PREDSTAVLJAMO VAM...

Spencer Haywood

U poluvremenu utakmice sa Portlandom, 26. februara 2007., Seattle Supersonicsi su penzionisali dres sa "24" legende tima Spencer Haywood-a. Haywood je bio prvi igrac koji je pre vremena napustio koledz sto je kasnijih godina postao sve veci trend. On je u redovima Sonicsa proveo nepunih 5 sezona u periodu 1971-75. Interesantno je da je dres sa brojem "24" u redovima Sonicsa nosio i Dennis Johnson, koji je preminuo pre nekoliko dana, u periodu 1976-1980. Haywood je tokom ceremonije nekoliko puta spomenuo Johnson-a. On je sesti igrac u istoriji tima kome je penzionisan dres. Tu cast su prethodno imali Lenny Wilkens, Fred Brown, Jack Sikma, Nate McMillan i Gus Williams.

Haywood je karijeru poceo u ABA ligi gde je draftovan posle samo dve godine igranja na koledzu. U sezoni 1967-68 na  dvogodisnjem koledzu Trinidad State je imao ucinak od 28.2 poena i cak 22.1 skok po mecu odakle je otisao na Univerzitet Detroit gde je u sezoni 1968-69 imao ucinak od 32.1 poena i 21.5 skokova po mecu. Predthodno je u leto 1968. predovio americki tim do zlatne medalje na OI u Mexico City-ju. Posle samo jedne sezone na Univerzitetu Detroit, on je procenivsi da je spreman za profesionale vode potpisao ugovor sa ABA ligasem Denver Rockets gde je vec u prvoj sezoni 1969-70 pored nagrade za rukija godine ujedno bio i MVP lige sa ucinkom od 30.0 poena i 19.5 skokova po mecu.

On je vec naredne sezone potpisao sestogodinji ugovor sa Sonicsima vredan $1.5 miliona, ali je u to vreme NBA zabranjivala potpisivanje ugovora sa igracima cija generacija nije doplomirala na koledzu. On je tehnicki morao da saceka jos godinu dana ali NBA nije dobila sudski postupak protiv Sonicsa i njemu je dozvoljeno da igra u NBA sezoni 1970-71 ali tek na poslednja 33 meca. Iako je on pruzao sjajne partije, Sonicsi su bili slab tim koji je tek u sezoni 1974-75, Haywood-ovoj poslednjoj u Sonicsima, uspeo da udje u plej-of i prodje 1. rundu. U 5 sezona u dresu Sonicsa, on je bio jedan od najboljih strelaca i skakaca lige. 2 puta je izabran u prvu petorku lige (1972,1973), i 2 puta u drugu petorku (1974,1975), a u periodu 1972-75 je 4 puta izabran na All-Star. Tokom nepunih 5 sezona u dresu Sonicsa, on je imao ucinak od 24.9 poena po mecu ukljucujuci i individualni rekord Sonisa od 29.2 poena po mecu u sezoni 1972-73.

Posle sezone 1974-75, Haywood je trejdovan u redove Knicksa, gde je njegova karijera posla silaznom putanjom, a odakle je sredinom sezone 1978-89 tredovan u redove New Orleans Jazza, odakle je ubrzo trejdovan u redove Los Angeles Lakersa. Tih godina, njegovu karijeru su obelezili brojni skandali van terena, ukljucujuci i zabranu igranja u NBA 1980. zbog upotrebe droge. U redovima Lakersa je imao ulogu rezerviste ali je u sezoni 1979-80 osvojio svoju jedinu NBA titulu. Sledecu sezonu je proveo u Italiji, da bi se vratio u NBA gde je jos sezonu i po nastupao za Wasington Bulletse koji su sredinom sezone 1982-83 raskinuli ugovor posle samo 38 odigranih meceva te sezone.

Tokom karijere, on je ukupno odigrao 760 utakmica, sa prosecnim ucinkom od 19.2 poena i 9.3 skokova zavrsivsi karijeru sa ukupno 14,592 poena i 7,038 skokova.

