|
      |
|
E-mail: info@basket-plus.com |
|
IZ DOMACE STAMPE ...
11. oktobar 2007
Radna grupa KSS razgovarala sa poznatim stručnjakom
Radna grupa Košarkaškog saveza Srbije (KSS) razgovarala je s našim proslavljenim selektorom Dušanom Ivkovićem, predsednikom Svetske asocijacije trenera, koji im je stavio do znanja da je spreman da se značajnije uključi u rad organizacije. Na sastanku su bili i predsednik KSS Dragan Kapičić, počasni predsednik KSS Bora Stanković i član Upravnog odbora KSS Nebojša Čović. Četvrti član Radne grupe Predrag Danilović nije bio u mogućnosti da dođe.
– Nije bilo kapitalnih odluka ali smo imali vrlo kvalitetan sastanak – rekao je Ivković. – Najzad imamo jednu Radnu grupu koja ozbiljno radi i čiji je sastav vrlo impresivan, jer su tu dva predsednika i dva člana upravnog odbora. U šali sam im rekao da čak imam malu tremu što moram da govorim pred njima i da ne znam kako će biti ostalima koji budu dolazili na konsultacije...
Ivković je na ovom sastanku podsetio da je pre četiri godine bila zamišljena jedna Radna grupa u koju je i on bio pozvan (zajedno sa Stankovićem, Žeravicom, Divcem i Đorđevićem) i da je ponudio da bude domaćin prvog sastanka, ali do toga nije došlo zbog iznenedne smrti Rajka Žižića:
– Bogosavljev nam je tada saopštio tu tužnu vest, a posle niko više nije ni pokušao da nas okupi... Sada vidim dosta pozitivne energije. Za početak smo razmenili mišljenja. Već sam rekao da osećam veliku odgovornost za sve loše što se zbilo u našoj košarci i da imam obavezu da pomognem.
Mada je dogovor Radne grupe da se ne izlazi u javnost sa izjavama dok ne bude nekih konkretnih odluka, pitali smo Ivkovića da li makar može da nam kaže da li je zainteresovan da preuzme neku ulogu u KSS, bilo u Stručnom savetu bilo u nekom drugom „obliku”. Usledio je odgovor:
– Svakako, veoma sam zainteresovan za to. Radna grupa danas nastavlja konsultacije sa potencijalnim kandidatima za popunu Stručnog saveta KSS. Predsednik KSS Dragan Kapičić je rekao da je vrlo zadovoljan kako je protekao sastanak sa Dušanom Ivkovićem i da s još više optimizma očekuje naredne razgovore.
Autor: A.M.
4. oktobar 2007
Imam sve atribute da postanem selektor i ozbiljno razmišljam da se kandidujem. Ali, nikada mi nisu dali šansu. Kapičić i ja smo ista generacija, nikada se nismo svađali, bili smo uvek u korektnim odnosima. Ipak, svako rukovodstvo me preskače. Počelo je sa Pešićem
-Imam sve atribute da postanem selektor i ozbiljno razmišljam o ovoj ulozi! Rezultati i iskustvo stoje iza mog imena i ne vidim razlog zašto ne bih postao kandidat za odgovornu poziciju. Međutim, i kada sam bio najjači, kada sam imao titulu prvaka bivše Jugoslavije, priliku su drugi dobijali. Nikada mi nisu dali šansu - objašnjava Vlado Đurović u razgovoru za Glas javnosti.
Slovite za otvorenog, direktnog čoveka. Možda je jedan od razloga zbog kojeg niste do sada postali selektor upravo vaša neposrednost koja se, po pravilu, ne dopada glavešinama?
- Jesam direktan, ali ne mogu i ne želim da se menjam u ovim godinama. Smatram da sam sposoban da vodim reprezentaciju! Nisam član klanova, ako ih uopšte ima, i iza mene stoje samo rezultati! Međutim, ne verujem da će konkurs za selektora biti identičan konkursima u firmima.
Da li se slažete sa ovakvom metodologijom izbora selektora?
- U svetu nije uobičajeno da se selektor bira putem konkursa. Primaran zadatak je, pretpostavljam, da se oformi Stručni savet i da savetodavno telo uzme u najuži krug dva, tri kandidata. Tako je najozbiljnije, jer ovako bi ispalo da za funkciju selektora može da se prijavi ko god poželi.
