 |
|
|
|
|
E-mail: info@basket-plus.com |
|
ANALIZE I KOMENTARI
Piše: Marko Daković
10. novembar - Košarkaši Partizana iznenađuju i sebe i nas. Rezultati, a posebno igre koje naš prvak pruža u „C“ grupi prestižne Evrolige vraćaju nadu u bolja vremena srpske košarke, otvaraju perspektive. „Crno-beli“ predvođeni neuništivim Duškom Vujoševićem, imaju u svom bilansu dve pobede iz tri okršaja sa evropskim velikanima i prava je šteta što u sredu nisu na obe plećke oborili zvaničnog šampiona Starog kontinenta, ekipu Panatinaikosa. Da se senzacija dogodila, niko ne bi mogo reći da je bila nezaslužena i slučajna.
Malo ko je pre prvog podbacivanja lopte u Evroligi bio spreman da na kladionicama uloži koju „banku“ na srpskog prvaka. Partizan Igokea je u ovoj sezoni startovao sa renoviranom ekipom, bez nekolicine nosilaca igre koji su mu doneli poslednju domaću titulu i overili evropsku vizu. Nema, na primer, Drobnjaka, ali ovoga više nego dostojno zamenjuje Peković, crnogorski reprezentativac koji je „eksplodirao“. S druge strane, Milton Palasio, tamnoputa akvizicija „crno-belih“, snalazi se sve bolje i van svake je sumnje da će Partizan u njemu dobiti respektabilno pojačanje. Ono što je vidljivo čak i košarkaškim laicima, to je da u Partizanovoj igri ima još „rezervi“, prostora za napredak i usavršavanje. Sezona je tek na početku, valja rasporediti snage, pripremiti se za velika iskušenja koja tek dolaze. A ekipama u elitnom klupskom takmičenju Evrope, timovima koji imaju budžete o kome naši klubovi mogu samo da sanjaju, nije lako parirati.
Partizan Igokea ima mlad sastav, u kome po godinama i po iskustvu odskaču možda jedino novopečeni kapiten Božić i Kecman. Ipak, jake evropske utakmice u nabildovanom ritmu čine da „klinci“ poput Veličkovića, Tepića, Tripkovića sazrevaju takoreći „u hodu“ i da sa evropskim velikanima igraju bez ikakvog kompleksa. Nije da nema oscilacija, ali one su potpuno normalna stvar za jednu ekupu koja tek treba da se profiliše i dobije fizionomiju, onu koju armija „grobara“ i očekuje.
A kad smo već kod navijača, publike kakvu ima malo ko u Evropi, za njih se definitivno može reći da su ona pokretačka snaga na čijim krilima Partizan Igokea u ovoj sezoni može mnogo da učini, naravno ako se kockice poklope i osmehne zrnce fortune.
Mrve sa gospodske trpeze
Piše: Marko Daković
14. septembar - Sudije su srpske "moskitose" sasekle protiv Grčke. Ništa novo...Godinama unazad, periodično se ponavlja jedna te ista priča. Kad god je na međunarodnim takmičenjima rezultat tesan, kada je "stani-pani", ljudi u sivom treniraju strogoću na našoj reprezentaciji, na Partizanu, Hemofarmu, Crvenoj zvezdi...Prosto da se čovek, u stilu Mladena Delića, zapita: "Ljudi, pa je li to moguće?"
Po svoj prilici, negativan imidž koji u svetu prati Srbiju još je itekako prisutan ne samo u politici, nego i društvu uopšte, pa i u sportu, kao refleksiji društva i društvenih zbivanja. "Kredite" imaju moćni (čitaj: bogati), njima se gleda kroz prste, nameštaju im se "kockice", dok drugima ostaju mrvice sa gospodske trpeze. Među te druge, koje izgleda niko ne ferma za "suvu šljivu" izgleda da je dospela Srbija, srpska košarkaška reprezentacija.
Dobro je poznata stvar da u surovom svetu profesionalizma, tamo gde se igra za "šušku" i radi nje, caruju pravila lobija. U lobijima, da ne velimo "kuhinjama", kuvaju se žrebovi za takmičenja, kroji se satnica, delegiraju sudije, donose ključne odluke. Lobiji odlučuju ko će meša da malter, a ko vodu da nosi, koja će zemlja da bude domaćin kojeg takmičenja i kada. Onaj ko se prilagodi može da igra i kulira, ostalima preostaje da samo, poput onog pileta Kalimera iz crtanih filmova, stalno kukaju na nepravdu i leče frustracije.
Šta se to desilo sa našim autoritetom u košarkaškim forumima? Zbog čega se sudije iživljavaju nad našom reprezentacijom i klubovima kao da smo iz Burkine Faso ili Kajmanskih Ostrva, a ne sa područja gde se koliko juče igrala "doktorska" košarka, gde su se rađali velemajstori basketa Kića, Praja, Bodiroga, Divac, Đorđević...Da li je moguće da je knjiga spala na samo jedno slovo, na ostarelog Boru Stankovića, koji je jedini u stanju da (od)brani čast Srbije u FIBA i sličnim institucijama koje "vedre i oblače"?
Pitanja je mnogo, još više dilema. A jedna lasta, znamo, ne čini proleće, makar se ta lasta zvala i Borislav Stanković.
MLADIĆI NIŽU MEDALJE NA VELIKOJ SCENI, ALI ČIM «NAMIRIŠU NOVAC» DOLAZI DO METAMORFOZE
Pripremio: Marko Daković
5. avgust - Vrelo košarkaško leto razgalilo je sva naša srca. Uspesima mlađih selekcija Srbije ne vidi se kraj, rivali dobijaju ospice od naših „orlića“, što nam sve vraća poljuljan ugled i samopouzdanje. Nismo, dakle, zaboravili da igramo košarku, u pitanju nije problem u kvalietu, nego u - glavama.
Jeste, problem nam je u glavama, u našem mentalitetu, ali upravo to i jeste najteže rešiti. Kako, na primer, objasniti više nego očiglednu činjenicu da nam juniori, omladinci, kadeti beleže vanserijske rezultate, „fabrikuju“ medalje kao na traci, a čim ta ista deca porastu – dolazi do stagnacije?! Šta se to dešava sa mladićima kada im brada poraste, kada dobiju prvi ozbiljan honorar za loptanje pod obručima, kada „namirišu“ lovu?
Ništa što nije već viđeno. Srpsku „kraljicu igara“ zahvata „fudbalski sindrom“. Kada su na ovim prostorima košarku igrali amateri, budući akademski građani, bilo je i medalja u konkurenciji seniora. Ali, čim je u košarku uletela velika „kinta“, to nam je kao šljivovica udarilo u glavu, igrači su prestali da rade na svojoj edukaciji, tako da su posledice poražavajuće. Dešava se da među kandidatima za reprezentaciju ima mladića koji od škole imaju - „dva velika odmora“!
Kako popraviti što se još popraviti može? Najpre, valja primeniti iskustva drugih, razvijenih zemalja, zatim ojačati trenersku bazu... Od izuzetnog je značaja da deca dobiju prave pedagoge, kao i da se donese zakon koji bi imao za cilj sprečavanje prevremenog i nekontrolisanog odliva mladih igrača u inostranstvo, posebno u NBA koji kao magnet privlači nezrele klince. Neko bi trebalo da kroz vaspitno pedagoški, edukativan rad informiše naše mladiće, da im objasni da je NBA u stvari samo jedna velika šarena laža, koja štetno deluje na neafirmisane igrače, stopira njihov normalan, prirodni razvoj.
A što se tiče klubova, oni bi mogli malo da „podignu rampu“ belosvetskim „mešetarima“ i kvazimenadžerima koji vršljaju Srbijom kako im je ćef.
SELEKTOR REPREZENTACIJE SUOČEN SA GOMILOM OTKAZA “ZVEZDA I ZVEZDICA”
Pripremio: Marko Daković
30. jun - Vremena se rapidno menjaju...Koliko juče, nacionalni dres bejaše svetinja za ljude iz sporta, a danas je druga priča. Stizale su “zahvalnice” svojevremeno Svetislavu Pešiću, posle njega Obradoviću, Šakoti...Ali, aktuelnom selektoru košarkaške reprezentacije Zoranu Slavniću otkazuju kao nikom do sad! Krenimo azbučnim redom: Avdalović operisan, Gurović uvređen, Krstić i Milojević povređeni, Radmanović zauzet, Rakočević sprečen, Stojaković nespreman...Kako stvari stoje, biće “puna kapa” ako se od iskusnijih pojave Jarić, Pavlović i Vujanić i ako bar oni budu predvodili podmlađen državni tim na Evropskom šampionatu u Španiji septembra meseca. Duboki su koreni nepoverenja na relaciji Košarkaški savez – selektor – reprezentativci. Utisak je da naše internacionalne zvezde odbijaju poziv iz približno sličnih razloga koji su motivisali i srpske trenerske “magove” da odustanu iz “trke” za poziciju kormilara reprezentacije. Da i ne spominjemo da je sam selektor Slavnić na jedvite jade našao najbliže saradnike, pošto su i tu „pljuštali“ otkazi! Šta i gde ne štima? Jednostavno, nema značajne autoritativne ličnosti oko koje bi svi mogli da budu okupljeni, nema ideje, vizije, drugarstva, one atmosfere koja nas je nekada vodila stazama uspeha. Poslednjih godina u kontinuitetu beležimo loše rezultate na značajnim takmičenjima u konkurenciji seniora, pa se i pobednički mentalitet ugasio. Preovladava čudna letargija, kao da smo i svi pomalo izgubili veru u sebe i svoje mogućnosti. Mada situacija nije nimalo ružičasta, ne treba sejati paniku. Moka još uvek ima sposobnosti da okupi solidan tim, istina podmlađen, zlobnici bi rekli “prinudno skrpljen”. Logično je da okosnica budućeg sastava Srbije budu momci koji su se već rezultatima dokazali u mlađim selekcijama, a da tu homogenu celinu pojača koji “pečalbar” NBA formata ili evropskog ranga. Ono što je na nekim ranijim šampionatima bilo uočljivo, “nabijanje” euforije, sada će da izostane, jer i najveći optimisti ne mogu da nas zamisle da se iz sunčane Španije vratimo sa medaljom. Ovo pak može da bude i olakšavajuća okolnost za mlade igrače koji ne bi funkcionisali najbolje pod pritiskom javnosti. Selektor Zoran Slavnić ima hrabro košarkaško srce, pun je vrelog entuzijazma i to je svakako pozitivno. Nije dobro što će“pod prinudom” morati da prihvati program rada svog prethodnika Dragana Šakote, u čijem sastavljanju nije imao baš mnogo uticaja, no – šta je, tu je. Motivacije faliti neće, a sve drugo u božjim je rukama.
