E-mail: info@basket-plus.com

Majstori bez naslednika

Pripremio: Marko Daković

Imail smo Kiću i Praju, imali Bodirogu, a sada nam ostaju uspomene

5. septembar - U modi nije više "Moravac", planeta igra "Flamenko". Španci su dugo čekali, na kraju i dočekali svojih pet minuta, zasluženo se po prvi put okitivši titulom svetskog prvaka. U Zemlji izlazećeg sunca, sunce je svanulo Pau Gasolu i njegovim drugovima, zlato koje su nes(p)retno pokušali da brane izabranici Dragana Šakote seli na Pirineje.

I dok "furija" slavi, s razlogom i bez ikakve mrlje, mi ovde u "Zemlji košarke" stavljamo prst na čelo. Ne, nismo izgubili oreol na japanskim ostrvima, koreni krize su, dakako, daleko dublji, ali boli saznanje da više nismo ni senka čete koja je uterivala strah u kosti svima od Aljaske pa do Ognjene zemlje. Eh, nema više na parketu Kiće i Praje, nema u dresu sa državnim grbom "Boga" Bodiroge, a naslednika ni na vidiku.

Posle izgubljene bitke svi su kaplari generali, pa u tom kontekstu valja posmatrati i svakakve komentare koje slušamo minulih dana. Da je igrao Stojaković, da je Krstić mogao pomoći, da je, da je...

Možda će to nekome zvučati paradoksalno, ali – Dragan Šakota sa svojom navrat – nanos skupljenom družinom i nije mogao bolje. Zašto? Zato jer se zna od čega se pita (ne) pravi, zato jer kola još od Indijanapolisa 2002. jurcaju nizbrdo, a niko da ručnu povuče. Zato jer umesto sloge među članovima Stručnog saveta vlada sujeta i nepoverenje, zato što su u Sazonovoj mnogima fotelje važnije i od života. Uostalom, setimo se da niko ozbiljan nije ni hteo kormilo reprezentacije, osim Zvezdinog "kouča".

Drugi napreduju, mi smo u ulozi pasivnih posmatrača. A skrštenih ruku se ne prave velika dela. Baza za regrutovanje kvalitetnih igrača smanjena nam je raspadom SFRJ, odlaskom Crne Gore ionako majušan manevarski prostor još više je sužen. Kao što reče legenda Zoran Savić, klincima su sada neke druge stvari prioriteti, još nisu počeli da se briju, a već im je draft na umu. A sa neformiranim ličnostima, da ne govorimo sportistima, stiže se samo do proseka.

Liga nam je dostojna sažaljenja, prvak gotovo da je poznat unapred, spas se traži u "Jadranu", a ne u okvirima svojih potencijala. A njih nije da nemamo, mlađe kategorije blistaju, no kakve vajde sada od svega toga?

Ruku na srce, nemamo više ni asova, onih autentičnih. Igrači iz Srbije uglavnom ne nose igru svojih klubova po Evropi, o NBA da i ne govorimo. Koliko na košarkaškoj berzi vrede naši legionari, toliko i postižemo, koliko ulažemo i radimo tako nam se i vraća. Ne živi se od stare slave i uspomena!

Kako u svakom zlu ima i nečeg dobrog, to ćemo sada malo trezvenije posmatrati naše pozicije u svetu koji suzama ne veruje. Nismo ni blizu sile, pa stoga ubuduće nećemo ni da očekujemo lovorike. A ko se ničemu ne nada, taj i ne upoznaje gorčinu razočarenja.

M. Daković

Neki novi klinci

Posle "generalke", "plava" mašina ide kao preporodjena

23. jul - Dragan Šakota napravio je radikalni rez. "Šok-terapija" za sada se pokazuje delotvornom, mlađarija "grize", pošteno natapa znojem najdraži dres na svakom treningu, utakmici...U plavoj mašini kočničara nema, sujete su ostavljene po strani, zvezdice i one koji to glume da jesu selektor je precrtao iz teftera udarivši time temelj za jednu zdravu i normalnu atmosferu. Dovoljno da ambicije "košarkaške nacije" pred "Mondobasket" narastu.