Dennis Johnson (1954-2007)

22. februar - Legendarni NBA plejmejker Dennis Johnson (1954-2007), i clan sampionskih timova Seattle Supersonicsa i Boston Celticsa, je iznenada preminuo posle treninga NDBL ligasa Austin Toros, na cijoj se klupi nalazio. Johnson je iznenada kolapsirao posle treninga i nesto kasnije preminio u bolnici, a uzrok smrti ce biti poznat tek kasnije.

Johnson je izabran u 2. rundi drafta 1976. od strane Seattle Supersonicsa, posle uspesne karijere Univerzitetu Pepperdine. Sa Sonicse je nastupao 4 sezone, propustivsi samo 5 utakmica i u sezoni 1978-79 osvojio sampionski prsten posle pobede (4-1) u finalu nad Washington Bulletsima. Johnson je izabran za MVP-a finala postizavsi prosecno 22.6 poena po mecu.  Pred sezonu 1980-81 je trejdovan u Phoenix Sunse u zamenu za All-Star neka Paul Westphal-a, gde je proveo 3 sezone i odakle je pred sezonu 1983-84 trejdovan u Boston Celticse, gde je proveo najznacajnije trenutke svoje 14-godisnje karijere. Sa Celticsima je osvojio titule u sezonama 1983-84 i 1985-86, a u sezoni 1986-87 su Celticsi u finalu izgubili od Lakersa. Ima i jedno izgubljeno finale u dresu Sonicsa, upravo od Bulletsa, u sezoni 1977-78, kada su Sonicsi porazni sa 4-3 iako su imali vodjstvo 3-2 u finalu. Karijeru je zavrsio u dresu Bostona na kraju sezone 1989-90.

Tokom karijere je jednom izabran u prvu petorku NBA (1981), jednom u drugu (1980), cak 5 puta u prvu defanisvnu petorku (1979-83,1987), 3 puta u drugu defanizivnu petorku (1984-86) i 5 puta je izabran na All-Star mec. Odigrao je cak 1,100 utakmica sa ucinkom od 14.1 poena, 5.0 asistencija, 3.9 skokova i 1.34 ukradenom loptom po mecu, a jos bolje je igrao u plej-ofu gde je na 180 utakmica imao prosecan ucinak 17.3 poena, 5.6 asistencija, 4.3 skokova uz 1.37 ukradenu loptu po mecu. Na kraju karijere je bio tek 11. igrac u istoriji lige kome je poslo za rukom da zavrsi karijeru sa 15,000 poena i 5,000 asistencija. Posle karijere je jedno vreme radio kao skaut i pomocni trener Celticsa, takodje i kao pomocni trener u Clippersima posle cega je karijeru nastavio u NDBL.

Karijera: Mitch Richmond

Sacramento Kingsi su odlucili da iz upotrebe povuku dres sa brojem 2 koji je svojovremeno u periodu od 1991-98 nosio Mitch Richmond. Ceremonija ce biti obavljena 5. Decembra u poluvremenu utakmice sa Minnesotom. Richmond je 1988. godine na draftu izabran od 5. pik od strane Warriorsa gde je proveo tri godine. Pred sezonu 1991-92, trejdovan je u Kingse u zamenu za Billy Owens-a, da bi pred sezonu 1998-99 trejdovan u Washington u zamenu za Chris Webber-a.

Pre dolaska u NBA, Ricmond je proveo dve godine na malom dvogodisnjem koledzu "Moberly Area" da bi poslednje dve godine studija proveo na Kansas State Univerzitetu gde je u senior sezoni (1987-88) postizao 22.6 poena po mecu. Vec u sezoni 1988-89, svojoj prvoj u NBA, je izabran za najboljeg pocetnika sezone posto je u dresu Warriorsa prosecno postizao 22 poena uz 5.9 skokova i 4.2 asitencije po mecu.U 7 sezona u Kingsima, Richmond je prosecno postizao 23.3 poena po mecu, a u sezoni 1996-97 je postizao sjajnih 26.9 poena po mecu (cetvrti u NBA iza Jordan-a, Malone-a i Rice-a). Jedan je od retkih igraca koji su u svojih prvih 10 sezona postizali preko 20 poena po mecu. Izbran je u "All-Star" tim 6 puta, a 1995. godine je bio i MVP utakmice. Od ostalih priznanja u karijeri, tri puta je biran u drugu NBA petorku (1994, 1995, 1997) i dva puta u trecu (1996. i 1998.)