Komentar: Vruć krompir za predsednika
NOVI ČELNIK KSS DRAGAN KAPIČIĆ NALAZI SE PRED ODGOVORNIM ZADATKOM
Pripremio: Marko Daković
24. april - Ubedljiv izbor Dragana Kapičića za predsednika Košarkaškog saveza Srbije vraća veru u vedriju budućnost našeg trofejnog sporta. Ustoličen je čovek iz košarke, poznato, ali što je još važnije nekompromitovano ime. „Kaponja“, koji nije baš bio „persona grata“ u svojoj Crvenoj zvezdi, dobio je poverenje u Savezu, a to predstavlja veliku obavezu i odgovornost, utoliko pre jer je naš basket već godinama u krizi.
Šta reći o novom predsedniku a da se ne ponavljamo? Dovoljno je da makar i površno zavirimo u biografiju Dragana Kapičića pa da ustvrdimo da u njoj nema nikakve mrlje, da je reč o čoveku koji je rođeni sportista po vokaciji, bivši reprezentativac države koje više nema na mapi Evrope, ali koju ćemo svi pamtiti po tome što se u njoj igrala najbolja košarka izvan postojbine „kraljice igara“.
Pred nekadašnjom Zvezdinom zvezdom stoji „krvavi rad“. Valja zasukati rukave, reorganizovati Stručni savet, animirati sponzore, mobilisati domaću javnost da stane iza nacionalnog tima, pomiriti klanove, očistiti debelo nagomilanu prašinu ispod tepiha u Sazonovoj...Naravno, ovo poslednje biće i najteže, imajući u vidu koliko ima problema, koliko je bilo sumnjičenja svih ovih godina koje su „pojeli skakavci“. Nezdrave odnose proistekle iz sukoba ličnih interesa u Savezu ne može, međutim, da razreši novi predsednik sam, i u toj činjenici možda može i da se krije klica eventualne opstrukcije koja bi bila pogubna po srpsku košarku i koja bi nas svetlosnim miljama udaljila od evropske i svetske elite.
I dok izbor Kapičića za prvog čoveka KSS pozdravljaju svi kojima je stalo do renesanse domaćeg basketa, pogled na spisak njegovih najbližih saradnika izaziva nedoumice i zebnje. Svi predsednikovi ljudi sigurno nisu baš po volji ni njemu samom, ali nemojmo po našem starom običaju odmah da kritikujemo. Vreme će pokazati...
PARTIZAN SE DOSTOJNO PREDSTAVIO U EVROLIGI OVE SEZONE, ALI JE MOŽDA MOGAO I VIŠE DA JE IMAO MRVICU KREDITA KOD “LJUDI U SIVOM”
23. mart - Košarkaši Partizana završili su ovogodišnju „evroligašku“ misiju. Naš prvak nije se, doduše, proslavio na svom oproštaju od evropske elite, ali daleko od toga da je sramota biti nadigran od jedne moćne mašine po imenu CSKA. Poraz se nije mogao izbeći, katastrofa, međutim, jeste, ali čini se da je rezultat iz Atine gde je Olimpijakos vizirao pečat na četvrtfinale totalno „razoružao“ pulene Duška Vujoševića i izbacio ih iz koloseka. Moskovljani su igrali „kazačok“ na parketu beogradskog „Pionira“, Partizan se spoticao i kao epilog svega usledio je debakl za kraj.
I pored neslavnog završetka takmičenja u Evroligi, „crno-beli“ nemaju razloga za nezadovoljstvo. Načinjen je napredak u odnosu na prethodnih nekoliko sezona, a uz malo sportske sreće i kuraži možda se moglo i više. Kada vratimo film unazad, dolazimo do zaključka da je Partizan zapravo prokockao šansu za plasman među osam najboljih evropskih klubova već u prvom kolu „E“ grupe osmine finala, kad ga je neobjašnjiv strah i preteran respekt prema Olimpijakosu „zakočio“. Šampion Srbije pao je na psihološkom planu, a kada se u kasnijem toku takmičenja oslobodio pritiska, bilo je kasno da se ma šta promeni na našu vodenicu.
Ako smo objektivni, moramo uputiti Dušku Vujoševiću i njegovim momcima srdačne čestitke. Sa relativno „tankim“ igračkim kadrom, sudijama koji mu nisu bili ni najmanje naklonjeni, Partizan je uspeo da se domogne pozicije u „Top 16“, što u svakom slučaju predstavlja dobar rezultat. Biće sada vremena za analize, priče tipa „da li je moglo više“, ali ostavimo to čelnicima kluba iz Humske i pozabavimo se nečim što nema veze sa taktikom na terenu...
Zbog čega srpski klubovi nemaju ama baš ni mrvicu kredita kod ljudi u sivom, u uticajnim košarkaškim forumima, lobijima širom Evrope? Kako to da nas sudije „zakidaju“ ne samo kada gostujemo na „vrućim“ parketima, nego sve češće i u našem bastionu kao što je hala „Pionir“? Da li je moguće da osim sada već vremešnog Borislava Stankovića u celoj Evropi nema Srbina koji bi mogao da predstavlja nekakav košarkaški, sportski autoritet, čoveka koji poseduje harizmu, „personaliti“, moć...
Odgovor na ovo pitanje nažalost može se smatrati pozitivnim, u suprotnom možda ne bismo pet godina čekali reprezentativnu medalju sa jednog evropskog, svetskog prvenstva, odličje sa Olimpijade. Da imamo autoritet i uticaj koji smo nekada posedovali, verovatno ne bi Partizan slavio ulazak u „Top 16“ na način kao što je nekada proslavljao plasman na „fajnal for“. I ne bi nas arbitri „sekli“ kada se god ekipama sa pozamašnim budžetom primaknemo samo na korak.
Kako se „prestrojiti“, vratiti izgubljene pozicije i ugled u svetu? Na to pitanje mogli bismo sebi da pružimo odgovor, samo kada prestanemo da ovde u Srbiji (čitaj: Sazonovoj) podmećemo nogu jedni drugima, da se sumnjičimo, smeštamo, izmišljamo afere. Budemo li između sebe jedinstveni, izaberemo li prave, nekompromitovane, košarci odane ljude da vode naš trofejni sport, mogli bismo biti „na konju“. U suprotnom – loše nam se piše!
Pripremio: Marko Daković
MADA SE JAVNOST NAIZGLED USAGLASILA, IMA I DRUGAČIJIH MIŠLJENJA O INICIJATIVI DA NAŠA NAJLEPŠA DVORANA DOBIJE IME PROFESORA ALEKSANDRA NIKOLIĆA
19. mart - Inicijativa da popularna beogradska „Arena“ dobije ime našeg proslavljenog košarkaškog stručnjaka Aleksandra Nikolića naišla je na veoma pozitivne reakcije u javnosti. Mnogi srpski, pa i inostrani treneri, bivši i sadašnji igrači, košarkaški radnici, funkcioneri, deklarativno podržavaju ovo „preimenovanje“ velelepne dvorane, uz horsko ponavljanje ocene da veliki košarkaški mag, profesor Nikolić to i zaslužuje. Ipak, mada je javno, a posebno sportsko mnenje jedinstveno, još nema zvaničnog dogovora oko promene imena „Arene“. Štaviše, poslednjih dana mogu se čuti i nešto drugačije interpretacije, kao što je i ova diplomiranog košarkaškog trenera, profesora Gorana Durakovića:
-Mada pripadam košarkaškom „miljeu“, smatram da možda ne bi bilo pošteno „Arenu“ vezivati samo za košarku, jer je reč o višenamenskom objektu, dvorani koja je predviđena i za održavanje odbojkaških, rukometnih i ostalih sportskih priredbi. Osim toga, poznato je da se tu priređuju i muzički koncerti, pa ukoliko bi grandiozna beogradska hala dobila ime Ace Nikolića, ispalo bi da mi košarkaši na neki način „udaramo“ i monopol na „Arenu“ – ističe prosesor Duraković.
Naš sagovornik, koji je za „Basket-Plus“ priređivao i komentare iz trenerskog ugla („Stručno oko“), ne dovodi u pitanje činjenicu da je pokojni Aleksandar Nikolić – legenda:
-Da me pogrešno neko ne bi razumeo, moram da podvučem kako je profesor Nikolić bio učitelj moje generacije, pa i mnogih drugih koji se sada bave trenerskom strukom ovde u Srbiji. Acin uticaj bio je značajan, čak i u međunarodnim razmerama. Pa ipak, istine radi, sada kada je u pitanju inicijativa da „Arena“ dobije njegovo ime i kada se gotovo svi utrkuju u superlativima upućenim Nikoliću, valja podvući da je pokojni Aca bio – običan profesor fizičkog. Njegova veličina, međutim, potiče iz toga što je među prvima u Evropi shvatio kojim putem je potrebno u košarci ići da bi se tada primitivna košarkaška taktika razvila, da bi se košarci otvorile perspektive.
Profesor Goran Duraković jedan je od malobrojnih koji se usudio da u ovom trenutku iznese drugačije mišljenje o inicijativi da „Arena“ dobije ime Aleksandra Nikolića. Ali to nije sve:
-Uz svo uvažavanje Ace Nikolića, smatram da je, primera radi, Bora Stanković veća naša košarkaška „faca“, barem u svetu. I ako bi „Arena“ uopšte trebalo i da bude preimenovana, mislim da bi bilo logičnije da nosi Borin „žig“!