Čuvari svetskog zlata bruse formu u Bormiju. Turnir na severu italijanske "čizme" je jak, baš onakav kakav je potreban da bi se stekao uvid u objektivne mogućnosti svakog pojedinca u timu, ali i snagu kolektiva. U pravu je Šakota kada ističe da će se karakter "plave" ekipe pokazati tek kada na dnevni red dođu velika iskušenja, kada se izgubi utakmica, na kraju krajeva kada i mi, novinari, stanemo da "cepidlačimo". Na muci se poznaju junaci, kao što reče veliki Njegoš.

Ono što je za sada najvažnije, jeste da "plavi" imaju podršku kakva im treba. Selektor nam je iskusan stručnjak, njegovi saradnici su mladi, ali košarkaški znalci, željni dokazivanja na velikoj sceni. Uostalom, ima li većeg izazova nego braniti svetsko zlato sa podmlađenom selekcijom, u kojoj je samo jedan igrač iz NBA lige?

Prva faza priprema obavljena je profesorski. Kod Šakote nema pardona, samo momci koji su prošli surove testove ostali su u kombinaciji. Za Zemlju izlazećeg sunca i svetsko prvenstvo potrebni su moderni gladijatori, igrači puni snage i motivacije. A takve, čini se, posedujemo.

Ako se po jutru dan poznaje, onda imamo čemu da se nadamo u postojbini samuraja. Samo da posle nekoliko fabuloznih igara momci ne polete u oblake, da se – po našem običaju – ne stvori euforija. Jer, sve je u – glavama. A mentalitet je teško promeniti, teže nego dobiti Grke ili Litvance.

Selektor pred dilemom

Priprema: Marko Daković

Po povratku sa balkanske mini-turneje Željko Obradović razmišlja o objavljivanju konačnog spiska igrača za EP

9. septembar - Posle dva jaka turnira, "Efes kupa" u Istanbulu i atinskog "Akropolisa", najbolji košarkaši Srbije i Crne Gore ponovo su kod kuće. Vreme brzo "curi", evropsko prvenstvo u zemlji svetskih prvaka je takoreći na pragu, pa i nema mnogo prostora za neku nadgradnju u igri "plavih", niti za korekciju forme koja trenutno nije baš na zavidnom nivou. Ako nam je za utehu, može se reći i da neki od naših glavnih konkurenata takođe osciliraju, o čemu svedoči i podatak da je selekcija Španije u kratkom roku doživela dva poraza, između ostalog i od Hrvata koje smo ne tako davno u Podgorici nadmudrili.

Selektor Željko Obradović na pripremnim turnirima trudio se da pruži priliku svim raspoloživim snagama. Svaki od reprezentativaca koristio je minutažu onako kako najbolje ume, a na "kormilaru" naše selekcije sada je da odabere idealnu dvanaestorku koja će 16. septembra u Novom Sadu započeti pohod na evropsko zlato koje već dugo očekujemo. Što se tiče Obradovića, on je već mnogo puta ponavljao da svi u reprezentaciji imaju podjednak tretman, da nema povlašćenih kao ni "zvezda i zvezdica", a posle serije napornih mečeva selektor izvesno ima daleko bistriju sliku o mogućnostima svakog pojedinca.

Svima koji su posredstvom "magične kutije" bili u prilici da posmatraju podgoričko izdanje "plavih", a da ga potom uporede sa onim iz Istanbula ili Atine, moglo je da padne u oči da su naši momci pred svojom publikom bili posebno motivisani. To može da predstavlja plus kada se radi o "Eurobasketu", ali daleko od toga da domaći teren može sam po sebi da bude dovoljan i za ono čemu svi težimo. Selektor u svojim poslednjim izjavama apostofira zalaganje, borbenost, koncentraciju...Kao i obično, mnogo kockica valja složiti za dobitnu kombinaciju.

Kada je reč o zdravstvenom biltenu "plavih", valja se prisetiti da smo prilično dugo "kuckali u drvo", zadovoljno trljali ruke što nema povređenih. Minule nedelje desilo se da nam i čitava jedna petorka bude "u autu", ali je srećom sada stanje mnogo povoljnije. Nažalost, posle Dejana Tomaševića, još jedan odličan skakač, njegov imenjak Milojević nezgodno se povredio, pa se sdad čeka nalaz lekara. Ipak, poslednje vesti iz tabora naše selekcije zvuče ohrabrujuće, pa nema nikakvog razloga da ne budemo optimisti i ne verujemo da ćemo "furiji" sledećeg petka u krcatom "SPENS-u" potpuno kompletni i orni vratiti dugove.