Tokom 14-godisnje karijere, Mitch Richmond je odigrao 976 utakmica, postizuci prosecno 21 poen uz 3.9 asistencija i 3.5 skokova po mecu uz ukupno 20,497 poena.

U dresu americke reprezentacije je nastupao dva puta, kao univerziteski igrac 1988. godine u Seulu kada su Amerikanci osvojili bronzu, i u Atlanti 1996. godine kada su osvojili zlato pobedom nad Jugoslavijom u finalu. Jedan interesantan detalj u vezi ovog igraca se vezuje za finalnu utakmicu u Atlanti protiv Jugoslavije kada su u prvom poluvremenu Amerikanci gubili od "plavih". Richmond je izjavio kako se u jednom trenutku tokom prvog poluvremena samo pogledao sa David Robinson-om (sa kojim je inace bio saigrac i na Olimpijadi u Seulu) pomislivsi da se ponovo dogadja isto sto se dogodilo u polufinalu kada su Rusi na opste iznenadjenje eliminisali americki tim. Ipak, u drugom poluvremenu je mocan americki tim slomio otpor "plavih" koji nisu mogli vise protiv Amerikanca, povreda i licnih gresaka.

Velika je steta sto je ovaj igrac u karijeri uglavnom igrao za slabe timove. Njegov boravak u Golden State-u je ipak najbolji deo karijere s obzirom da su Warriorsi tada bili standardni ucesnik plej-ofa, a trio Richmond-Hardaway-Mullin je bio najspektakularnija spoljna linija u NBA. Kada se tome doda i Don Nelson na klupi, jasno je zasto je tzv. "Run TMC" (kako su popularno nazivali ovaj trio), Golden State bio najzanimljiva ekipa za gledanje i jasno je da je Richomd upravo na pocetku karijere najvise uzivao u kosarci. Warriorsi su postizali cesto i po 120 poena po mecu, u sistemu u kome je rasan strelac poput Richmonda imao potpunu slobodu u igri.

Kasnijih godina, Richmond je u slabijim Kingsima bio jedini igrac vredan paznje sto su svakako koristile protivnicke ekipe koncentrisuci se iskljucivo na njemu. Da je imao jos nekog dobrog saigraca, Richmond bi sigurno postizao i preko 30 poena po mecu. Jos uvek je nejasno zasto su ga se Warriorsi tako lako odrekli i trampili za Billy Owens-a koji u NBA nikada nije pokazao ni deo talenta sa koledza. Richmond je imao peh da nastupa za Kingse u godinama kada su Kingsi bili jedan od najgorih NBA timova i za vreme njegovog boravka u Sacramentu, Kingsi su samo jednom usli u plej-of, u sezoni 1995-96. Ipak, on se pokazao kao izuzetno koristan po Kingse koji su za njega dobili Chris Webber-a, koji je postao vrhunska NBA zvezda tek po dolasku u Kingse. Ta promena je bila neophodna i Kingsima i Richmond-u zbog obostranog zasicenja, a Richmond je trejdovan u tim za koji se mislilo da ce biti jedan od najboljih na istoku. Ipak, Mitch Richmond, Juwan Howard i Rod Strickland Washingtonu nisu uspeli da donesu cak ni jedno ucesce u plej-ofu. Pred kraj karijere, tj. pred pocetak sezone 2001-02 doziveo je da dobije otkaz od jednog slabog tima kao sto je tada bio Washington, a osoba koja mu je urucila otkaz je bio Michael Jordan. Tako je MJ u procesu podmladjivanja tima morao da se zahvali uz njega jednom od najboljih NBA bekova '90-tih godina. Ipak, taj otkaz je omogucio Richmondu da za veteranski minimum potpise za tadasnje sampione Lakerse koji su potom osvojili i svoju trecu titulu, a prvu i jedinu za Richmond-a. Iako je u Lakersima imao status rezerviste, Richmond u penziju nece otici bez osvojene titule, kao recimo Charles Barkley, a za 5 godina ga svakako ocekuje u prijem u kosarkasku "kucu slavnih" kao jednog od najboljih bekova svoje generacije. To mu je ujedno bila i poslednja sezona u bogatoj NBA karijeri u kojoj je postizao samo 4.1 poena po mecu. Nadimak "rock" je dobio zbog nacina igre u kojoj je dominirao bekovima cuvarima bilo da je u pitanju bila igra spolja ili pod kosem.