Pripremio: Marko Daković
Pripremio: Marko Daković
3. mart - Funkcionerima KK Crvena zvezda zaista treba čestitati. Uvek nekako pronađu „žrtvenog jarca“ za sve ono što ne valja u njihovoj avliji, majstori su za zataškavanje problema i „skretničari“ za usmeravanje pažnje javnosti sa glavnog na sporedni kolosek, a to – priznaćete – zahteva talenta a i umeća.
Projekat „evropska Zvezda“ čini se da će opet morati da popričeka neka bolja vremena, a ako je sudeći po poslednjem potezu čelnika kluba sa „Kališa“ za sva rezultatska posrtanja ove sezone krivac je – Dragan Šakota. Čovek kojeg su oni svojevremeno doveli i masno ga plaćali. A, poruka koja je puštena u etar, da će „kormilar“ nasukanog crveno-belog broda do daljnjeg da bude „Zvezdino dete“ Stevan Karadžić treba valjda da umiri duhove i ohrabri „delije“ kojima je već svega i preko glave!?
Ma šta ko mislio o Šakoti, ovaj gospodin je Crvenoj zvezdi lane doneo u vitrine jedan kup Koraća, uspeo da sa „sumnjivim“ igračkim kadrom stigne i do finala „plej-ofa“ domaće lige...Najzad, reč je o stručnjaku koji je izabran i za „glavnokomandujućeg“ nacionalnog tima, što ipak nešto treba da znači, bar na papiru.
Nije dobar za Zvezdu, a jeste za Srbiju? Možda bi nam političari u sportskim foteljama mogli „stručno“ obrazložiti kako je to mogućno. Isto kao što bismo jedva čekali da čujemo njihovo objašnjenje zašto u Crvenoj zvezdi nema mesta za njene legende, recimo Zorana Slavnića – Moku?
Na kraj pameti nije nam da glorifikujemo Dragana Šakotu. Najzad, spomenuti je izgubio ono što zovemo autoritet, a ove sezone zaista ga tera i maler, izuzmemo li retke svetle trenutke kao što je „čerupanje kraljevića“ (100:81). Ali, neki redosled poteza u ozbiljnom klubu morao bi da bude poštovan. Znamo da „crveno-beli“ ne vole poređenja sa svojim cimerom iz „Pionira“, međutim pitanje je da li bi, recimo, Partizan mogao u kontinuitetu da hara srpskim parketima kada bi menjao trenere brže nego igrači znojnice.
A, kada smo već kod aktuelnog prvaka, nije zgoreg da spomenemo i jednu zajedničku osobinu dva ljuta rivala. Ne, ne mislimo na dug prema hali „Pionir“, već na odsustvo kompetentnih i stručnih sportsko – poslovnih ljudi u menadžmentu. Dokle god sportom upravljaju ljudi kojima sport nije u struci, neće biti i rezultata, posebno u Evropi.
I možda je upravo od te konstatacije i mogao da otpočne ovaj komentar.
27. februar – Nas nekadasnji, ali i dalje potencijalni reprezentativac Marko Jaric, trenutno kosarkas NBA ligasa Minnesota Timberwolvesa je poslednji u nizu nasih reprezentativaca koji je osuo paljbu po celnicima Kosarkaskog Saveza Srbije i samom selektoru Sakoti. Poput Nenada Krstica, Jaric je optuzio celnike saveza za poturanje laznih informacija o njemu kao i (ne)odrzavanje kontakta sa reprezentativcima u NBA ligi.
S obizorom na to da je upravo Jaric bio jedan od tzv. "kreatora" lose atmosfere na EP 2005., i jedan od krivaca za rezultat s obizrom na ocajne partije na istom takmicenju, mozda bi trebao da on bude taj koji ce bi sam trebao da se javi posle svojih proslogodisnjih izjava u u vezi (ne)igranja za nacionalni tim. Ne samo njemu, vec i ostalim reprezentativcima treba postaviti jedno jasno pitanje. Cemu izigravanje uvredjenih primadona? Zesto se jednostavno putem medija ne nametnu celnicima saveza, i mozda cek okrenuti selektora Dragana Sakotu i raspitati se za svoj reprezentativni status.
Ovako kada imamo kombinaciju uvredjenih "zvezda" i ljudi iz saveza, kojima je tesko da ucine i jedan tako minimalan korak i jednom godisnje okrenu telefonom nase igrace u NBA ligi, dolazimo do toga da na reprezentativna takmicenja saljemo B tim, koji moze da sluzi samo kao topovska hrana jednoj Spaniji, Argentini, Grckoj i ostalim selekcijama koje su poslednjih godina postale kosarkase velesile i zauzele nase mesto. Ovako i jedna i druga "zaracena" strana imaju alibi, na koji se konstantno pozivaju. Neka Krstici, Radmanovici i Jarici, kazu da su spremni da igraju, pa neka onda selektor Sakota javnosti objasni zasto ovih igraca nema u timu. Sto bi se fubalskim recnikom reklo, neka prebace loptu u polje protivnika. Ovako, selektor Sakota i celnici saveza svoje sastavljanje timova mogu vrlo lako da opravdaju otkazima NBA igraca.
Treba svakako spomenuti da je zbog tvrdoglavosti prethodnih i sadasnjih selektora i celnika saveza, jedan Zarko Cabarkapa, odlucio da igra za Crnu Goru, a vrlo se lako moze desiti da se i mladi Sasa Pavlovic na kraju predomisli i ipak igra sa Crnu Goru odakle je rodom, a ne za Srbiju kako je prethodno izjavio. Cekajuci do juna, kako je Predrag Bojovic najavio, i dozvoljavati da "prljav ves" u medjuvremenu isplivava na povrsinu, moze samo odbiti nase reprezentativce od igranja za "orlove".
Jaricevo insistiranje na promenama ustrucnom stabu reprezentacije i vrhu KSS-a nam jednostavno stavlja do znanja da je njegovo igranje u nacionalnom timu ovog leta prakticno "nemoguca misija" jer ne vidimo nijednog trenera koji drzi do sebe, a tu spada i Dragan Sakota, da u tim pozove igraca koji smatra da on ne treba da sedi na klupi. Tesko je verovati da ce KSS smeniti Sakotu sa funkcije selektora pred EP u Spaniji, a Jariceva izjava je samo jedan perfidan nacin da sebe oslobodi igranja i istovremeno sebe predstavi kao zrtvu.
Daleko bilo da nekome treba garantovati minutazu, ili cak moliti za igranje u dresu Srbije, sto nikako ne dolazi u obzir, ali okrenuti telefon i pitati za zdravlje povredjenog igraca je nesto sto je sasvom normalno medju lepo vaspitanim ljudima. Zasto je to toliko tesko uraditi?
Zvezda i FMP pred velikim iskušenjima
Pripremio: Nebojša Rašić
26. februar – ULEB kup se približava samoj završnici. Osam timova sanja jedan isti san, a to je osvajane ovog evropskog takmičenja, koje donosi veliku premiju – učestvovanje u Evroligi sledeće godine. Među četvrtfinalistima nalaze se dva naša kluba: Crvena zvezda i FMP. Naši predstavnici se, po volji žreba, mogu sastati tek u finalu, 10. aprila u belgijskom gradu Šarloa. Ipak, treba ići korak po korak. Do tog finala put je veoma težak, prepreke koje treba preskočiti su izuzetno kvalitetne.
Crvena zvezda – Real Madrid:
Crvena zvezda i Real su već odmerili snage u grupi ULEB kupa. Utakmica iz „Pionira“ se još prepričava na Malom Kalemegdanu. Zvezda je, na krilima „delija“, prosto deklasirala Madriđane (100:81). Gurović je igrao kao transu (35 poena), Vuk Radivojević je pružio svoju najbolju pariju u „crveno-belom“ dresu i umalo da zabeleži tripl-dabla (4 asistencije su nedostajale). Na tom meču u Zvezdi nije bilo slabog pojedinca. O navijačima ne treba trošiti reči. Neko reče da bi i Lejkersi pali u takvom ambijentu. Zašto sve ovo pričamo? Zato što takvu partiju treba ponoviti i 27. februara kada bude bila na programu prva utakmica četvrtfinala. Recept za skidanje krune Realu je već dobro poznat. U međuvremenu su se desile neznatne izmene u sastavima ova dva tima. „Crveno-beli“ su jači za Burks-a, a slabiji za Thomas-a. Real je umesto povređenog Ratka Varde angažovao Blagotu Sekulića i Marka Milića. Igra Madriđana se dosta bazira na šutu spolja. Udarne igle su im bekovi: Louis Bullock, Kerem Tunceri, Charles Smith i Raul Lopez. Strašan kvartet. Od njih sve polazi. Ako ih ostavite samo na momenat same, stiže kazna u vidu preciznog šuta, a uz to imaju i veoma dobar prodor. Potporu bekovima daje krilni trio koji čine Hamilton, Marko Tomas i Marko Milić.
Pod košem dominiraju Felipe Reyes i Axel Hervelle. Možda Zvezda svoju šansu treba da traži baš ispod samog koša, gde su Španci sigurno najtanji. Svaka čast Reyesu, ali on ima izuzetno slabu podršku od ostalih saigrača, bar kada je reč o centarskim pozicijama.
Jedino što „crveno-bele“ treba da plaši je meč iz Madrida, gde je Real slavio sa 84:58. Mada, tada razlika toliko nije bila bitna. Izabranici Dragana Šakote ako misle da igraju ravnopravno sa „kraljevski klubom“ moraju da budu u stanju pripravnosti svih 80 minuta (oba meča). Svako opuštanje, Madriđani će sigurno znati skupo da kazne. Prvi meč ova dva rivala na programu je 27. februara u „Pioniru“, a revanš 6. marta u Madridu.
FMP – Hapoel Migdal:
Alfa i omega tima iz Jerusalima jeste Mario Austin. Pod košem mu pomoć pružaju Jurica Golemac i Erez Markovich. Na spoljni pozicijama odskaču Ed Cota, Timothy Bowers i Meir Tapiro. Sve u svemu, solidna ekipa. Zanimljivo je da je Hapoel ovogodišnji osvajač kupa Izraela, kao i FMP. Za razliku od Zvezde, izabranicima Vlade Vukojčića se žreb u priličnoj meri „otvara“ i verovatno bi im i finale bilo dovoljno za plasman u Evroligu, pošto su svi veći favoriti u drugom delu kostura.