Marko Daković

Kraj Bosfora pesma stara

Priprema: Marko Daković

Po običaju, "plavi" osciliraju u pripremnom periodu, ali ima vremena da se do evropskog šampionata forma dovede na željeni nivo

1. septembar - Još dva dana (pre)ostala su do završetka basket festivala u Istanbulu. "Efes Pilsen Svetski kup" ulazi u svoju najzanimljiviju partituru, a već u petak na programu je razigravanje koje treba da odredi ko će se 3. septembra boriti za treće mesto, a ko za laskavi trofej. Naravno, sve nas ovde u zemlji svetskih prvaka zanima plasman "plave" selekcije, mada selektor Željko Obradović i njegovi izabranici listom ističu da rezultat na ovom turniru nije u prvom planu.

Vreme neumitno ističe, pa tako se primiče i početak "Eurobasketa 2005" čiji je domaćin Srbija i Crna Gora. Nije daleko 16. septembar kada "plavi" u Novom Sadu dočekuju Špance na startu evropskog šampionata, pa u tom smislu spomenuti turnir u Istanbulu treba samo da posluži kao jedna stepenica ka dostizanju željene forme. One forme koja bi "plavima" najzad mogla da garantuje i borbu za zlatnu medalju od koje smo poslednjih par godina, kada su u pitanju velika takmičenja, bili daleko. Entuzijazam koji se očitava na licima Bodiroge i dru- gova, nesporna želja, kvalitetan rad kao i pozitivna atmosfera u "plavom" taboru obećavaju da bismo se po završetku velikog finala na EP u beogradskoj "Areni" svi mogli radovati, naravno ako naši momci izvuku pouke iz dva vezana poraza na turniru u Istanbulu.

Kada je turnir kraj Bosfora u pitanju, podsetimo da, uz selekciju "plavih" i domaćina Turske, "Efes Pilsen kup" svojim prisustvom uveličavaju Italija, Slovenija, Francuska i Rusija, dakle sve same učesnice "Eurobasketa". Već prva dva dana bilo je iznenađujućih rezultata, u šta svakako ubrajamo i za nas neočekivane poraz protiv "azura" i "janeza". Posle odličnih partija na podgoričkom "ProMonte kupu", lekcije od Italijana i Slovenaca došle su kao grom iz vedra neba, mada ne treba dramatizovati. Jednostavno, "plavi" po starom običaju osciliraju u pripremnom periodu, no ima još vremena da se dostigne željena forma. Na kraju krajeva, možda je bolje što je ovaj kiks došao sada dok se greške još skupo ne plaćaju.

M. Daković

"Rocky road to Arena"

Priprema: Milan Lazarević

30. avgust - “Rocky road to Dublin” rekli bi momci iz, sada vec legendarnog, sastava Orthodox Celts – ili u prevodu “kaldrmom uzbrdo, pa levo kod Albukerkija”- to bi ukratko bio taj put koji naš nacionalni tim mora preći u narednih 20 i kusur dana. I tako mic po mic, reč po reč i vaš reporter upade u zamku nesvesnog favorizovanja domaće nam selekcije. Vaspitan od oca mi starog da budem večiti pesimista, dadoh sebi malo oduška da pomislim kako će naša nam reprezentacija ipak izdržati svih 20 i kusur dana i dočekati da u finalnom delu odstoji ćutke ispod plavo-plavetne zastave čekajući da prođe himna i počne polufinalni meč.

Ipak, stavite prst na čelo i prisetite se u kakvom je mraku lutala naša košarka prethodne dve godine. Roletne su bile spuštene do patosa, a na radiju je krčalo “I will survive” u izvođenju stanovnika Pompeje dok gledaju kako Vezuv otpuhuje prve kolutove dima. Kula od karata je počela da se ruši još u Surčinu 2002. neposredno nakon Indijanapolisa kada je Pešić zapalio svoj prvi tompus veselo nameštajući osmeh na aerodromu i unapred radujući se odlasku u Barselonu.