Odgovara li vam plan KSS da budući selektor dobije dugoročnu šansu na pet godina?
- Meni odgovara i ta opcija, ali ne znam koliko je dobro za Savez da selektor dobije mandat na tako dug period. Ukoliko nema rezultata, nepotrebno je da pojedinac ostane tako dugo na klupi nacionalnog tima. Najbolji primer imamo u bliskoj prošlosti kada je Dragan Šakota ranije završio saradnju sa KSS. Rezultati su ti koji treba da diktiraju dužinu ugovora, a po ovom pitanju treba da se odredi novi Stručni savet. U poslednje vreme SS je bio meta najžešćih kritika, potom je i rasformiran.
Ko bi mogao da povrati autoritet „savetu mudraca“?
- Dušan Ivković je idealan čovek za predsednika SS, dobro je što se nalazi u zemlji. Mogao bi da se posveti radu u struci, ali i da obavlja funkciju supervizora u seniorskoj selekciji. Duda bi u tom slučaju pomagao selektoru i u slučaju problema izložio bi ih pred SS. Ponekad mora urgentno da se interveniše, a ne da se raspravlja o problemima kada su već prouzrokovali štetu.
Očekujete li barem poziv u novi saziv SS?
- Ne vidim razloga da me ne pozovu, ali me predsednik KSS Dragan Kapičić nije zvao ni pre nekoliko meseci. Ista smo generacija, nikada se nismo svađali, bili smo uvek u korektnim odnosima. Ipak, svako rukovodstvo me preskače. Sve je počelo još kada je 1987. godine Svetislavu Pešiću poveren rad u juniorskoj reprezentaciji, a ja sam prethodno osvojio titulu sa Zadrom i dokazao se u Šibeniku. Promenilo se u međuvremenu mnogo ljudi i stvarno ne mogu da objasnim kako za mene nikada nije bilo mesta - zaključuje Vlado Đurović.
Autor: Nenad Radojević
7. april 2007
Zašto posrće srpska košarka i ko su njeni najveći „mineri”. – Unutrašnje podele, lažni autoriteti, nezasiti lični interesi, beogradizacija, politika nezameranja, pohlepa najvećih klubova...
U svakoj priči o domaćoj košarci vrhovno merilo uspeha su rezultati državnog tima. A oni su poslednjih godina poražavajući: šesto mesto na EP u Švedskoj 2003, 11. na Olimpijskim igrama u Atini 2004, deoba od 9. do 12. mesta na EP u Beogradu 2005, deoba od 9. do 16. mesta na SP u Japanu 2006. To je najmračnije četvorogodište u istoriji reprezentacije koja je na poslednja dva takmičenja pre toga bila evropski prvak (2001. u Istanbulu) i svetski šampion (2002. u Indijanapolisu).
Trener Taukeramike Božidar Maljković, dugogodišnji član Stručnog saveta domaće košarkaške organizacije, bio je jedan od retkih koji su i u lepim trenucima najavljivali teške dane („Naša košarka je persijski tepih ispod kojeg je gomila đubreta...”). Persijski tepih je odleteo, a ono što se pojavilo prevazišlo je i najcrnje slutnje. Umesto da se problemi rešavaju, oni su prikrivani ispod „zlatne prašine” koja se raspršila čim je neko malo jače udario po tepihu...
I kad se izuzme ono što znaju i vrapci na grani – da se jednom u sto godina rađa generacija Đorđević, Danilović, Divac, Bodiroga, Rebrača... – ostaje činjenica da Srbija posle Sjedinjenih Američkih Država proizvodi najviše kvalitetnih igrača. Već to govori da nije problem u košarkašima. Dok smo bili na vrhu imali smo jednu od najboljih liga u Evropi (u jednom trenutku i najbolju), najbolje igrače, najbolje trenere, najbolje funkcionere, najbolju košarkašku organizaciju. Liga je već dugo daleko od najbolje (pogotovo od osnivanja Jadranske lige), košarkaška organizacija takođe, a sve je manje funkcionera sa umećem pa samim tim i sa autoritetom (ni lokalnim a kamoli evropskim). Uprkos tome, ostaje veliko bogatstvo u igračima i trenerima. Znači, i dalje imamo ono što je najteže imati – kvalitetne „neposredne proizvođače”.