FMP je već ove sezone napravio dosta podviga. Momci iz Železnika ne priznaju favorite na papiru i još se nije pojavila ekipa koja je uspela dva puta da ih savlada. Mnogo jače ekipe od Hapoela su pale pred furijom iz Železnika, tako da nema razloga da ne verujemo u prolaz FMP-a u polufinale. Prvi meč ova dva rivala na programu je u Izraelu 27. februara, a revanš nedelju dana kasnije u Železniku.
Komentar: Uprava Zvezde izgubila kompas
Pripremio: Nebojša Rašić
Najnoviji potez čelnih ljudi Crvene zvezde je najblaže receno čudan. Naime, danas se pojavila informacija sa Malog Kalemegdana da će se ulaznice za četvrtfinale ULEB kupa protiv madridskog Reala prodavati isključivo u paketu sa ulaznicama za meč 22. kola Novo Ljubljanske Lige između Zvezde i Cibone! Evropski način, nema šta. Da nije tužno, bilo bi smešno...Uprava „crveno-belih“ je do sada na sve načine pokušavala da animira svoje pristalice da gledaju mečeve Jadranske lige. Rezultata nije bilo. Poslednji večiti derbi to najbolje ilustruje. Ovoga puta čelni ljudi tima sa Malog Kalemegdana su prevršili svaku meru. U moru katastrofalnih rezultata izgubili su kompas.
Sigurno je da će „Pionir“ u utorak biti ispunjen do poslednjeg mesta i da će „delije“ ponovo napraviti ambijent za pamćenje. To se znalo odmah nakon izbacivanja Khimkija, ali niko tada nije mogao ni da pretpostavi da će u slučaju da želi da prisustvuje spektaklu pritiv Reala morati da kupi ulaznicu i što je još gore, morati da gleda rezultatski nebitan meč sa Cibonom. Crvenoj zvezdi su ostale samo teoretske šanse da izbori vizu za ULEB preko Jadrana, tako da meč sa „cibosima“ nema ama baš nikakvog značaja, osim da se tim još malo uigra za utakmicu sa Realom. Sigurno je da bi Zečević i Bjeković pozavideli upravi Zvezde na ovakvom potezu.
Možda bi baš uprava Beograđana trebala prva da se zapita koji je razlog očajne igre izabranika Dragana Šakote i slabe posete ove sezone u „Pioniru“.
Inače kompleti karata za Cibonu i Madriđane koštaju 500 dinara (tribine) i 800 (patrer). Za jedan Real i nije mnogo...
Pripremio: Marko Daković
15. februar - Veličina jednog sportiste ne meri se samo rezultatima na sportskom terenu, nego – ponekad čak možda i više – sportskim ponašanjem, onim što bi Englezi nazvali “fair-play”. Nažalost, u ovim (s)mutnim vremenima, kada je najteže biti tolerantan, uzdići se iznad svih ostrašćenosti, nekulture, mnoge umišljene zvezdice svojim izgredima daju loš primer navijačima, kako onima na tribini, tako i klincima koji “gutaju” njihove gegove gledajući ih posredstvom “magične kutije”.
Milan Gurović svakako zna kako bi jedan sportista trebalo da se vlada. Bio je ovaj majstor košarke u inostranstvu, igrao za poznate klubove, pa ipak tamo mu nije palo na pamet da se svađa sa navijačima, sam isteruje neku samo njemu poznatu “pravdu”... Nije mu na pamet padalo, ne zato što je tamo bio Milan, a ovde “Čiča”, nego zbog toga što mu u jednoj civilizovanoj sredini to ne bi dopuštali.
Prijatelji košarke još dobro pamte kakvim je sve glavoboljama Gurović izložio sebe, ali i druge istetoviravši jedan lik na mišici junačkoj. Ponevši đenerala na ruci, onakav kakav je, Milan je nesvesno uputio poruku svetu da je đeneral baš takav kakvim ga oni koji nam nisu naklonjeni i opisuju, baš kao što su isti spustišvi rampu jednom sportisti zbog tetovaže, uputili nama povratnu informaciju da se vremena menjaju, ali oni nikada neće. I džaba što je Milan u pravu kada kaže da je “tatoo” njegova privatna stvar, kada i nekadašnja “braća” nisu “u krivu” tvrdeći suprotno. Sve zavisi (ovisi) iz kog ugla (kuta) gledamo!
Ali, ostavimo za trenutak po strani nepromišljenu tetovažu i pozabavimo se proimišljenom “pljuvačinom”. Mnogi očevici nedavnog meča odigranog za “Kup Radivoja Koraća” zaklinju se da je Gurović učinio jedan esktremno skaredan gest prema sudiji meča njegove Zvezde i FMP Železnika. Čini se da su posle Partizanovih navijača, s kojima je odavno na ratnoj nozi, na tapet Gurovićevog besa došli i protivnički igrači, “ljudi u sivom”... S razlogom bismo se mogli zapitati – ko je sledeći?
Draža to nije zaslužio, a nije ni “Žućko”. Ali, možda bi jedan veliki klub trebalo da se ogradi od malog čoveka. Od lika koji se “ubija” od dokazivanja da je najveći Srbin, najveći Zvezdaš...Žalosno je da jedan sportista svoj motiv potvrđivanja, odnosno samoaktuelizacije nije usmerio u korisnom smeru, nego ga uporno “kanališe” destruktivno, na veliko uveseljenije žute štampe i trač-tabloida koji se upravo time i “hrane”.
Konfliktne ličnosti uvek najpre imaju unutrašnji sukob sa sopstvenim egom, pre nego što njihove frustracije ne eksplodiraju u spoljašnji konflikt sa zajednicom. Ali, ako jedna sredina ne odreaguje adektavno na ispade pojedinaca, onda će svi pojedinci, uključujući i siledžije, na kraju ispaštati. Ako tolerišemo primitivizam, nema druge nego zaključiti da smo i sami primitivni.
A što se Milana tiče, on nije niti najveći Srbin, niti najveći Zvezdaš ali bi, nastavi li ovako, mogao da dobije etiketu najvećeg - primitivca.
Partizan saznao rivale u „TOP 16“
Pripremio: Nebojša Rašić
5. februar – U Barseloni je obavljen žreb za drugu fazu Evrolige. Najboljih 16 timova Evrope je svrstano u četiri grupe. Partizan se našao u grupi E zajedno sa prošlogodišnjim šampionom CSKA iz Moskve, grčkim Olympiacosom i DKV Joventudom. Iluzorno je i pričati da je grupa prilično teška, jer u „TOP 16“ nema lakih protivnika. Ipak, jedno je sigurno, „crno-beli“ mogu ravnopravno da se nose sa svim rivalima, pogotovo u Beogradu.
Partizan je svoje ambicije što se tiče Evrope već ispunio. Velika prednost u predstojećim duelima biće upravo rastrerećenost, jer izabranicima Duška Vujoševića više ne stoji mač nad glavom. U tome „crno-beli“ treba da traže svoju šansu. Da ne spominjemo budžete klubova.
Bilo kako bilo tri spektakla u Beogradu su zagarantovana. Bilo bi lepo da to bude u „Areni“, koja bi na neki način simbolizovala jedan novi početak. Svi se nadamo, za bolje sutra...
Takmičenje u „TOP 16“ fazi počinje 14. februara, a košarkaši Partizana prvi meč igraju u Moskvi protiv CSKA.
Pripremio: Marko Daković
Igrači Partizana zaslužuju čestitke za plasman u „Top 16“, ali i kritiku zbog indolentnog odnosa prema profesionalnim obavezama, pa i publici
2. februar - Dočekasmo i taj dan...Prvak Srbije ugnezdio se među 16 najboljih klubova Evrope, što nagoveštava bolje dane domaćeg basketa koji već nekoliko godina grca u rezultatskoj, organizacionoj i moralnoj krizi. Partizan je tamo gde treba da bude, „crno-belima“ kapa dole za ono što su ostvarili u društvu daleko bogatijih timova, u evropskoj eliti gde se trenira škola surovosti.
Izabranici Duška Vujoševića nisu slučajno u «Top 16». Ove sezone uprava našeg prvaka napravila je mali rez, šok-terapija pokazala se korisnom i nadasve delotvornom. Najzad se Partizanu posrećilo sa stranim igračem (Vontigo Kamings), neki od „večitih talenata“ krenuli su sa mrtve tačke, a kada se ovome doda i da „legionari“ Drobnjak i Kecman odrađuju lavovski posao, onda postaje jasno i zašto je „Pionir“ ponovo pun kao šipak. Pomalo razmaženi, „grobari“ su „namirisali“ da od ovoga materijala, „spoja mladosti i iskustva“ može nešto da bude i - osećaj ih nimalo ne vara!
Ipak, da ne bude baš sve tako ružičasto, „pobrinuli“ su se momci u crno-belim majicama u četvrtak uveče, u grotlu beogradskog hrama „kraljice igara“. Po našem starom, lošem srpskom običaju, „uprskali“ su u poslednjem meču takmičenja po grupama, kada je pobedom trebalo da pozdrave one najvernije, koji žive za Partizanove boje. Unikaha je slavila na „bis“, posle produžetka, pa ostaje gorak ukus u ustima, premda „crno-beli“ prolaze dalje zahvaljujući Bodirogi i njegovoj Lotomatici.
Lotomatika-matematika...Igra reči, malo i rime, tek - da ne beše ubedljive pobede Rimljana nad Cibonom, možda sada i ne bismo pisali ove hvalospeve družini Duška Vujoševića, možda bi hladan tuš okupao vreo „Pionir“, a to zaista ne bi bilo pošteno. Ali, pustimo sada hipotetične teze, pustimo ono „šta bi bilo da je bilo“, pozabavimo se malo našim pogubnim mentalitetom.