“Počastvovan sam da budem selektor prvaka sveta i smatram da je to istinska kruna moje košarkaške karijere. Opšta podrška medija i struke, svetski ugled naše košarke, rad prethodnih generacija, obavezuje me da sve što imam i sve što znam, stavim u funkciju tog cilja.”

Pa, dobro, možda i obavezuje, ali ne i primorava, pogotovu ako imate validan ugovor sa ACB ligašem kao što je to bio slučaj sa Božom Maljkovićem koji sve ovo lepo napisa pa odposla po redakcijama. Kako bilo da bilo, ovakva situacija je na kraju nekome ipak bila od koristi – da li Boži koji se posle svih peripetija predomislio, da li nekoj struji, pitaj Boga kojoj, u savezu, koja je gurala neku drugu opciju. Elem, sve kasnije - bila je istorija…

Da li ste znali da je Srbija i Crna Gora bila druga nacija po brojnosti koja je gledala prenos finalnog meča iz Švedske 2003? Najviše gledalaca je bilo is Španije 4,2 miliona, a mi smo ugrabili to drugo mesto sa 1,9 miliona. Čak i Litvanci koji su to finale igrali nisu mogli da skupe više od million.

Ljudi su nastavili da vole košarku, da uživaju u njoj i eto, kao svi dobri, stari Srbi zaboravili za dve godine sve što se izdešavalo. Ta zaboravnost i tri vezane pobede zbrčkane sa Rakočevićevom “trans rolom” u meču sa Litvancima učinili su da “crazy Serbs” izadju iz kuća, pokupuju ono malo karata što je ostalo i poguraju čezu što se još uvek sporo pentra uz onu kaldrmu.

M.Lazarević

Zlato najavljeno u "Morači"

Podgoričko izdanje "plavih" daje nadu da bismo na EP mogli da očekujemo i najviši plasman

29. avgust - Prvi zvanični test u potpunosti je uspeo. Reprezentacija Srbije i Crne Gore na "Promonte superkupu" u Podgorici dobila je sve utakmice, zadovoljila publiku pokazavši da je na dobrom putu pred "Eurobasket 2005" koji se igra u zemlji svetskih prvaka. Tri meča - tri pobede, od kojih je ona protiv prvaka Starog kontinenta, selekcije Litvanije posebno draga.

Posle napornih bazičnih priprema na Kopaoniku, pretrčanih stotina kilometara, svakodnevnog preznojavanja u teretani, verovatno ni selektor Željko Obradović nije očekivao tako efikasnu i zrelu igru svojih pulena. Nisu "plavi" bili kompletni u Podgorici, ali i bez povređenih Dejana Tomaševića i Uroša Tripkovića odigrali smo kvalitetno, posebno u defanzivi. Naravno, kao što je bilo i logično očekivati u aktuelnoj fazi priprema za EP, pomalo je "škripao" napad, tačnije šut, a činjenica da su ruke još "teške" posledica je planinske "torture" koju su Bodiroga i drugovi relativno skoro pregrmeli.

Pripremni turnir u "Morači" mnogo je koristio zvaničnim svetskim prvacima. Najpre, selektor Obradović mogao je da praktično, na parketu isproba neke od varijanti koje već odavno ima u glavi, otpočeo je rad na taktičkom planu, a onaj možda i najteži deo posla za svakog stručnjaka, uklapanje vrsnih individualaca u celinu, proces je koji će biti nastavljen i u narednom ciklusu. Naime, "plavima" predstoji turnir u Istanbulu, zatim se sele u Atinu, pa se očekuje i da na valjani način bude sprovedena ona fina, završna "glazura".

Šta reći o pojedincima? Poznato je da selektor Željko Obradović nerado u svom kolektivu izdvaja bilo kog, ali je izvesno da selekcija SCG polako dobija i novog dirigenta i to za duži vremenski period. Po svim pokazateljima, čini se da je Igor Rakočević, momak koji igra u životnoj formi, dočekao svojih pet minuta u dresu najdražih boja i da će i na EP biti jedna od udarnih igli "plavih". Uostalom,vižljastog beka čuveni Real nije tek slučajno i "pazario".