Srpska košarka ispašta zbog unutrašnjih podela (kasno se reagovalo na evropska prestrojavanja, osnivanje Jadranske lige...), lažnih autoriteta (ko danas iz KSS može bez kucanja da uđe u Fibu), nezasitih ličnih interesa (progrešna je dijagnoza da su problem „klupski interesi”, jer klubove čine ljudi), prakse „nepolaganja računa” (predsednik kritikuje selektore što ne podnose izveštaje a i sam to ne radi), beogradizacije košarke (polovina superligaša je iz prestonice), zbog politike nezameranja (tako je donet Statut KSS koji bi bio bolji da nije vođen kompromisima), pohlepe najvećih klubova koji ubiru plodove rada manjih klubova (u doba SFRJ vodilo se računa o tome da najtalentovaniji igrači budu ravnomerno raspoređeni po klubovima), nedostatka strategije i vizije (bivši selektor Pešić nedavno reče: „Kako da bilo ko pomogne košarkaškoj organizaciji kad ni ona sama ne zna koji je njen cilj”?)...
Treba, svakako, uzeti u obzir i opasku Borislava Stankovića da „više nismo zemlja sa 23 miliona stanovnika”, ali i podvući da je – Srbija zvanično najuspešnija evropska zemlja po rezultatima mlađih selekcija (kadeti, juniori i mladi). Može se nesmetano reći da su srpski igrači ostvarili istorijski uspeh jugoslovenske košarke, kada su pre pet godina na američkom tlu postali prvaci sveta.
Recimo i to da samo u malim savezima predsednik može ko iz topa da izjavi da su „svi selektori u poslednjih pet godina minirani” i da to ne izazove nikakvu reakciju. I zašto već jednom neko ne kaže ko su najveći mineri srpske košarke. Neki su blizu da progovore, ali se ipak boje da ne odlete u vazduh...
Aleksandar Miletić
Savez i Šakota šire neistinite priče, pre svega o meni, a znam da je isti slučaj i sa još nekim srpskim igračima iz NBA, žali se Jarić
Slično nekolicini svojih sunarodnika iz NBA i Marko Jarić je osuo drvlje i kamenje na Košarkaški savez Srbije. Igrač Minesota Timbervulfsa je istakao da ga niko iz sadašnjeg stručnog štaba nije kontaktirao, ali da kao potencijalni srpski reprezentativac ne odbacuje mogućnost da zaigra za najbolju nacionalnu selekciju na predstojećem Evropskom prvenstvu u Španiji.
-Po običaju, nisam se čuo ni sa kim. Niko od nas iz NBA nije se čuo... Situacija u Savezu je veoma, veoma loša. Iz Saveza niko s nama ne kontaktira, a dolaze novi treneri, koji izjavljuju stvari koje nisu istinite - kaže Marko Jarić.
On objašnjava razloge svoga nezadovoljstva.
-Šire neistinite priče, pre svega o meni, a znam da je isti slučaj i sa još nekim igračima iz NBA. Ponašaju se prema nama krajnje neprofesionalno. Niko nas nije ni pozvao da igramo za reprezentaciju prošle godine, niko nije stupio u kontakt sa mnom. Samo su rekli "Marko je rekao ne". Trener Šakota daje izjave da NBA igrači ne žele da igraju.
Jarić kaže da naša košarka ne može da očekuje ništa dobro ukoliko ne dođe do promena u KS Srbije i stručnom štabu reprezentacije.
-Savez treba da dozvoli nekom novom talasu da preuzme kontrolu, da pusti nekim bivšim košarkašima, možda onima od pre deset godina, sa EP u Atini '95, koj su osvojili mnogo toga i doneli mnogo radosti ovom narodu, da oni vode tu reprezentaciju. Možda bi oni napravili bolji odnos, u stvari, siguran sam u to jer lošije od ovoga ne može. Dok se to ne dogodi, neću biti 100 odsto zadovoljan - rezignirano ističe Jarić.
Na kraju bek Minesote nedvosmisleno stavlja do znanja kakva je njegova namera sa reprezentacijom.
-Opet, to je moja zemlja i kad god mogu, uvek sam bio spreman da igram. Da budem iskren, još ne razmišljam o reprezentaciji. Ne znam ni da li ću biti pozvan. Tek kad mi stigne poziv i ako mi stigne poziv, onda ću moći da razmišljam o tome - poručuje Marko Jarić.