„Kada smo čuli rezultat utakmice iz Rima, opustili smo se“ - zajednički je imenitelj izjava Partizanovih igrača nakon „šamara“ koji im je udelila Unikaha. Reč „opustiti se“, fraza „opuštanje“, tako često korišćena u vokabularu ovdašnjih sportista, gotovo da je nepoznata u svetu profesionalizma, gde su neposredni proizvođači masno plaćeni da odrađuju posao do poslednje kapi znoja, pa ako hoćete i krvi i suza. Opustiti se, braćo, možete na vikendu, kod svoje kuće uz televizor, na godišnjem odmoru, ali na poslu - ni pod razno!
Skloni krajnostima, od depresije do euforije, skloni da se zadovoljavamo sa malim, teško da možemo do vrhunskih rezultata na bilo kom planu. A opuštajući se, štedeći sebe, štedimo i rivala koji to kao po pravilu kažnjava. Tako su i profesionalci iz Pikasovog rodnog grada Malage prvog februarskog dana kaznili Drobnjaka i drugove koji u trenucima euforije zbog činjenice da je neko drugi odradio težak posao umesto njih nisu mislili na navijače. Nisu ni pomislili makar na to da bi trebalo da se pošteno oduže svom „šestom igraču“ – pobedom.
U Novu godinu sa novim pobedama
Pripremio: Nebojša Rašić
29. decembar - Prvi deo sezone 2006/2007 je bio uspešan za naše klubove u Evropi. Doduše, mogla je da se izbori i koja pobeda više u Evroligi i ULEB kupu, ali razloga za očajavanje nemamo ni najmanje. Možemo da budemo više nego zadovoljni učinkom Partizana u Evroligi, tj. rezultatima Crvene zvezde, Hemofarma i FMP-a u ULEB kupu. Mada, mnogi će sa pravom da istaknu da našim klubovima tek predstoje prave borbe u evropskim takmičenjima.
Posle devet kola u Evroligi, Partizan deli četvrtu poziciju sa zagrebačkom Cibonom u grupi B. „Crno-beli“ imaju skor od 4 pobede i 5 poraza, što na prvi pogled već predstavlja pomak u odnosu na predhodne sezone. Samo u prošle dve godine i 28 odigranih utakmica, Partizan je ostvario 4 trijumfa, a sada je to uspeo u devet mečeva. Naravno, bilo kakva poređenja sa ranijim sezonama su neprimerena. Ipak, ovo može da bude pokazatelj da su „crno-beli“ na pravom putu i da im plasman u „TOP 16“ Evrolige nije daleko, a to bi bio veliki uspeh Beograđana. Do kraja prvog dela ostalo je da se odigra još 5 kola. Partizanu raspored ide na ruku, jer je u tri utakmice domaćin (DKV Joventutu, Union Olimpiji i Unicaji), a gostuje Panathinaikosu i Ciboni. Kalkulacija je mnogo, ali jasno je da su „crno-belima“ za siguran prolaz dalje potrebne tri pobede. Može Partizan da prođe i sa dva trijumfa, ali uz digitron i zavirivanje u tuđe dvorište. Ovako, zbog sebe i živaca svojih navijača, tri pobede, recimo u „Pioniru“, sasvim su dovoljne. Sve ovo napominjemo iz razloga što to i treba očekivati od izabranika Duška Vujoševića, jer Partizan ima igru i primetno je da se polako kockice sklapaju, a kada se one u potpunosti slože, biće teško svakoj evropskoj ekipi protiv „crno-belih“. Prvu priliku za jedan od trijumfa, Partizan će imati već u sredu, 03. januara, kada u „Pionir“ dolazi španski DKV Joventut.
Pored Partizana, naši klubovi imaju zapažene rezultate i u ULEB kupu. Posle osam kola, sva tri domaća predstavnika, Crvena zvezda, Hemofarm i FMP izborili su plasman u „osminu-finala“, samo je pitanje sa kojih pozicija u grupi. Naravno, bolje je zauzeti jedno od prva dva mesta u grupi kako bi za protivnika u drugom krugu dobili lakšeg rivala, a i prednost domaćeg terena nije zanemarljiva (revanš na svom parketu). Kao i predhodnih sezona, kada smo imali zapažene rezultate (Hemofarm i FMP), nadamo se da će se i ove godine u ULEB kupu, bar jedan od naša tri predstavnika, plasirati u samu završnicu.
Crvena zvezda posle osam utakmica ima skor 5 pobeda i 3 poraza i trenutno deli drugo mesto u grupi D zajedno sa Realom i POAK-om. „Crveno-beli“ su fantastično započeli evropsku sezonu sa pet pobeda, ali su zatim sve „pokvarili“ sa tri vezana poraza, od toga dva katastrofalna na gostovanjima od UNICS-a i Reala. Da je neko Zvezdi pre početka takmičenja ponudio treće mesto u ovoj grupi sigurno je da bi ga „zvezdaši“ oberučke prihvatili, ali posle furioznog početka teško da treće mesto (koje je iz ove perspektive najrealnije) može da zadovolji Šakotu i „delije“. Zvezdi su do kraja ostala još dva meča protiv uslovno rečeno „lakših“ rivala. Pred praznim „Pionirom“, „crveno-beli“ će ugostiti Dexiu Mons, a u poslednjem kolu Zvezda odlazi u Holandiju gde će igrati protiv Eiffel Towersa. Svaka prognoza je nezahvalna, jer su nam izabranici Dragana Šakote već pokazali da znaju da igraju „od sjaja do očaja“. Treće mesto ne bi trebalo da izmakne, a za nešto više pored dve pobede, potrebno je da se poklope i ostali rezultati iz grupe. Bilo kako bilo, u ovom trenutku je najvažnije da su „crveno-beli“ izborili plasman u eliminacionu rundu. Šteta je što tamo neće moći da računaju na pomoć „delija“, jer su kažnjeni od strane čelnika ULEB-a. U slučaju prolaska u četvrtfinale, navijači Zvezde će ponovo moći da daju veliku podršku svojim ljubimcima u „Pioniru“. Teško je prognozirati dokle može Zvezda u ULEB kupu. Sigurno je da se na Malom Kalemegdanu nadaju da će im ovoga puta i fortuna prilikom žreba biti naklonjena i da se potencijalno neće sastati sa timovima iz svoje grupe sve do polufinala, a sa ostalim ekipama iz ULEB-a „crveno-beli“ sigurno mogu da se nose.
U grupi A, Hemofarm trenutno zauzima odlično drugo mesto sa Nancy-jem uz skor 5-3. Do kraja ligaškog takmičenja, Vrščanima je ostalo da ugoste Brose Baskets i zabeleže sigurne bodove, tj. idu na noge direktnom konkurentu za visok plasman, već pomenutom Nancy-ju. Sigurno je da će meč sa Francuzima u mnogome odrediti sudbinu Hemofarma u grupi. Svoj prvobitni cilj izabranici Mute Nikolića su već ostvarili, a to je plasman u drugi krug, tako da skroz opušteno mogu da dočekaju nastavak takmičenja. Igraju dopadljivo, atraktivno, mnogo mladih igrača je izbačeno u prvi plan, a sve to prate još i odlični rezultati. Zbog svega toga, Vrščani imaju previše razloga da Novu godinu dočekaju sa osmehom na licu.
Ništa manje razloga za dobro raspoloženje nemaju ni momci iz Železnika. FMP zauzima prvo mesto u grupi B sa skorom 6-2. Jeste da do kraja imaju težak raspored, gostuju Strasbourgu i dočekuju Snaidero Udine, ali to nikoga nije briga u predgrađu. I do sada su ih unapred svi otpisivali, ali oni bi uvek demantovali kritičare. Kako svih ovih godina uspeva FMP-u da se zadrži u samom vrhu ostaje enigma. Vrhunski igrači odlaze iz Železnika, a pravo iz „bunara“ se pojave novi Aškrabić, Nikolić, Freeman, Zoroski, Popović, Ilić...Za par godina će mnogi evropski stručnjaci odlaziti u Železnik po recept za upeh.
Jedno je sigurno, 2007. dočekujemo sa puno optimizma. Neka to bude godina uspeha naših timova u Evropi. U Novu godinu sa novim pobedama.
Srećna Nova godina!
Pripremio: Marko Daković
23. decembar - Stranačka prepucavanja u predizbornoj kampanji potpuno su naturalna stvar, ali kada Gospodjica Politika umeša svoje prste u sport - i to vrhunski - onda je to zaista žalosno.
Telefoni na relaciji KK Partizan - KK Crvena zvezda su odavno gluvi, zakopani izmedju rovova, "večiti" uglavnom ratuju saopštenjima, umesto da kao sportisti sporove rešavaju sportski - tamo na terenu. Otrovne strelice se odapinju sa, ali češće bez razloga, spominju se lobiji, dve velike, ljuto suprotstavljene stranke, potežu teške reči bez argumenata...
Svemu je kriva, izgleda, uprava "Pionira" koja - gle drskosti - neće da se odrekne novca koji joj pripada na ime zakupnine dvorane od "večitih" ili još bolje rečeno jednom "večitom" manje gleda kroz prste negoli drugom. Ili se to, vrlo verovatno, jednom od "večitih" prividja.
Znamo da je "prijateljica noći" Politika ušla u sve pore ovog društva, ali ako je i od "večitih" - mnogo je. Ukoliko je neko sveta krava, neko drugi mora da bude žrtveni jarac, a kako stvari stoje sve miriše da će u borbi Partizana sa Crvenom zvedom - i(li) obrnuto - ceh morati da plati ne hala "Pionir", ne čak ni njen direktor nego - neposredni "proizvodjač" rezultata, tj. košarkaš, i neposredni potrošač, konzument sportskog dogadjaja, tj, navijač. I tako i biva!