Sudeći po zalaganju svih pojedinaca, harmoniji koja vlada u redovima naše ekipe, nadahnutoj igri i dobrim partijama protiv Slovenaca, Hrvata i Litvanije, izgleda da bi selektor Željko Obradović mogao biti i na velikim mukama kako da u svoj tefter "uknjiži" dvanaest veličanstvenih koji će započeti pohod na evropski tron. Ali, da "plave" ne ureknemo. Ima tu mnogo finesa koje u igri nacionalnog tima još treba i doterati, na kraju krajeva pripremne utakmice su jedno, "Eurobasket" potpuno drugo. Da smo na ispravnom kursu - jesmo, ali tim putem treba i nastaviti nesmanjenim intenzitetom i sa jednakim entuzijazmom, sve do konačnog cilja, akobogda i zlatne medalje koju Beograd, Srbija i čitava zemlja željno iščekuju.

M. Daković

Vazduh okrepio “plave”

Zaključen prvi deo priprema naše reprezentacije na Kopaoniku

19. avgust - Naša nacionalna selekcija zaključuje pripreme na Kopaoniku. Jedna etapa je završena, a u subotu popodne "plavi" se vraćaju u svoju staru bazu, beogradski "Interkontinental". Selektor Željko Obradović daće svojim pulenima 24 sata "voljno", a u nedelju, tačno u podne, biće izvršena nova prozivka kandidata za državni tim.

Što se tiče daljih planova naše košarkaške ekspedicije, bolje reći druge faze priprema za "Eurobasket", najpre će biti uspostavljen režim treninga u Beogradu, da bi sredinom iduće sedmice krenulo ono što svi igrači najviše vole – kontrolne utakmice. Serija mečeva započinje turnirom u Podgorici, koja je za potrebe EP preuredila svoju dvoranu "Morača" po najvišim standardima. Potom, "red vožnje" je sledeći: Istanbul, Atina, selidba u Novi Sad gde će "plavi" još malo trenirati, sve do 16. septembra kada nam u "Srpsku Atinu" dolaze Španci na startu šampionata Evrope.

Po mišljenju samih igrača, ali i "šefa parade", visinske pripreme na našoj "planinskoj lepotici" obavljene su odlično. Radilo se na kondiciji i snazi, svež vazduh dodatno je okrepio Bodirogu i drugove, a što je možda i najvažnije zdravstveni bilten u reprezentaciji sasvim ohrabruje. Najzad, nije zanemarljiva ni činjenica da je nacionalni tim kompletiran, pa je tim veće i zadovoljstvo, kao i zarazni optimizam kojim su na Kopaoniku zračili "plavi".

Selektor Željko Obradović, koji će na Evropskom šampionatu u Beogradu imati priliku da sa svojim izabranicima izbriše loš utisak sa prošlogodišnje Olimpijade, ovoga leta sprovodi prilično "liberalne" pripreme. Kada to konstatujemo, imamo na umu činjenicu da je nacionalni "kouč" bio dozvolio članovima najuže familije svih reprezentativaca boravak u kopaoničkom hotelu "Grand" na par dana. Naravno, igrači su zbog toga bili više no zadovoljni, a selektoru Obradoviću revanširali su se bespogovornim izvršavanjem obaveza, primernim radom, disciplinom i ponašanjem.

Atmosfera u našem timu je posebna priča. Sudeći po izveštajima sa Kopaonika, kao i izjavama samih igrača, svi u "plavom orkestru" dišu kao jedan, nema podela na starije i mlađe igrače. Od onih iskusnijih poput Bodiroge i Tomaševića, pa sve do "klinaca" Miličića i Tripkovića, svi žive kao jedna velika i iznad svega homogena porodica, pa je i taj podatak nešto što može da nagoveštava dobar rezultat na "Eurobasketu".

A, kad smo već kod rezultata, evidentno je da naši momci priznaju samo zlato, o čemu govori i da svi listom tvrde da će prihvatiti da budu nagrađeni od svoje države jedino ukoliko osvoje evropski tron.