D. Ignjatović
Božidar Maljković za „Blic“ o srpskoj košarci, Evroligi i tenisu Košarkaški savez festival gluposti!
Aerodrom u Parizu. Božidar Maljković, naš proslavljeni košarkaški trener, spreman je za put u Malagu, danas počinje španski Kup kralja. Koferi su već spakovani, avion samo što nije poleteo, ali dok ne krene, ostalo je vremena i za „Blic“. Tema - bezbroj, ne samo sportskih i košarkaških već i političkih. Partizan je u top 16 Evrolige?
-Uvek kada se u sportu postigne veliki uspeh, slava pripada igračima pa treneru, i obrnuto - kad su rezultati slabi, da bi razbio pritisak javnosti, trener treba da istakne sebe u prvi plan. Međutim, ovde je slučaj drugačiji, verovao sam u Duška Vujoševića i pre početka takmičenja, rekao sam mu „da ako sada ne uđe među 16 najboljih, neće nikad“. E, sada treba čestitati Vujoševiću i rukovodstvu crno-belih na hrabroj politici rada sa mladima i stvaranju vrhunskih igrača. Nažalost, samo Partizan i FMP imaju takvu viziju. Vujošević, uprava i stručni štab sa Kesarom, Koprivicom i ostalima deluju po principu bratstva, tako funkcionišu, poštuje se hijerarhija. Veliki klub je kao veliki hotel, zna se čija je parcela svakog. U istoriji naše košarke dobro su prolazili samo klubovi koji su pažljivo birali trenere, davali im neograničeno poverenje, „ključ u ruke“. Tako je meni bilo u Jugoplastici i Limožu, tako su radili Žeravica, Novosel, Tanjević, Piva Ivković, pa fudbalski slučaj Gi Rua u Okseru i Aleksa Fergusona u Mančesteru. Nedavno sam razgovarao sa Arsenom Vengerom, dugogodišnjim menadžerom Arsenala, akademija londonskog kluba zvaće se po njemu, Francuza niko nikad neće smeniti sa klupe „tobdžija“, jedino on može sam da ode - kaže Maljković.
Kakva je danas situacija sa vašom branšom?
-U zlatno vreme treneri su bili sinonimi za klubove, niko nije poznavao predsednike. Partizan je jedan od retkih klubova u Evropi koji ima univerzitetsku ekipu, čiji igrači slušaju, uče, daju maksimum uz nešto iskusnije u timu i bratstvom koje sam pomenuo. Strašno me baš zbog Španaca raduje, toplo mi je oko srca, kad vidim kako igra Predrag Drobnjak jer sam uvek verovao u njega, a svojevremeno sam Aci Nikoliću rekao da Drobnjak ima talenat naših najboljih centara.
Kako će Partizan protiv CSKA, Olimpijakosa i Huventuda?
-Najgore je što bi moglo da se desi da im sad delimo ordenje, jer onda neće napraviti ništa. Grupa crno-belih u top 16 nije jaka, zašto su, recimo, Makabi i Panatinaikos slabiji od Olimpijakosa ili Huventuda? U košarci ne igra istorija, Beograđani mogu svakog da pobede, pogotovu Grke, nema velikih razlika u kvalitetu. Plasman među prva dva bi bio pravi rezultat, ovo do sada je očekivano. Partizan ne treba da se plaši nikog. Srpska košarka posrće na planu vođenja?
-Još pre pet godina sam rekao da je srpska košarka persijski tepih ispod kojeg se nalazi đubre. Pomenuo sam i reč mafijaši. Tada su svi reagovali, naravno i ovi sadašnji, koji sada hoće da je spasavaju. Košarkaški savez Srbije je privatizovan, on je klasičan festival neiskrenosti i gluposti! Deluje po staroj izreci „triplo vezano“, a to je udruživanje i nanošenje nevolje. Sve dok je tako, mi gubimo vreme. Neki ni po intelektu, ni po poziciji ne zaslužuju prostor u medijima. Odluke se donose u kafanama, a ne u Savezu.
Putujete u Malagu na Kup kralja?