Pripremio: Marko Srdanović
29. septembar - Utakmicama 1. kola Jadranska lige, koja ce se od ove sezone zvati NLB liga po novom sponzoru "Novoj Ljubljanskoj Banci", pocinje kosarkaska sezona za domace klubove - doduse samo za cetiri elitna. Kao i proteklih sezona, kao najvece i goruce pitanje ostaje, da li igranje u Jadranskoj ligi uopste ima smisla. Prema vodecim ljudima Crvene Zvezde, Partizana, FMP-a i Hemofarma - ima. A zalosno je to sto oni imaju veci udeo u odluci nego sam savez i njegovi rukvodeci ljudi Predrag Bojic i Goran Knezevic. Iako je najavio stroziji kurs koji bi u domacu kosarku trebao da unese vise regularnosti, Predrag Bojic je olako klubovima prepustio sami odlucuju o svojoj sudbini, ali na zalost i o sudbini domace kosarke. Apsolutno nijedan kosarkaski strucnjak na ovom prostorima, ukljucujuci i celnike KSS, nije rekao da nasi klubovi imaju koristi od igranja u Jadranskoj ligi. Zasto onda jednostavno Bojic svoje mesto ne ustupi rukovodecim ljudima 4 kluba? Ako je i sam rekao da ce svoje mesto ustupiti nekim novim ljudima kada izbori u KSS dodju na red, mogao je bar da pokusa da pruzi malo veci otpor "velikoj cetvorci" i grobarima nase kosarke. Ako nista drugo, bar bi ocima nas obicnih smrtnika, koji se brinu za zdravlje nase kosarke, ispao mnogo veci i neko ko ima "onu stvar" da se upusti u borbu protiv vetrenjaca. Ako ULEB u oktobru donese konacnu odluku o tome da sampion regionalne lige ide direktno u Evroligu naredne sezone, igranje ove lige ce imati neku vaznost, koji ipak nikada ne moze da bude ispred cinjenice da regionalna liga unistava kosarkaske centre sirom Srbije.
Kada sam sam kvalitet nasih najboljih timova uzme u obzir, u oci upada jedna cinjenica - smanjen broj stranaca. Sampion Partizan ce naredne sezone u svojim redovima imati samo Vonteego Cummings-a, koji ce drugu sezonu za redom nositi "crno-beli" dres. Crvena Zvezda je dovela samo ex-NBA igraca Billy Thomas-a i prema nekim prvim izvestajima, radi se o sasvim solidnom igracu koji ce zameniti dvojac O'Bannon-Henderson iz prosle sezone. Posto su prethodne sezone svoju igru dosta bazirali na osovini Wright-Conley, vrscani naredne sezone nece imati stranca u svojim redovima, i ugledavsi se na FMP, razvijace mlade igrace.
FMP - uprkos odlascima, i dalje konkurent za visok na svim frontovima FMP u narednu sezonu na papiru ulazi oslabljen odlascima Marka Marinovica (Girona, Spanija), Mileta Ilica (New Jersey Nets, NBA) i Nikole Vasica (Alicante, Spanija). Otisao je i Nemanja Aleksandrov u Crvenu Zvezdu, ali mladi as prosle sezone ionako nije igrao zbog povrede kolena. Ipak, "panteri" su uvek bili tim koji je igrao sa 10-tak igraca, a naredne sezone ce neki novi klinci dobiti vecu sansu. Mozda treba ocekivati malo slabiji pocetak, ali vec do drugog dela sezone bi "panteri" trebali da predstavljaju rivala za respekt i nimalo slabiji tim nego prethodne sezone. Ocekuje se bljesak nekadasnjih "zlatnih" juniora Dragana Labovica i Milosa Teodosica, koji su prosle sezone sticali iskustvo u Borcu iz Cacka, jos bolje partije nesudjenog reprezentativca Branka Cvetkovica, zatim Duska Savanovica, i posebno reprezentativca i kapitena Branka Jorovica, kome je zbog povrede ledja propao angazman u Gironu i naredne sezone bi trebao da bude lider ovog mladog tima. Visoki igraci Mladen Pantic, potencijalni reprezentativac Zoran Erceg i Makedonac Predrag Samardziski naredne sezone mogu da budu samo jos bolji nego lane. Sto se spoljne linije tice, tu ce lideri biti Aleksandar Rasic i Bojan Krstovic dok se dosta ocekuje i od najboljeg strelca proslogodisnje Sinalco Nase Lige, Marka Djerasimovica.
Sto se ciljeva za ovu sezonu tice, plasman u drugu rundu ULEB kupa, ulazak u polufinale domaceg sampionata i plasman u ULEB kup naredne sezone bi zadovoljio celnike "pantera" ali nikoga ne treba iznenaditi ako "panteri" uspeju da osvoje neki od trofeja, posebno onaj u Jadranskoj ligi, koji su osvojili vec dva puta kada im za to niko nije davao ni promil sanse.
Crvena Zvezda - jaca nego prosle sezone Crvena Zvezda je dozivela najvise promena. Otislo je cak 7 igraca, ali sto se pojacanja tice, "crveno-beli" su najvise uradili ovog leta od svoh nasih timova. Najveca pojacanja su svakako sjajni iskusni plej Makedonske reprezentacije Vrbica Stefanov, koji iza sebe ima niz godina igranja u Evroligi, kao i nekadasnji reprezentativni centar i "zvezdino dete" Petar Popovic. Dosao je i vec spomenuti Amerikanac Billy Thomas, kao i doskorasnji suter OKK Beograda, pouzdani Mirko Kovac. Naveci dragulj nase kosarke Nemanja Aleksandrov je presao iz FMP-a, ali je njegov status pod znakom pitanja zbog duga pauze kao i zbog spora izmedju FMP-a i Crvene Zvezde oko obestecenja. Ipak, najvece pojacanja za naseg vice-sampiona je ostanak Milana Gurovica - najboljeg strelca i lidera tima, koji je potpisao novi dvogodisnji ugovor. Mladi plejmajkeri Igor Milosevic i Steven Markovic, prosle sezone nisu dobili sansu ali bi naredne sezone trebalo da je dobiju i takodje napreduju uceci od Stefanova. Povremeni starter, 217cm visoki Nenad Misanovic je bljesnuo nekoliko puta prosle sezone, i od njega se takodje ocekuje napredak u igri dok se eksplozija ocekuje od Tadije Dragicevica, "zlatnog" juniora i clana trijumfalne mlade reprezentacije. Krug nosioca igre pod kosem se zavrsava makendonskim reprezentativcem Perom Anticem, koji je prosle sezone odlicno igrao uprkos problema sa povredama na startu sezone. Od starosedeoca, tu jos borbeni kapiten Vuk Radivojevic i pouzdani Cedomir Vitkovac koji ce izgleda ipak ostati u Zvezdi jos godinu dana. Uprkos odlascima, Dragojlovica, Bjelice, Henderson-a, O'Bannon-a, Subotica, Raicevica i kapitena Jeretina, Crvena Zvezda u narednu sezonu ulazi jaca i uz Partizan je svakako najveci favorit za osvajanje titule. "Crveno-belima" ce mozda trebati neko vreme da uhvate zalet, a ako ih zaobidju povrede, treba ocekivati borbu za vrh na svim frontovima.
Ovaj tim "crveno-belih" je sastavljen da ove sezone napada trofeje i pokusa da izbori plasman u Evroligi naredne sezone. Cak i da ostane bez ijednog trofeja, ali da uspe sa namerom da se domogne Evrolige, sezona ce predstavljati uspeh. Sansu za Evroligu pre svega treba traziti u Jadranskoj ligi (ako ULEB odobri prosirenje), gde Cibona i Olimpija vec imaju zagarantovana mesta u Evropi kao i u domacem sampionatu. Sto se tice ULEB kupa, plasman u cetvrtfinale/polufinale bi predstavljao sasvim lep uspeh.
Partizan - ponovo prvi favorit Poslednji (i jedini) sampion SCG, i predstavlnik Srbije u Evroligi, u narednu sezonu ponovo ulazi kao glavni favorit posle 5 uzastopnih domacih titula. Adut "crno-belih" je svakako maltene nepromenjen sastav, sto je za nase okolnosti prava retkost. Jeste da je "crno-bele" napustio fantasticni Dejan Milojevic, ali je zato pred sam pocetak sezone pristigao nas dugogodisnji reprezentativac i nekadasnji igrac Partizana Predrag Drobnjak, koji se razisao sa Tau Ceramicom. Cinjenica je da su Milojevic i Drobnjak potpuno razliciti igraci ali ce teret pod kosevima naredne sezone podeliti vise igraca, a to ce posebno biti sansa reprezentativcu Kosti Perovicu da konacno postane igrac kakav se od njega ocekuje vec nekoliko godina. Sezona karijere se ocekuje i od beka Urosa Tripkovica i Luke Bogdanovica koji su prosle sezone stagnirai ali bi uz Perovica najvise mogli da profitiraju odlaskom Milojevica, kao sto je i slucaj sa vec afirmisanim Nikolom Pekovicem koji je letos blistao u dresu mlade reprezentacije. Boris Bakic, Marko Djurkovic, Dejan Borovjak i Novica Velickovic bi naredne sezone trebalo da nastave napredak u seniorskoj konkurenciji. Pd starosedeoca ne smemo zaboraviti ni novog kapitena Petra Bozica, najboljeg odbrambenog igraca tima i pouzdanog trojkasa koji je prosle sezone imao problema sa povredama. Pored Drobnjaka, "crno-bele" su pojacali nekadasnji igrac Partizana, univerzalno krilo Dusan Kecman kao i mladi reprezentativac Milenko Tepic, koji je stigao iz Vojvodine i sa Tripkovicem bi trebao da predstavlja tandem buducnosti. Ono sto je izuzetno dobro za "crno-bele" je to sto i Tripkovic i Tepic mogu da igraju sve tri spoljne pozicije, sto ce dobro doci posto ce jedan od nosioca igre tima biti starosedeoc, americki plejmejker Vonteego Cummings.
Upravo cinjenica da sastav nije previse izmenjen garantuje bolje partije u Evropi, gde nas sampion vec godinama zavrsava ucesce jos u takmicenju po grupama. Ulazak u "Top 16" fazu Evrolige bi predstavljao sasvim lep uspeh, kao i obezbedjivanje plasmana u Evroligu i naredne sezone. Ipak, za strucni stab petostrukog sampiona bi sve sem titule u domacem sampionatu bio neuspeh.
