili nesto iskusniji Zarko Paspalj i Stojko Vrankovic kao i doskorasnji juniori Vlade Divac, Toni Kukoc i Dino Radja. Predvodnici americke reprezentacije su bili centar David Robinson kao i Danny Menning. Jugoslavija i SSSR su bile u istoj grupi i na samom startu su "plavi" pobedom nad velikim rivalom najavili kandidaturu za zlato. Ipak, sumnju u ovaj mladi tim (prosek godina 22.7) je doneo poraz od tradcionalno neugdnoh rivala Portorikanaca u 5. kolu. Ipak, "plavi" su takmicenje po grupama zavrsili kao prvoplsirani tim dok su u drugoj grupi amerikanci bez poraza zavrsili na 1. mestu. "Plavi" su pobedama nad Kanadom i Spanijom tako uspeli da dodju do finala gde ih je cekala ekipa SSSR-a koja je neockeivano lako eliminisala reprezentaciju SAD i definitivno potvrdila da amerikanci sa koledz igracima vise ne mogu ocekivati zlata sa velikih takmicenja, sto ce i SP u Argentini dve godine kasnije jos bolje pokazati. Finale protiv SSSR-a je pocelo najbolje moguce jer su "plavi" vec sredinom 1. poluvremena imali 12 poena prednosti ali onda jednostavno stali i dozvolili protivniku na celu sa fantasticnim Sabonisom da preokrene rezultat i dodje do nove zlatne medalje posle 16 godina. Vredi istaci fantastican ucinak Brazilca Oscar Schmidt-a koji je prosecno postizao fantasticnih 42.3 poena po mecu dok je Australijanac Andrew Gaze postizao 23.9. Olimpijske igre u Seulu su oznacile kraj jedne ere i poslednjeg ucesca Jugoslavije i SSSR-a pre raspada pocetkom 90-tih godina. Takodje je bilo poslednje olimpijsko takmicenje na koje su amerikanci poslali koledz igrace.

1992-2000

Olimpijske igre 1992. nama svakako nece ostati u lepom secanju jer smo zbog ekonomskih sankcija bili izbaceni sa svih medjnarodnih takmicenje dok su jedino sportisti u individualnim sportovima mogli da se takmice, i to pod zastavom MOK-a. Centralne figure Olimpijade u Barseloni 1992. godine je svakako bio americki "Dream Team", najjaci i najpopularniji kosarkaski tim ikada sastavljen. Pitanje pobednika olimpijskog turnira se nijednog trenutka nije postavljalo, a tim predvodjen Michael Jordan-om, Magic Johnson-om, Larry Bird-om, Charles Barkley-jem i ostalim asovima NBA lige je sa velikom razlikom rusio rivala pred sobom. U finalu je, Hrvatska u svom debiju kao nezavisna drzava predvodjena D. Petrovicem, Kukocem i Radjom pruzala otpor samo jedno poluvreme dok su stvari u drugom poluvremenu dosle na svoje mesto. Trece mesto je pripalo takodje debitantu Litvaniji koja je nastavila tradiciju SSSR-a na OI. Naime, srz Sovjetske reprezentacije tih godina pre raspada su cinili igraci iz Litvanije predvodjeni Sabonisom pa zato i ne cudi bronzana medalja ostvarena pobedom upravo nad selekcijom Zajednice Nezavisnih Drzava (ostatak SSSR-a). Ostao je zal sto najboljoj selekciji ikada sastavljenoj van Amerike nije dozvoljeno da na svom vrhunicu odigra "mec stoleca" protiv americkog tima. Generacija predvodjena Divcem, Petrovicem, Kukocem, Radjom i Paspaljem je jedina ekipa koja je ikada mogla da se suprotstavi najboljoj americkoj selekciji, tzv. "Dream Team-u".