Pripremio: Marko Srdanovic

O?COME STAI KOBE!?

Pripremio: Marko Pavlovic

AKO NE VERUJETE SAMOM SEBI, NIKO DRUGI NECE VEROVATI U VAS!

                                                                                        -Kobi-

Ovo je definicija po kojoj Kobe Bryant zivi svakodnevno. Zbog toga je i jedini legitimni naslednik Njegovog Leteceg Visocanstva, Michael Jordana. A takvo poredjenje nije bez razloga.

Kobe Bryant je u NBA ligu stigao 1997. godine kao golobradi mladic iz srednje skole, u trejdu koji je poslao, tada vec iskusnog centra Lakersa, Vlade Divca, u Sarlot u zamenu za igraca koji je do tada mogao da pokaze svoje sposobnosti jedino na srednjoskolskim turnirima. Za skaute i menadzment Lakersa, tacnije Jerry Westa, to je bilo dovoljno. Nisu pogresili.

Kobe Bryantje vec prve sezone pokazao da ce biti cudo. Najmladji igrac NBA lige je cesto, ulazeci sa klupe, publiku ostavljao bez daha svojim potezima, dok je te iste godine, na All-star vikendu, poneo epitet najboljeg ucesnika Rookie utakmice i istovremeno osvojio titulu najboljeg dunkera, sto do tada nije uspelo ni jednom clanu Los Angeles Lakersa. Gledajuci Kobe-a te prve sezone, videli smo da se radi o ekstra talentu, koji je imao sve preduslove da bude lider svog tima. Medjutim, Lakersi 1996. godine nisu isto sto i Bulsi 1984-te godine, kada pored Michael Jordana nije bilo zvezde kao sto je to bio Shaquille O'Neal pored Kobe Bryanta.

Videlo se odmah na pocetku njegove karijere da Kobe nije od igraca koji ce biti samo vredan i cekati sansu. Sam je krcio put ka vrhu. Kritike o sebicnosti i egoizmu nisu previse uzdrmale Kobijevo samopouzdanje, ali je ipak nesto trebalo da se menja.

Phil Jackson, stari lisac iz Chicaga, trazio je sredinu koji ce imati potencijala ali isto tako obilovati izazovima. Los Angeles nije mogao da bude bolje mesto. Lakersi su sigurno bili ekipa puna potencijala sa O'Neal-om na celu tima, Bryantom spremnim da igra i 96 minuta po utakmici i menadzmentom, gladnim za uspesima. Izazova na pretek.