Hemofarm - podmladjivanje tima Uprkos velikim iscekivanjima Hemofarm je prosle sezone ostao bez trofeja, a u ULB kupu je ponovo dosao do polufinala. Ove sezone, "farmaceuti" ce biti znatno podmladjeni posto su iz tima otisli veterani Bolic, Djikanovic, amerikanci Conley i Wright, kao i Stefanovic dok je jedini iskusni igrac koji je pojacao tim Predrag Suput, prosle godine igrac Partizana. Lider tima ce naredne sezone svakako biti iskusni 37-godisnji Milenko Topic. Njih dvojica uz slovenackog reprezentativca Nebojsu Joksimovica predstavljaju najiskusnije igrace tima, a jedini donekle iskusniji igraci uz njih trojicu su bek Boris Bakic, koji je u poslednje vreme imao dosta problema sa povredama i nikako nije uspevao da uhvati ritam, krilni centar Vladan Vukosavljevic, veliki borac pod kosevima, Milos Markovic, nekadasnji igrac Partizana i mlade reprezentacije kao i centar Velimir Radinovic, koji posle solidne koledz karijeri na Univerzitetu Ohio State, nije dobio pravu sansu u dresu FMP-a i Hemofarma. Ostatak tima predstavljaju igraci sa jako malo seniorskog iskustva. 20-godisnji plej Miljan Rakic je prosle godine najavio velike mogucnost, a odlascima iskusnijih kolega bi sledece godine mogao da dobije mnogo vise prostora za igru, kao i drugi mladi reprezentativac Branko Jerominov. Igraci poput Borisa Savovica, Milosa Borisova, juniora Stefana Markovica, i ovoletosnjeg iznenadjenja, 222cm visokog centra Bobana Marijanovica, cekaju ko zapete puske.
Ovaj tim Hemofarma bi svoj vrhunac trebao da dozivi tek narednih sezona, a ove sezone je glavni cilj borba za vrh na svim frontovima. Obezbedjivanje plasmana u ULEB kup naredne sezone, bilo kroz jadransku ligu ili domaci sampiona, bi zadovoljio celnike i strucni stab "farmaceuta" kojima je glavni cilj je ipak sazrevanje mladih igraca. Plasman u drugu fazu ULEB kupa iz jedne prilicno izjednacene grupe bi bio sasvim lep uspeh, a sve preko toga bi bilo sjajno.
Pripremio: Marko Srdanović
10. septembar - Cak ni erozija nase reprezentativne kosarke i ugleda u svetu, i jedno alarmantno stanju u trofejnom sportu, i ujedno nasem najboljem drzavnom "proizvodu" nije moglo da natera celnike nasa dva najveca kosarkaska kluba Crvene Zvezde i Partizana, da prestanu sa svakodnevnim odapinjanjem otrovnih strelica. Ne prodje ni dan, a da se u stampi ne pojavi izjava nekog od celnika dva nasa najtrofejnija kluba, ili pak sve popularnije saopstenje za stampu u kome se istice, da se sve eto urotilo protiv njihovog kluba, i da je za to glavni krivac "veciti" rival.
Sve je to jako zalosno, a ono sto je najzalosnije je da celnici oba kluba na taj nacin svaljuju krivicu sa svojih ledja i za sve svoje probleme krive uglavnom "vecitog" rivala. Da li je Crvena Zvezda kriva sto Partizan vec godinama ne moze da prodje uvodnu rundu Evrolige, i sto iz "Pionira" sve godine pun plen nose timovi iz jedne Poljske i Belgije. Da li je Partizan kriv, sto "crveno-beli" od 1998. ne mogu da sastave ekipu sampionskog kalibra, sto eto policija biva ta koja sprecava Zvezdu da osvoji toliko zasluzenu titulu. Jako je lako iz protesta isetati sa terena i eto posle kriviti nekog drugog za poraz. Cak i oni najzagrizeniji navijaci "crveno-belih" vise ne mogu da podnesu to sto na celu kluba vec godinama nema nijednog kosarkaskog imena, niti osobe sa harizmom, vec se vodeci ljudi kao na traci smenjuju po partiskoj duznosti. Toga u ovoj kolicini nije bilo ni u vreme komunizma. Pored toliko legendi kluba, da na celu kluba sa najvecim brojem navijaca u zemlji sede politicari i biznismeni, je stvarno zalosno. Sa druge strane, svaka izjava nekog od celnika "crno-belih" se svodi na to da je ceo svet u zaveri protiv "crno-belih", a i sam trener bi krivio sve druge cak i za promasena bacanja, korake, izubljene lopte i sve ostalo sto na terenu utice na to da cim petostruki uzastopni sampion izadje iz zemlje, njegovi igraci se odjednom pretvaraju u plasljivu jagnjad.
Ova losa atmosfera, sem sto konstantno stvara tenziju na tribinama, se prenosi i na celokupnu kosarkasku javnost i na sam savez u kome su tek svi podeljeni i zbog cega cak ni jedan Bora Stankovic i ljudi poput Vlade Divca, Saleta Djordjevica, ne mogu ni da pridju i ponude se da svojim ugledom pomognu. Oni koji mogu da pomognu, sede na klupama stranih timova i glume dezurne kriticare, dok oni koje obaveze ne sprecavaju da pomognu, nalaze na zatvorena vrata u savezu. Nemojte pogresno da razumete, ima tu korektnih ljudi koji mogu dosta doga da ucine, ali ih sistem u kome nasi najbolji klubovi kolo vode, u tome sprecava. Da li treba i spomenuti da su nasi najbolji klubovi odlucili da i naredne sezone igraju Jadarnsku ligu, a da se ljudi iz saveza pritom nisu nista pitali. Sada "veciti" imaju i deo "kolaca" Jadranske lige pa pre treba ocekivati da ce istupiti iz domaceg takmicenja, nego iz ovog regionalnog takmicenja.
Neka od poslednjih u nizu gluposti koje smo mogli da cujemo i vidimo su stigle iz redova Partizana. Prva da je trener reprezentacije Dragan Sakota, koji ujedno sedi na klupi Zvezde, sprovodio torturu nad Partizanovim igracima koji su navodno bili zakucani na klupi tokom SP, kao i ona da je Crvena Zvezda drzavni projekat i da ce sama drzava potrduti se zbog toga Milos Vujanic vratiti u Zvezdu, a ne u Partizan cije je redove napistio pre dve sezone. "Crno-beli" nikako da spomenu to koliko su igraca, ukljucujuci i Vujanici, dobili na tacni posle gluposti celnika Crvene Zvezde, i prakticno bez obestecenja. Poslenja runda prepucavanja svakako pripada celnicima Partizana, ai je samo pitanje kada ce iz redova "crveno-belih" ka rivalu biti upucene nove optuzbe. Jedno stoji, a to je da su celnici Crvene Zvezde ovog leta napravili sjajan posao, bez obzira na na izvor samih para, dok se u Partizanu vadjenjem na besparicu vec u startu ogradjuju od jos jednog eventualnog kraha u Evroligi.
Za kraj samo treba istaci da je iluzorno ocekivati bilo kakav preporod domace kosarke sa ovakvim odnosom "vecitih" rivala. Ne trazimo niti ocekujemo da nasa dva najveca kluba zive u ljubavi, ali u prvom planu ovog rivalstva moraju biti sami igraci oba tima na terenu, a ne celnici klubova, od kojih pojedini u zivotu nisu uhvatili kosarkasku loptu u ruke.
Pripremio: Marko Daković
Imali smo Kiću i Praju, imali Bodirogu, a sada nam ostaju uspomene
5. septembar - U modi nije više "Moravac", planeta igra "Flamenko". Španci su dugo čekali, na kraju i dočekali svojih pet minuta, zasluženo se po prvi put okitivši titulom svetskog prvaka. U Zemlji izlazećeg sunca, sunce je svanulo Pau Gasolu i njegovim drugovima, zlato koje su nes(p)retno pokušali da brane izabranici Dragana Šakote seli na Pirineje.
I dok "furija" slavi, s razlogom i bez ikakve mrlje, mi ovde u "Zemlji košarke" stavljamo prst na čelo. Ne, nismo izgubili oreol na japanskim ostrvima, koreni krize su, dakako, daleko dublji, ali boli saznanje da više nismo ni senka čete koja je uterivala strah u kosti svima od Aljaske pa do Ognjene zemlje. Eh, nema više na parketu Kiće i Praje, nema u dresu sa državnim grbom "Boga" Bodiroge, a naslednika ni na vidiku.
Posle izgubljene bitke svi su kaplari generali, pa u tom kontekstu valja posmatrati i svakakve komentare koje slušamo minulih dana. Da je igrao Stojaković, da je Krstić mogao pomoći, da je, da je...
Možda će to nekome zvučati paradoksalno, ali – Dragan Šakota sa svojom navrat – nanos skupljenom družinom i nije mogao bolje. Zašto? Zato jer se zna od čega se pita (ne) pravi, zato jer kola još od Indijanapolisa 2002. jurcaju nizbrdo, a niko da ručnu povuče. Zato jer umesto sloge među članovima Stručnog saveta vlada sujeta i nepoverenje, zato što su u Sazonovoj mnogima fotelje važnije i od života. Uostalom, setimo se da niko ozbiljan nije ni hteo kormilo reprezentacije, osim Zvezdinog "kouča".
Drugi napreduju, mi smo u ulozi pasivnih posmatrača. A skrštenih ruku se ne prave velika dela. Baza za regrutovanje kvalitetnih igrača smanjena nam je raspadom SFRJ, odlaskom Crne Gore ionako majušan manevarski prostor još više je sužen. Kao što reče legenda Zoran Savić, klincima su sada neke druge stvari prioriteti, još nisu počeli da se briju, a već im je draft na umu. A sa neformiranim ličnostima, da ne govorimo sportistima, stiže se samo do proseka.
Liga nam je dostojna sažaljenja, prvak gotovo da je poznat unapred, spas se traži u "Jadranu", a ne u okvirima svojih potencijala. A njih nije da nemamo, mlađe kategorije blistaju, no kakve vajde sada od svega toga?