-Gledaću sve utakmice, realno je da trofej uzme Real, koji ima najveći broj kvalitetnih igrača, u najboljoj je formi, iako je ovo takmičenje specifično i igra se na neutralnom terenu.
A šta se događa sa Fudbalskom selekcijom Madriđana?
-Razgovarao sam nedavno sa Predragom Mijatovićem u Marbelji. Hiljadama ljudi na svetu je žao kad Real igra slabo, znam kako je, radio sam i u Realu i u Barseloni, želeo bih da uskoro neki naš trener krene mojim stopama.
Košarkaški klub Crvena zvezda nije što je nekad bio?
-Nemam godinama nikakve kontakte s njima i ne želim da ih komentarišem. Bolje kontakte imam sa Fudbalskim klubom, svojevremeno su mi Džajić i Cvetković čestitali svaki uspeh, sada sam u takođe dobrim odnosima sa Piksijem Stojkovićem, a sa Dušanom Bajevićem sam kao brat. Bili smo nekoliko dana na pripremama u Marbelji, gledao sam kako edukuje igrače.
Želeli ste da pomenete Ranka Žeravicu?
-Žeravici želim da se što pre oporavi od nedavne operacije i da povuče ostavku koju je dao na članstvo u forumima KSS. Savez treba da mu da mesto i priznanje, nadam se da ne tražim mnogo. Problem je to što naša država nije ispoštovala solunske borce, što nas je kasnije mnogo koštalo, zatim nismo znali ko je dobar, a ko loš u drugom svetskom ratu. Žeravica je Dositej Obradović naše košarke, stvarao je trenere i profesore fizičkog, zato je i zaslužio da mu se obrati posebna pažnja.
S pažnjom pratite naše sjajne tenisere?
-Srbija je sada smanjena zemlja pa će logično u budućnosti sportskih uspeha biti manje. Zato se svakom dobrom rezultatu Novaka Đokovića, Jelene Janković i Ane Ivanović treba radovati. Svaka pobeda, posebno u tenisu, sportu koji igra ceo svet, vredna je divljenja. Moji Splićani su mi pre godinu dana rekli da je Đoković fenomenalan i da će uskoro među deset najboljih. Pratim ga i vidim da je to - to, strašan je - zaključio je Božidar Maljković.
I. Velimirović
25. decembar 2006
Skup u „Sava centru” bio je zamišljen da objedini sve pozitivne ideje u srpskoj košarci, a ostalo je sve nedorečeno i konfuzno
Okrugli sto Košarkaškog saveza Srbije (KSS), održan prekjuče u „Sava centru”, bio je zamišljen da objedini sve pozitivne ideje u srpskoj košarci, a posle četiri časa diskusije ostalo je sve nedorečeno i konfuzno. Evidentno je da postoji jak front protiv sadašnjeg predsednika KSS ali i da i oni koji mu drže leđa nisu mačji kašalj. Kao i u svim sličnim situacijama postoje i oni koji „plivaju po sredini” i čekaju da jedna strana dovoljno ojača da bi joj se priklonili.
Za 240 minuta rečeno je mnogo toga, ali malo konkretnih predloga. Predstavnici dve glavne struje ili bolje rečeno – dva različita načina mišljenja – jesu Fibin počasni generalni sekretar Borislav Stanković i predsednik KSS Blažo Stojanović. Stanković je na prethodnim izborima, povlačeći se iz trke, Stojanovića nazvao Brutom. Bilo kako bilo, KSS već šest meseci čeka na svoj Statut, a do Evropskog prvenstva u Španiji ostalo je 250 dana.
U nameri da svojim čitaocima prenese deo atmosfere sa okruglog stola, „Politika” danas izdvaja neke od najupečatljivijih izjava...
Duško Vujošević: Privatizacija košarke Okruglim stolovima ne treba više da se manipuliše, da se kupuje vreme, da se preko njega odlažu odluke. Oni treba da se bave konstituisanjem novih organa KSS. Prvi uslov da se nešto pokrene je da se prestane sa zakulisnim igrama. Statut je važan. Postoji predlog da se ide na mandatarski sistem, da se sudbina košarke da u ruke jednom čoveku. To je sasvim pogrešno. Dosadašnji upravni odbor sa pet članova je tako koncipiran da bi bio operativniji, ali je njegov učinak dovoljna opomena da se treba vratiti na više članova. Ja sam protiv privatizacije košarke. Bilo je i predloga da Skupština bira predsednika Stručnog saveta koji bi na svoju ruku birao selektora, bez konsultacije sa Upravnim odborom. To nije dobro. Savet je uvek bio savetodavno telo i tako treba da ostane.