Kako ukomponovati ekipu u kojoj ima toliko zvezda, a premalo liderskih mesta? Kobe je do dolaska Phil Jacksona u LA igrao svake sezone sve bolje a statistike najbolje ocrtavaju njegov uspon. U svojoj rookie sezoni, Kobe Bryant je imao prosek od 7.6 poena po mecu, dok je u sezoni '99-'00, kada su Lakersi osvojili svoju prvu titulu na celu sa Phil Jacksonom, Kobe belezio 22.5 poena. Navijaci, mediji i saigraci su poceli negativno da komentarisu Kobe-ov karakter, a pre svih se tu isticao Shaquille O'Neal. Pre pojavljivanja Kobe Bryant i njegove zelje za liderstvom na timu, Lakersi su bili "Shaquille-ov tim". Shaquille O'Neal je odjednom osetio potrebu da istice kako je on igrac koji ne sme da bude u drugom planu i da nece trpeti partije Kobe Bryant. Po medijima se spominjao i odlazak O Nila u neke druge timove.  Jackson je naravno imao iskustva sa slicnim problemima i u Chicagu. Michael Jordan nije voleo Scottie Pippena, kao ni Pippen Jordana. Trener LA je uspeo da na isti nacin, kao i u Chicaga, smiri odnose izmedju Kobe-a i Shaq-a, ubedjujuci obojicu igraca da do sampionskog trona ne mogu jedan bez drugog. Taktika je uspela i duo Shquille-Kobe je poceo da hara ligom, a izmedju njih se stvorilo postovanje, kao sto je to bio slucaj izmedju Pippena i Jordana.

Koliko je Kobe slican Michaelu, videlo se u sestoj utakmici finala plejofa, kada je Kobe, po drugi put za redom, osvojio sampionski prsten. Michale Jordana, koji je pun suza grlio sampionski trofej '97 godine, videli smo u svlacionici Los Angeles Lakersa 2001. godine u liku Kobe Bryant. Bryant je verovatno tog dana bio jedini igrac koji je plakao u svlacionici Lakersa, ali ne zbog trijumfa, vec zbog neverovatnog osecaja rasterecenosti koja je konacno dosla posle teske sezone. Borba sa Shaq-om za mesto koje mu i pripada u Lakersima, ne moze da se uporedi sa osecajem koji ga je pratio tokom sukoba sa roditeljima, koji nisu odobravali njegovu vezu sa osamnaestogodisnjom studentkinjom. Da li je Kobe pogresio sto je se zaljubio u jednu sasvim "obicnu" devojku i sto je izabrao da se ozeni sa dvadeset i dve godine? Kobijevi roditelji su odluku o zenidbi sa jednom sasvim prosecnom devojkom okarakterisali kao veliku gresku njihovog sina i zbog toga se odselili iz LA-a u Philadelphiu. Na sestoj, odlucujucoj utakmici, njegovi roditelji se nisu pojavili, dok ga je publika u svom rodnom gradu docekala kao neprijatelja, jer nema "pedigre" jednog Allen Iversona.

Kobe nije ziveo u getu kao Iverson, nikad nije imao problema sa zakonom, pohadjao je dobru skolu za razliku od Iversona, nema tetovaza, prica dva jezika. Za publiku u "First Union Centru" je tog dana, kao i All-star vikendu 2002. godine, to bio dovoljan razlog za vredjanje i zvizdanje igracu koji je ponikao u tom gradu.

Kobe je uspeo da predje preko svih prepreka  i izadje kao pobednik. To ga je ucinilo jos jacim, bas kao i Jordana, nakon svog prvog povratka na teren i ubistva svog oca. Koliko je Kobe sjajna licnost, i sagovornik, govori i moj prvi susret sa njim u Washingtonu, za vreme All-star vikenda 2001. godine. Preko pedesetak novinara se skupilo tog dana u MCI centru kako bi videlo mladu zvezdu Lakersa, u nadi da ce dobiti bilo kakav intervju ili napraviti makar jednu sliku sa njim. Kobe je dosao sa osmehom na licu i rekao da je spreman za pitanja. Ugrabio sam dobru poziciju medju ostalim novinarima i prvi se "usudio" da porazgovaram sa Kobijem.

-COME STAI KOBE!?-bila je prva rec Vaseg reportera upucena Kobe-u.

BENE, GRAZIE!-odgovorio je sa osmehom Kobi, pomalo iznenadjen, kao i vecina novinara, da mu se neko obraca na italijanskom.