Ruku na srce, nemamo više ni asova, onih autentičnih. Igrači iz Srbije uglavnom ne nose igru svojih klubova po Evropi, o NBA da i ne govorimo. Koliko na košarkaškoj berzi vrede naši legionari, toliko i postižemo, koliko ulažemo i radimo tako nam se i vraća. Ne živi se od stare slave i uspomena!
Kako u svakom zlu ima i nečeg dobrog, to ćemo sada malo trezvenije posmatrati naše pozicije u svetu koji suzama ne veruje. Nismo ni blizu sile, pa stoga ubuduće nećemo ni da očekujemo lovorike. A ko se ničemu ne nada, taj i ne upoznaje gorčinu razočarenja.
M. Daković
Posle "generalke", "plava" mašina ide kao preporodjena
23. jul - Dragan Šakota napravio je radikalni rez. "Šok-terapija" za sada se pokazuje delotvornom, mlađarija "grize", pošteno natapa znojem najdraži dres na svakom treningu, utakmici...U plavoj mašini kočničara nema, sujete su ostavljene po strani, zvezdice i one koji to glume da jesu selektor je precrtao iz teftera udarivši time temelj za jednu zdravu i normalnu atmosferu. Dovoljno da ambicije "košarkaške nacije" pred "Mondobasket" narastu.
Čuvari svetskog zlata bruse formu u Bormiju. Turnir na severu italijanske "čizme" je jak, baš onakav kakav je potreban da bi se stekao uvid u objektivne mogućnosti svakog pojedinca u timu, ali i snagu kolektiva. U pravu je Šakota kada ističe da će se karakter "plave" ekipe pokazati tek kada na dnevni red dođu velika iskušenja, kada se izgubi utakmica, na kraju krajeva kada i mi, novinari, stanemo da "cepidlačimo". Na muci se poznaju junaci, kao što reče veliki Njegoš.
Ono što je za sada najvažnije, jeste da "plavi" imaju podršku kakva im treba. Selektor nam je iskusan stručnjak, njegovi saradnici su mladi, ali košarkaški znalci, željni dokazivanja na velikoj sceni. Uostalom, ima li većeg izazova nego braniti svetsko zlato sa podmlađenom selekcijom, u kojoj je samo jedan igrač iz NBA lige?
Prva faza priprema obavljena je profesorski. Kod Šakote nema pardona, samo momci koji su prošli surove testove ostali su u kombinaciji. Za Zemlju izlazećeg sunca i svetsko prvenstvo potrebni su moderni gladijatori, igrači puni snage i motivacije. A takve, čini se, posedujemo.
Ako se po jutru dan poznaje, onda imamo čemu da se nadamo u postojbini samuraja. Samo da posle nekoliko fabuloznih igara momci ne polete u oblake, da se – po našem običaju – ne stvori euforija. Jer, sve je u – glavama. A mentalitet je teško promeniti, teže nego dobiti Grke ili Litvance.
M. Daković
Pripremio: Marko Daković
Partizan ostaje šampion, projekat "Evropska Zvezda" nikako da bude ostvaren, skandali sve brojniji...
20. jun - Na Balkanu ništa novo...Titula šampiona "zemlje svetskih prvaka" nije promenila vlasnika, navijači se nisu dozvali pameti, o trenerima i sportskim funkcionerima da i ne govorimo. Sezona je nekako pregurana, zabeležena su "svega" dva veća skandala (Partizan-Hemofarm, Partizan-Crvena zvezda), crnogorski klubovi poslednji put bili su akteri ove priče koja sve više postaje tragikomična. Sve u svemu, prosečnom zaljubljeniku u magičnu igru pod obručima utisak ostaje gorak, a tanušna nada da će se nešto najzad promeniti sve manje ima pokrića.
Partizan je ("normalno") šampion, Crvena zvezda ostaje u njegovoj senci, a FMP, možda nezasluženo, nije došao u situaciju i da pomrsi račune "večitima" koji su nam umesto spektakla priredili razočarenje. Hemofarm je bio najneprijatnije, a Budućnost najlepše iznenađenje plej-ofa, dok su ostale ekipe u ligi uglavnom bile u ulozi statista, bez šansi, a čini se i ambicija da učine nešto više.
Duško Vujošević je najveći dobitnik, budući da pokeru uzastopnih titula sa "crno-belima" dodaje i petu "zvezdicu", osvojenu u mučnoj atmosferi punoj optužbi sa i bez razloga. Majstor za domaće titule i evro blamaže, barem on tako misli, zapušio je usta svim kritičarima njegovih pogleda na košarku i sportski moral uopšte i – nastavlja dalje. Duletova trenerska cena na evropskoj berzi u obrnutoj je proporcionalnosti u odnosu na njegov rejting među sličnim mu ljudima iz Humske broj jedan, te je gotovo izvesno da će "košarkaški Homer" i od jeseni predvoditi našeg prvaka u Evroligi, takmičenju kojem ni ime ne voli da čuje. A hoće li se i navijači Partizana zadovoljiti domaćim titulama po rezonu "Bolje prvi u selu..." i dokle – ostaje da se vidi.
Igrački, "crno-beli" su (ipak) zasluženo prvi na cilju. Kvalitetniji, bolje rečeno manje slabi od konkurenata bili su Dejan Milojević i njegovi drugovi, kojima je njihov već spomenuti "kouč" tempirao formu za pravo vreme i pravu lokaciju. Što se tiče šampionove igre, nema se šta posebno novo dodati niti pak oduzeti, bilo je oscilacija tokom sezone, mnogo strasti, a malo pravih izdanja, no ipak – zasluženo! Sezona 2005/06. protekla je u znaku "hroničnog MVP-ja" Milojevića, čijim odlaskom Partizan gubi mnogo više nego što su to u Humskoj voljni da priznaju. Ostaje praznina koju će, čak i sa milonima inkasiranim od Pamese, teško biti popuniti, a da se to debelo ne oseti i reflektuje na rezultatu.
Crvena zvezda je postigla maksimum iz sastava kojim raspolaže. Milan "Čiča" Gurović je u svojoj životnoj sezoni poveo svoje drugove do trijumfa u Kupu Koraća, do četvrtfinala ULEB kupa, finala "plej-ofa" Sinalko lige. Što se tiče projekta "Evropska Zvezda", na njega će – čini se – "delije" morati još da popričekaju, barem dok na Mali Kalemegdan ne stigne moćan pul sponzora, koji neće gledati samo da se "ogrebe" od Zvezdinog brenda. < |
Svakako
derbi meč četvrtfinala. Rivali dobro poznati. Već smo nekoliko puta
konstatovali da izabranici Dragana Šakote nisu imali sreće prilikom
žreba. Posle izbacivanja milionera iz Rusije (Khimki), „crveno-bele“
čeka još veći izazov. Da su hteli, Beograđani nisu mogli da izaberu
težeg protivnika. Ali, ako su ambicije Zvezde da igra Evroligu, onda je
svejedno ko vam je rival. Gurović and company su nas već uverili da
najbolje partije pružaju kao po pravilu u jakim evropskim utakmicama,
jer što je rival teži to je i izazov veći po „crveno-bele“. Još jedna
bitna prednost za naš tim može da bude rasterećenost, jer ih niko neće
osuditi ako ispadu od „kraljevskog kluba“. 
Aktuelni
osvajač Kupa Radivoja Koraća, FMP ima velike šanse da se plasira u
polufinale ULEB kupa u kojem su već bili u sezoni 2003/04, gde su se
sastali upravo sa Hapoelom. Izraelci su tada bili bolji u ukupnom zbiru
za dva poena, a kasnije su uspeli i da osvoje trofej. Međutim, nakon tri
godine, momci iz Železnika imaju priliku da se revanširaju Izraelcima.
Velika prednost je što se revanš između ova dva tima igra u Železniku,
jer je Hapoel poznat kao negostoljubiv domaćin. 
CSKA
predstavlja košarkašku instituciju. Poznato je da su prošle sezone
osvojili Evroligu i da su ambicije ove da odbarane titulu. Na terene
ekipu predvodi Theodoros Papalukas, prošlogodišnji MVP finala. Pored
njega na spoljnim pozicijama Moskovljani imaju strašan tandem.
Natralizovani Rus John Robert Holden i Amerikanac Trajan Lagdon čine
fantastičan par. Tu nikako ne treba zaboraviti Vanterpoola. Pod koševima
su neprikosnoveni Smodiš, Van Den Spiegel i David Andersen. Trener
„Armejaca“ je Italijan Ettore Messina čija se filozofija igre svodi na
što čvršćoj odbrani. U prvom delu Evrolige CSKA je imao najbolji učinak
13 pobeda i samo jedan poraz. 
Grčki
Olympiakos je prve deo Evrolige okončao sa skorom 10-4. U grupi A
zauzeli su treće mesto, iza Tau Ceramice i Moskovskog Dinama.
Solunjanima na poziciji jedan igraju bivši „zvezdaši“ Skuni Penn i
Vrbica Stefanov. Spolja veliku pomoć imaju u „Bosanacu“ Henryju
Domercantu i Grku Manolisu Papamakariosu. Centri su veoma kvalitetni,
pre svih Andrija Žižić, Ryan Stack i „bejbi Šek“ Sofoklis Schortsanitis.
Sa klupe ih predvodi Izraelac Pinhas Gershon. 
DKV
Joventud i Partizan su već vodili borbe u prvoj fazi takmičenja i
pokazalo se da Španci ne leže „crno-belima“ pošto su ih oba puta
savladali, u Badaloni sa čak 31 poenom razlike. Koliko god smešno zvuči,
to možda može da predstavlja i prednost za izabranike Duška Vujoševića,
pošto je veoma teško jednu ekipu savladati četiri puta uzastopno u
Evroligi. Svima je već dobro poznato da Španci igraju veoma kvalitetnu
odbarnu, u kojoj prednjači presing po celom terenu. Okosnice Joventuda
na spoljnim pozicijama su Rudy Fernandez, Elmer Bennett i „čudo od
deteta“ Ricardo Rubio. Možda bi bilo i nepravedno izdvajati još nekog
igrača, jer španski stručnjak Aito Reneses koristi svih 12 igrača u
rotaciji i gotovo po pravilu, svi imaju dobar učinak.