M. Daković

Spoticanje sampiona

Nekadasnji cetvorostruki sampioni Evrope kadeti Srbije i Crne gore doziveli debakl na Evropskom prvenstvu u Spaniji

8. avgust - Kadetska reprezentacija Srbije i Crne Gore (igraci do 16 godina) zauzela je deseto mesto (?!) na Evropskom prvenstvu koje je u nedelju zavrseno u Spaniji. Plavi su u poslednjoj utakmici, koja je odlucivala za devetu poziciju, porazeni od Izraela 76:75, pa su tako neslavno zavrsili takmicenje na isti nacin kako su i poceli.

Debaklom na EP kadeti su umanjili veliki uspeh nasih mladjih reprezentativnih selekcija koje su ovog leta donele tri medalje sa takmicenja. Juniori su bili prvaci Evrope, juniorke vicesampionke sveta, a mlada reprezentacija treca u Evropi. Kosarkaski savez SCG bi trebao da napravi ozbiljnu analizu ovog neuspeha, jer je upravo uzrast kadeta ranijih godina dominirao u Evropi a iz tih selekcija izaslo je nekoliko vrhunskih igraca. Direktor KSSCG Predrag Bojic istice da je sistem takmicenja glavni krivac za plasman kadeta -

-Ovo je sigurno neuspeh, sta drugo reci! Ali, moram da napomenem da je sistem takmicenja dosta tezak jer morate da u prve tri utakmice pobedite dve da bi usli u cetvrtfinalnu grupu. Ako prvu utakmicu izgubite onda vam je svaka sledeca o glavu. Mi smo u svim kategorijama kadetskoj, juniosrkoj i mladoj selekciji bili u veoma teskim grupama. Juniori su imali odlucujucu utakmicu sa Hrvatskom koju su na srecu dobili i prosli dalje, takodje mlada reprezentacija je uspela da u izuzetno teskoj grupi izbori cetvrtfinale. Kadeti na zalost nisu uspeli, jer su doziveli taj poraz od Francuske u utakmici u kojoj su sve vreme vodili. Taj poraz ih je potom usmerio u potpuno drugom pravcu - kaze Bojic.

Kadetska reprezentacija SCG je cetiri puta uzastopno od 1997 do 2003 bila prvak Evrope ali od prosle godine usledio je veliki pad i na dva poslednja takmicenja ostali su bez medalje. Ipak, direktor KSSCG kaze da ne treba to shvatati tragicno jer je prioritet svih selekcija stvaranje igraca za seniorsku ekipu -

-Sta je tu je, ne treba mnogo kukati zbog ovog neuspeha kao sto ne treba praviti preveliku euforiju kada osvojimo zlatnu medalju. Vazno je da proizvodimo igrace i to je osnovna misija naseg saveza a rezultati i medalje su u drugom planu. Moramo da radimo sistemski ali treba da znamo da i druge reprezentacije rade i napreduju. Mislim da ne treba brinuti jer imamo na putu sledecu generaciju od koje ocekujemo vrhunske domete - kaze Bojic

Posle poraza od Izraela selektor reprezentacije Petar Rodic bio je izuzetno nezadovoljan prikazanom igrom u svojih izabranika -

-Protivnik je vise zeleo pobedu od nas i zato je zasluzeno slavio. Mi smo sa neverovatno malo motiva usli u ovu utakmicu. Prve tri cetvrtine igraci su bili potpuno ravnodusni na desavanja na parketu, kao da su vec u mislima bili kod kuce - rekao je Rodic

Inace zlatnu medalju na prvenstvu Evrope osvojila je reprezentacija Turske, koja je u finalu bila bolja od Francuske, 61:55. Bronzana medalja pripala je mladim kosarkasima Spanije, a cetvrto mesto osvojila je selekcija Litvanije.

D.Stojmenovic

"Plavi" u petoj brzini

Selektor nase reprezentatice Zeljko Obradovic i njegovi puleni hvataju zalet

4. avgust - Prvi dani priprema naših košarkaša za "Eurobasket" u Beogradu protiču onako kako i treba, s obzirom na maksimalne ambicije "plavih" na tom velikom takmičenju. Potoci znoja, rad i disciplinovano, bespogovorno izvršavanje zadataka odlikuju izabranike Željka Obradovića koji marljivo treniraju u Beogradu, obavljajući uvodni deo priprema za EP. Noge su teške, što je potpuno i razumljivo kada je u pitanju ova faza "operacije Beograd 2005". Naravno, pakleni rad ljubimcima nacije tek predstoji na Kopaoniku. Naša "planinska lepotica" biće poligon za testiranje fizičkih sposobnosti Bodiroge i drugova, mesto na kome će se sticati snaga i kondicija, što se uobičajenim žargonom naziva "bazične pripreme".