Posto je ziveo u Milanu kao tinejdzer, pocetkom 90-tih, predpostavljao sam da je kao i vecina njegovih vrsnjaka pratio fudbal i AC Milano, koji je tih godina harao Evropom.

-Za koga si navijao dok si ziveo u Milanu?

Milano! -odgovorio je Kobi gledajuci me u cudu sto sam ga uopste i pitao.

Milano je najbolji tim na svetu.

-Koji generacija AC Milana je po tvom misljenju bila najbolja?

Generacija pri kraju osamdesetih. Gulit, Van Basten, Donadoni, Rajkard. Covece, kako su oni igrali. Da li si ih ikada gledao?

Zamislite situaciju. Nalazite se medju gomilom novinara, stojite pred jednim od najboljim kosarkasem danasnjice i on vas pita da li ste gledali neku utakmicu Milana iz tog doba.

Milan-Zvezda! Bila je to sjajna utakmica?

Ne mogu bas da se setim te utakmice, ali se secam kada su osvojili Kup Sampiona. Bila je ludnica u Milanu.

Posto smo prestali da pricamo o fudbalu, na red je dosla tema o zivotu u Italiji.

Italija je zaista prelepa. Puno puta se prisetim dogadjaja iz Italije i mogu reci da je mi to jedan od najlepsih perioda u mom zivotu. Moj otac je igrao u Italiji, tako da sam stalno isao na utakmice, gledao AC Milan, stekao dosta prijatelja iz skole i zaista uzivao. Hrana je takodje bila super.

Kako si proveo vreme u Kini?

Bilo je sjajno. Upoznao sam dosta zanimljivih ljudi, posetio sam Veliki zid I zaista se odlicno proveo. Mozda cu opet otici u Kinu.

Kad vec spominjes Kinu reci mi kada si poslednji put bio u Italiji?

Bio sam pre 2 leta u Milanu i pravo da ti kazem poceo sam da zaboravljam italijanski. Moji drugari su me gledali cudno prilikom izgovaranja pojedinih reci ali nakon par dana sam pricao kao nekad. Italija je moja druga zemlja i rado idem nazad.

Da li si tada posmatrao evropsku kosarku i ko to je bio najomiljeniji igrac?

Moj otac mi je bio najomiljeniji(smeh), ali sam voleo da gledam i Mario Bonija.

Da li gledao neke utakmice Vlade Divca mozda u tom periodu?

Vlade je tada bio jako poznat u Evropi a mislim da je bio vec tri godine i u NBA ligi.

Kobe Bryant se nakon okoncanja kosarkaske karijere njegovog oca, Joe "Jellybean" Bryanta, vratio u rodnu Philadelphiu, odakle je krenuo NBA stopama svog oca. Na konferenciji za stampu tog dana je nosio dres Sixersa sa brojem 22, a na ledjima je pisalo Bryant.

To je dres moga oca Joe Bryanta, koji je igrao za Sixersa. Volim da ga nosim ponekad kad dodjem u Philadelphiu.

Kobe, sta znaci za tebe cinjenica da igras protiv igraca kao sto je Jordan, posebno kada te svi porede sa njim?

Uvek je veliki izazov igrati protiv Michaela, posebno sto je svaki duel sa njim nepredvidiv, jer nikad ne znam sta ce da izvuce iz rukava.

Kakav je osecaj biti NBA tata?

(smeh) Sjajan! Sad poptuno razumem igrace koji jedva cekaju da se posle utakmica, treninga i svih obaveza vrate svojoj deci. Isto tako ih razumem kada kazu da im se sklapaju oci zbog toga sto su prethodnu noc proveli uz klince(smeh).

Sta mislis o jugoslovenskom timu, posebno igracima koji igraju u NBA ligi?

Pedja je igrac koga bih hteo da izdvojim. Postujem njegovo zalaganje i nacin na koji igrac. Uvek je izazov igrati protiv Pedje. Mislim da ce Jugoslavija sa njim biti tim koji moze najozbiljnije da ugrozi Dream Team.

Kobe, zasto Italija nije toliko zastupljena u NBA ligi kao ostale evropske drzave?