Borislav Stanković: Nisam vođa opozicije Sa Crnom Gorom smo se razdružili još 24. juna a od tada nije urađeno ništa. Ovaj okrugli sto je trebalo da se održi pre sedam meseci. Ovo je pokušaj da se zakasni da bi se došlo u situaciju da vreme diktira neke važne poteze. U 2007. nas očekuje niz važnih događaja i najvažniji među njima Evropsko prvenstvo u Španiji. Rezultati državnog tima stvaraju sliku o nama... Da ne bi ispalo da sam vođa opozicione grupe, moram da podsetim da tema okruglog stola nije bila Statut, već Strateški pravci razvoja košarke... Ja sam još pre godinu dana predlagao Goranu Kneževiću, kada je izabran za predsednika KSSCG, da Savez održi okrugli sto pod pokroviteljstvom renomirane novinske kuće „Politike”. Ali, ništa od toga. Jedini pravi okrugli sto bio je pre dva i po meseca u Filharmoniji, koji je organizovala „Politika”.
Miroljub Damjanović: Beograd usisao Srbiju Moram da ukažem i na to da je jedna od loših stvari beogradizacija sporta, iako sam rođeni Beograđanin. Mi iz Beograda se tako ponašamo: usisavamo ono najbolje iz Srbije.
Janko Lukovski: Svi smo opozicija Nije tajna da pripadam radikalnoj grupi koja zahteva korenite promene. Svi smo mi opozicija kad savez ne postoji.
Zoran Radović: Blizu smo Libana Neki govore da nema klubaštva, a na svim okruglim stolovima je potencirano da su klubovi najveći problem srpske košarke. Tako smo ušli u Jadransku ligu koja je poznata po tučama. Vrlo smo blizu Libana...Imali smo delegatski sistem desetak godina . Pokazalo se da su ljudi u njemu nedorasli da ga oplode i finansijski i rezultatski. Ko je odgovoran za ovakvu situaciju? Blažo Stojanović može da kaže mrtav ladan da je u dosadašnjem sistemu preglasavan i da nije krivica smo na njemu...Pitam se: ko je kriv za štetu? Neko je napravio haos u kući, a kad je izašao iz nje nije platio. Možda će, kao u Pinoiru, osiguranje da plati... Ovo što nam se događa nije katastrofa. Tek može da dođe katastrofa.
Bratislav Đorđević: Nagomilavanje funkcija Nakarikava se po pet-špest funkcija a za sve ima mesta i svako može da doprinese. Imamo 10 vrhunskih trenera koji spavaju u Beogradu. Dajte da ih uposlimo. Mene sa 70 godina funkcija ne zanima, ali želim da pomognem. Kad smo bili prvacio sveta nismo se bavili time kakav nam je statut.
Dragoslav Ražnatović: Uvesti vanredne mere U Srbiji postoji jedna izreka: Ako hoćete da ne uradite ništa, formirajte radnu grupu. Ozbiljna organizacija bi se brzo i bezbolno prestrojila, a ova košarkaška Srbija se maltretira više od godine i po, jer to nekome odgovara. Košarkaška Srbija nema poverenje u sadašnjeg predsednika Blaža Stojanovića. Već sam jednom rekao da u košarci imamo robovlasnički sistem... Ja sam za radikalne akcije. Ja ovima ne verujem. Predlažem da se već za 28. decembar zakaže vanredna skupština i da na njoj uvedemo vanredne mere i suspendujemo ovo rukovodstvo koje nema nikakav legitimitet.