Svi košarkaši koje selektor Željko Obradović trenutno ima na raspolaganju vredno i predano izvršavaju svoje obaveze, počev od onih najiskusnijih, koji svojim mlađim kolegama daju primer kako se treba odnositi prema plavom dresu i obavezama. Što je najbitnije, atmosfera u taboru "plavih" deluje impresivno, a ako se po jutru dan poznaje onda svi imamo pravo da se nadamo najboljem na smotri najboljih reprezentacija Evrope narednog meseca u Beogradu, Novom Sadu, Vršcu i Podgorici.

U očekivanju trojice "Amerikanaca", Željka Rebrače, Marka Jarića i Vlade Radmanovića, selektor "plavih" zajedno sa svojom stručnom ekipom dosledno sprovodi zacrtano. Svi znaju da će konkurencija na "Eurobasketu" biti prilično jaka, da se valja pripremiti fizički, taktički, psihološki...Ipak, kao što je Obradović istakao, nema razloga da previše respektujemo bilo koga, a ponajmanje da od nekoga strahujemo, ne samo zbog našeg kvaliteta, tradicije i domaćeg terena, nego i činjenice da neki od naših vodećih konkurenata stižu donekle oslabljeni.

Kao što je poznato, u selekciji Srbije i Crne Gore na EP neće biti dva igrača NBA reputacije. Izostaju dva Predraga, Stojaković i Drobnjak, no koga nema bez njega se i može i mora. Ona dvanaestorka koju će selektor Obradović da odredi za juriš na zlato biće i najbolja, najkvalitetnije što Srbija i Crna Gora u ovom momentu poseduje. Uostalom, samo vrhunski motivisani igrači kojima je plavi dres svetinja mogu biti sposobni za najveća dela.

M. Daković

"Plave" nade na krovu Evrope

Pripremio: Nebojša Rašić

26. jul - Ima li ko jači? Ovo pitanje su postavili juniori reprezentacije Srbije i Crne Gore pre početka 23. prvenstva Evrope u košarci. Odgovor su dobili u nedelju uveče posle završetka finlne utakmice protiv Turske. NEMA. Naravno, u košarkaškom smislu plavi momci su dokazali da su trenutno najjači na Starom kontinentu. Superiorno, nadmoćno, lepršavo, juniori Srbije i Crne Gore postali su prvaci Evrope i to bez poraza u osam utakmica. Ako se zna da zlatnu medalju nismo osvojili 17 , a bilo kakvo odličje punih devet godina, ovaj rezultat dobija još više na značaju. Svakako, ne treba zanemariti činjenicu da se upravo završeni šampionat održao u Beogradu, ali to je u neku ruku predstavljalo i dodatno opterećenje za naše reprezentativce.

Lepo je ovih dana bilo biti stanovnik prestonice. Doživljaj koji su nam priredili ovi momci je teško rečima opisati. Dovoljno je pitati renomirane evropske stručnjake kakve utiske nose sa prvenstva, a sama činjenica da su usred letnje sezone došli u Beograd da pogledaju utakmice na juniorskom šampionatu, dovoljno govori. Pored stranih, utakmicama u "Šumicama" i "Pioniru" prisustvovali su i gotovo svi domaći treneri. O skautima da i ne govorimo.