Amerikanci su i na Olimpijadu u Atlanti poslali "Dream Team III" (posle Barselone i SP u Torontu) predvodjen u tom trenutku najboljim NBA igracima. Tu je bila i sjajna litvanska reprezentacija na celu sa Sabonisom, Marculionisom i Karnisovasom dok hrvati bez preminulog Drazena Petrovica nisu bili ni senka ekipe od par godina pre toga. Sansu iz potaje su vrebali Brazil, predvodjen Oscar Schmidt-om (5. ucesce na OI), Portoriko, Australija i debitant na OI Grcka. "Plavi" su kako se takmicenje odmicalo igrali sve bolje zavrsivsi prvi deo po grupama bez poraza i uz pobedu nad Kinom u cetvrtfinalu sa cak 67 poena prednosti (128:61). Sasa Djordjevic i Predrag Danilovic i Dejan Bodiroga su sjajno predvodili tim dok su Vlade Divac i Zoran Savic gospodarili pod kosevima. Sa druge strane, amerikanci su bez problema pobedljivali ali nisu blistali dok su se litvanci nekako provukli kroz takmicenje po grupama. Ipak, vec u cetvrfinalu Asutralije predvodjena Shane Heal-om i Andres Gaze-om izbacuje hrvate dok Litvanci ubedljivo pobedjuju grke, a amerikanci brazilce. U neizvesnom polufinalu, Jugoslavija je savladal Litvaniju sjajnom igrom u finisu meca dok su amerikanci bez problema savladali Australiju. U finalu, "plavi" su sjajno igrali protiv amerikanca u prvom poluvremenu, ali nisu mogli da izdrze ceo mec, a pobeda amerikanaca od 95:69 ipak nije bio realan odnos snaga na terenu. Naime, Vlade Divac je veoma rano zaradio 5 licnih gresaka dok u finalu nije igrao Zoran Savic koji je povredio stopalo u polufinalu protiv Litvanije sto je reket "plavih" ostavilo potpuno nezasticenim. Amerikance su u finalu predvodili David Robinson (28 poena) i Reggie Miller (20). Litvancima je ponovo pripala bronza posle pobede nad Australijom.

Na OI u Sidneju 2000., amerikanci su poslali sjajan tim ali cini se slabiji nego prethodnih nekoliko sto im se zamalo osvetilo. Predvodnici tog tima su bili Vince Carter, Kevi Garnett, Jason Kidd i Alonzo Mourning. Sa druge strane, "plavi" su otisli oslabljeni bez Sase Djordjevica i Vlade Divca dok je Pedja Stojakovic igrao povredjen i nedovljno spreman celim tokom turnira. Litvanci su uprkos smeni generacija i dalje imali odlican tim dok se domacin Australija nadala prvoj olimpijskoj medalji. Amerikanci su nastavili niz zlatnih medalja zapocet u Barseloni dok su ostale reprezentacije pokazale da su se znatno priblizile amerikancima. Samo cetiri godine ranije, amerikanci su pobedjivali sa 40-50 razlike dok su u Sidneju morali svojski da se potrude protiv svakog protivnika. Ipak, posao im je donekle bio olaksan je su "plavi" uprkos solidnom startu i tri pobede nanizali poraze od Kanade, Litvanije i Italije i morali da se zadovolje 6. mestom. Naveca drama je vidjena u polufinalu gde je Litvanija bila na pragu senzacije i pobede nad amerikancima ali je sut za tri poena sa istekom vremena izasao iz kosa sacuvasi selekciji SAD pobedu od dva poena razlike. Cak je i Francuska u finalu pruzila sjajan otpor ali su u finisu meca popustili i dozvolili amerikancima da trijumfuju sa 85:75. Litvanci su sa druge strane osvojili i trecu uzastopnu bronzu dok australijancima nije poslo za rukom da pred domacom publikom osvoje medalju ostvarivsi drugo uzastopnu 4. mesto.

Ono sto je najavio olimpijski turnir u Sidneju je samo bila uvertira za verovatno najneizvesniji olimpijski turnir ikada koji ce se odrzati u Atini. Cak cetiri-pet reprezentacija ravnopravno konkurise za medalje, a dok su ostale reprezentacije poput Litvanije, Argentine i Spanije silno napredovale poslednjih godina, amerikanci salju sve slabije ekipe, sto je slucaj i sa nama, pa treba ocekivati veliku borbu. Spanci posle srebra iz 1984. jure svoju drugu olimpijsku medalju, argentinci prvenac, Litvanci nesto vise posle tri uzastopne bronze, "plavi" prvu zlato posle 1980. dok bi eventualno zlato amerikancima bilo 13. po redu.

Pripremio: Marko Srdanovic