Nebojša Čović: Hoćete Miškovića i Divljana... Ne bih voleo da se krijemo iza Bore Stankovića. Ja sam za mandatarski sistem jer smatram da daje mogućnost odgovornosti. U delegatskom sistemu niko nije kriv. Hećete Miškovića, hoćete Divljana... Dovedite koga hoćete. Dajte prvo da se pokriju gubici od Sinalka... Čeka nas privatizacija svih klubova... Decentralizacija je potrebna, ali mi imamo degenerizaciju klubova širom Srbije. Smatram da Upravni odbor sa samo pet članova znači privatizaciju košarke... FMP je imao konkretne predloge koji nisu usvojeni. Zašto smo došli do Jadranske lige, zašto kasnimo sa ulaskom u Uleb... Ali, hajde da idemo napred. Meni nije problem: ako ovo ne ide, preseliću kapital u drugi sport. Odbojka je super
Blažo Stojanović: Tek sada neću da se sklonim Tek sada neću da se povučem. Predlozi Bore Stankovića će ići na predsedništvo, a Statut ćemo imati u januaru, to tvrdim.
Dušan Ćetojević: Potpuna neobaveštenost Okrugli stolovi su pokazali da vlada potpuna neobaveštenost. Svi diskutuju o raznim stvarima a malo njih je pročitalo predlog statuta. Do sada smo imali ogromnu Skupštinu čija je većina članova iz unutrašnjosti dolazila na sastanke samo da bi videla Beograd i da bi ih neko izlobirao
Aleksandar Miletić
24. decembar 2006
DA je domaća košarka u krizi zna i najveći sportski laik, ali razlog zašto čelni ljudi iz Sazonove ulice već pola godine (24. juna raspao se KSSCG) ne uspevaju da se konsoliduju, donesu novi Statut, izaberu važeći Košarkaški savez Srbije i naprave bar jedan korak ka izlazu iz "loše serije" teško je pronaći, a da neko nekog ne optuži za subjektivnost. Sujetu bi, kako neko reče, "trebalo ostaviti ispred vrata prostorije u kojoj se odlučuje".
Okrugli sto pod nazivom "Strateški pravci razvoja košarke u Srbiji" održan je u nedelju u Centru "Sava" gde su govornici najčešće iznosili probleme našeg najtrofejnijeg sporta (Stručni savet se nije sastao pet godina, nema izveštaja sa OI i EP, diskusije i ocena, pojedinačne ogovornosti, sponzora, razdvajanja profesionalnog od amaterskog sporta...), ali ne i predloge za njihovo rešenje. Međutim, kada je Bora Stanković detaljno predstavio ideju o budućem Statutu, po kome bi Savez funkcionisao, izazvao je negodovanje nekolicine, uz obrazloženje da je "Radna grupa o nacrtu pravilnika zasedala 50 dana i da je svaka javna rasprava završena". Čemu onda skup sa ovakvom temom, pitanje je koje se nameće samo od sebe...
Predrag Bojić, aktuelni direktor Saveza, naglasio je da se on "svakodnevno sreće sa problemima u našoj košarci i traži hitno zakazivanje venredne skupštine, kako bi se odabralo novo rukovodstvo i krenulo u rešavanje krize", a kao veliko ometanje u radu vidi "predlog Statuta, koji je na okruglom stolu iznet".
-Predlozi koje je Stanković izneo su komplementarni sa prihvaćenim nacrtom Statuta, samo su više okrenuti dobroj organizaciji posla i uspostavljanju odgovornosti koja je odavno prestala da postoji. Zašto sada neko, ko ne zna kako dalje, ne želi da prihvati pozitivne predloge i udruži ih sa postojećim - pitao je Bratislav Đorđević i ostao - bez odgovora.
NEKO IMA "PREČEG POSLA" SVI se hvale uspesima, a krivicu za loše rezultate, degradaciju i srozavanje sporta traže u drugome. Mnogi bi da imaju funkciju i pravo glasa, ali im ne pada na pamet da vikendom potroše nekoliko sati za interes košarke. Tužna je činjenica da na okrugli sto, od predstavnika svih naših velikih klubova, dođu samo Predrag Danilović, Đorđe Čolović, Dragan Todorić i Duško Vujošević iz Partizana i predsednik FMP Nebojša Čović.
I. Jakovljević |
Konkurs
za selektora košarkaške reprezentacije Srbije još nije zvanično
raspisan, ali se iz dana u dan broj kandidata za odgovornu funkciju
povećava. Posle bivšeg selektora Zorana Slavnića, trenera Hemofarma
Miroslava Nikolića, i cenjeni stručnjak Vlado Đurović pobija tvrdnje da
niko od proslavljenih trenera ne želi da prihvati, istovremeno,
nezahvalnu i laskavu ulogu. 