Ja sam trenutno najbolji italijanski igrac u NBA lig- kroz smeh je prokomentarisao Kobi. Mislim da italijanska kosarka zasluzuje ne jednog, vec par kosarkasa u NBA ligi i ja se iskreno nadam da cemo ih u buducnosti videti u NBA.

Da je kojim slucajem regularni deo sezone zavrsen pre pocetka "All-Star" vikenda Lakersa bi izasli na megdan Mavericksima. Sta mislis o tom susretu?

Mislim da bi bio sjajan za gledanje, ali i veoma naporan za igranje jer se sada u prvoj rundi igra na cetiri pobede. Dallas ima sjajan tim koji trenutno igra najbolju kosarku a na njihovom terenu ih je veoma tesko pobediti.

Kolika je vazno imati prednost domaceg terena?

Vazno je ali i nije. Kada bih rekao da su Lakersi nepobedivi u Stepls centru onda bih lagao jer nikada ne mozemo sa sigurnoscu reci kada ce naleteti los dan, neka povreda.

Da li ce ova sezona biti najveci izazov za Lakerse u poslednjih cetiri sezone?

Sigurno! Mislim da smo sami upali u ovakvi situaciju zbog losih igara na pocetku sezone i da sada pokusavamo da isplivamo na vrh. Bili smo u situaciji gde smo Shaq i ja pruzali dobre partije a opet smo gubili. Svake sezone je sve teze i teze jer svako pokusava da nas skine sa sampionskog podijuma. Novinari stalno spominju Kingse i Maverickse kao najvece protivnike ali ja iskreno vidim svih sedam timova ispred kao timove koji mogu da nam pomrse racune.

Da li se vas pristup igri promenio u odnosu na pocetak sampionata?

Apsolutno! Trenutno smo u situaciji gde se pitamo: Da li cemo dati sve od sebe ili cemo pustiti da nas drugi pregaze? Kad je takva situacija u timu onda sigurno nema opustanja kao na pocetku sezone a ni problemi sa motivacijom vise ne postoje. Svesni smo da ako izgubimo opet pet utakmica u nizu plejof ne postoji za nas.

Sta mislis o Portlandu, posebno nakon sto je Scottie poceo da igra na poziciji plejmejkera?

Scottie je igrac protiv koga je veoma tesko igrati. Covek ima toliki raspon ruku, tako da kad se spusti u gard, gotovo je nemoguce proci pored njega. Naucio sam dosta od njega.Da nije bilo njega, Chicago ne bi osvojio 6 titula. Mislim da je to dovoljan komentar o njemu.

Kobe Bryant je proglasen za najboljeg igraca All-star meca, a publika u First Union Centru je ponovo zvizdala igracu koji potice iz ovog grada.. Nije mogao da sakrije potistenost i razocarenje. Ipak, prolazeci holom arene i noseci MVP trofej je rekao: "Voleo bih da pruzam ovakve partije svake godine. Sto se navijaca tice, njima ce sigurno dosaditi da zvizde".

Jedno je sigurno. Kobi je na putu koji je on izabrao i zna da nije pogresio. Kako ce publika, roditelji, Shaquille O'Neal i ostali reagovati na to? Nije vazno.

Zanimljivosti:

-KOBE JE NAZVAN PO STEJKU (STEAK "KOBE") KOJI SU NJEGOVI RODITELJI NARUCIVALI U RESTORANU PRED NJEGOVO RODJENJE

-OMILJENA SERIJA: STAR WARS

-HRANA: FILADELFIJA CHEESESTAKE

-RASKINUO UGOVOR SA ADIDASOM JER NIJE DOBIO DOZIVOTNI UGOVOR KAO TRACY MCGRADY

Pripremio: Marko Pavlovic

Karijera: Hakeem Olajuwon

Hakeem Olajuwon je rodjen 21. Januara 1963. u Lagosu u Nigeriji. Sa kosarkom se upoznao s 15 godina, a do tada je bio fudbalski golman, i to veoma uspesan. Rec "Olajuwon" znaci uvek na vrhu ("always being on top") dok je ime Akeem promenio u Hakeem 9. Marta 1990 posle prelaska u Muslimansku religiju. Kako sam Olajuwon kaze, ime Akeem mu nije nista znacilo pa ga je promenio u Hakeem (na arapskom -  mudrac). Inace, puno ime mu je Hakeem Abdul Olajuwon.

Po dolasku u Ameriku, dosao je pravo na univerzitet Houston koji je napustio posle 3. godine i na draftu 1984. godine izabran kao drugi pik ispred Michael Jordana (prvi pik je bio Sam Bowie). Vec prve godine u NBA je izabran je u prvu petorku pocetnika posle svoje prve sezone u NBA. Iako je zavrsio u glasanju za pocetnika godine iza Michael Jordana, ovo je jedan od retkih igraca za koga se moze reci da je opravdao svoju poziciju broj jedan na draftu. Vec kao pocetnik je imao sjajan prosek od 20.6 poena i 11.9 skokova po mecu. Najbolja godina mu je bila 1993-94 kada je izabran za MVP-a regularne sezone i finala plej-ofa, najboljeg defanzivca godine (kao i prethidne godine), a najvaznije je svakako prva titula koju je osvojio sa Houstonom te godine i odbranio naredne. 

Iako je i pre titula za mnoge bio najbolji centar tih godina u NBA ligi, tek su dve titule to ozvanicile. Druga titula je osvojena u paru sa Clyde Drexlerom, sa kojim je uspesno igrao i na Univerzitetu Houston i tri puta dosao do finalnog turnira. To je stavilo u zaborav neuspeh 1986. kada je uspeo sa Ralph Sampsonom da odvede Hjuston u finale gde su ih cekali tada prejaki Celticsi na vrhuncu njihove moci. I dan danas se smatra da se na kosarkaskim terenima nije pojavio bolji centarski tandem nego tadasnji Olajuwon-Sampson. Razlog sto tadasnji tim nije uspeo da se okitit titulom je kao sto smo rekli bio Boston koji je 1986. godine imao najjci tim posle onih legendarnih iz 50-tih i 60-tih godina. Drugi razlog su bile i povrede Sampsona koji je ubrzo posle toga i trejdovan u Golden State. Sa druge strane, njegov kolega Patrick Ewing sa kojim je 1993-94 u finalu imalo legendaran okrsaj nikada nije uspeo da se okiti titulom sto ce uvek ostati kao mrlja u blistavoj  karijeri.

Treba spomenuti izbor u prvi tim NBA lige (1987-89, 1993-94, 1997), drugi tim (1986,1990, 1996), treci tim (1991, 1995,1999) sto najbolje govori o sjajnoj formi ovog igraca tokom cele i duge NBA karijere. Pored toga, izabran je i u pet prvih defanzivnih timova (1987, 1988, 1990, 1993, 1994), 4 druga tima (1985, 1991, 1996, 1997). Bio je deveti igrac koji je prestigao cifru od 20,000 poena i 10,000 skokova. 12 puta je nastupio na mecu svih zvezda, zadnji put 1997 kada je u glasanju bio ispred Shaquille O'Neala.

Velika zelja mu se ispunila 1996. na olimpijskim igrama u Atlanti kada je bio clan "dream team-a" posle dobijanja americkog drzavaljanstva. Kada vec spomninjemo njegove rekorde i ostvarenja, treba napomenuti i njegov cetvorostruki-dvostruki (samo ih je bilo 3 u istoriji NBA) protiv Milvokija 29. Marta 1990. godine. Tada je imao neverovatnih 18 poena, 16 skokova, 11 blokova i 10 asistencija. Sto se brojki tice, najvise skokova prosecno je belezio 1989-90 kada imao cak 14 skokova po mecu dok je najvise poena imao 1994-95 kada je davaos 27.8 po mecu. Koliko je Olajdzuvon imao uspesnu karijer