Naši reprezentativci su od početka prvenstva demonstrirali veliki kvalitet. Rušili su prepreku za preprekom. Osim meča protiv Hrvatske, sve ostale utakmice "plavi" su ubedljivo rešili u svoju korist. Kao prvi u grupi izborili su plasman u polufinale. Tamo ih je čekala Italija. Scenario je već bio viđen. Lako, efikasno, na trenutke se činilo i bez mnogo zapinjanja, reprezentacija SCG je izborila mesto u finalu. Finalna utakmica je priča za sebe. Pionir pun (7,000 gledalaca). Ko nije uspeo da nađe mesto za sedenje, morao je da se zadovolji stajanjem. Atmosfera je bila kao da je u pitanju finalna utakmica Evropskog prvenstva za seniore. Činilo se da će na teren svakog časa istrčati Rebrača, Jarić, Gurović...Mnogi su u tom momentu pomislili da će se plavi momci izgubiti u takvom ambijentu. Ali, ubrzo stiže odgovor. Utakmica tek što je počela, a na semaforu je stajalo 10:0 za SCG. U samo par navrata Turci su uspeli da se približe, ali juniori zemlje Svetskog šampiona nisu dozvolili bilo kakvo iznenađenje. Iskusno i na momente atraktivno, sa pregršt lepih poteza privode utakmicu kraju. Na kraju "plavi" pobeđuju sa 17 poena razlike. Opšti je utisak da je kojim slučajem trebalo da se pobedi i sa 30-tak poena razlike, da bi se i to dogodilo. Sve ovo je veoma bitno iz razloga što ovi momci imaju samo 18 godina, a na terenu su se ponašali kao da su do sada odigrali bezbroj finala i kao da svaki dan igraju pred tolikim brojem gledalaca.

Moramo da pomenemo igrače koji su osvojili najsjajnije odličje. Prvi među jednakima bio je Dragan Labović, ujedno i MVP prvenstva. Momak visok 207 cm, izuzetno pokretan sa odličnim šutem za svoju visinu, predstavljao je nerešivu enigmu za protivnike. Činilo se da Labović može da postigne koš kada god to poželi. Kakav je igrač i borac ilustruje podatak da je finalnu utakmicu odigrao pod temperaturom 38 stepeni, ali ni to ga nije sprečilo da bude najbolji akter meča. Milenko Tepić je isto dao nemerljiv doprinos osvajanju zlata. Kapitenski je predvodio drugove u svim utakmicama. Bio je na svakom delu terena. Rubrike sa poenima i skokovima bile su pune pored njegovog imena. Na mnoge stručnjake najveći utisak je ostavio Miloš Teodosić. Za njega tek niko nije mogao da veruje da ima 18 godina. Lepršavom igrom i opuštenim izrazom lica odavao je utisak momka koji kao da igra basket u kraju, a ne šampionat na kome smo bili domaćini, što je samo po sebi nametalo zlatnu medalju kao imperativ! Uspešno je dirigovao "plavim orekstrom". Kada god bi se činilo da se protivnik približava, Miloš bi preuzimao odgovornost na sebe. Prodorima, šutevima van linije 6.25 i asistencijama vraćao bi stvari na svoje mesto i dovodio protivnike do ludila. Po igri, šmekerskim potezima, momak neodoljivo podseća na Sašu Đorđevića i pravo bi čudo bilo da jednoga dana ne postane vrhunski igrač. Još jedan igrač je posebno skrenuo pažnju na sebe. U pitanju je Ivan Paunić, pravo otkrovenje prvenstva. Fenomenalan šut, brzina, izuzetna skočnost, agresivna igra u odbrani, samo su neke od karakteristika ovog beka. Možda je najbolje za ocenu njegove igre pitati igrače koje je on čuvao. Dovodio ih je do očaja, jer nikome od njih nije dozvoljavao da diše. Igrač koji je imao najviše iskustva od svih je Vladimir Dašić. Poverenje koje su mu u prošloj sezoni ukazali vodeći ljudi Budućnosti morao je da da rezultat. Na svakoj utakmici bio je na visini zadatka. U beležnicama svih skauta je ostalo zapisano njegovo ime. Đurković, Jereminov, Štimac, Zivčević i Raduljica su svaki minut iskoristili na najbolji mogući način i doprineli osvajanju zlata. Šteta što je povreda sprečila Mijatovića i Dragovića da pokažu raskošan talenat, ali pred njima je budućnost i biće vremena da demonsriraju nesumnjivi kvalitet i potencijal. Na čelu ovog tima stajao je Stevan Karadžić, koji je uspeo, pre svega, odlično psihički da pripremi ekipu pred svaku utakmicu. Posebne čestitke gospodinu Karadžiću što je svima ukazao šansu, bez obzira na rezultat. Na momente, kako je i sam izjavio, pusto ih je da se igraju košarke, što bi verovatno malo koji trener smeo sebi da dopusti. Na taj način i publika je imala priliku da uživa i iz dana u dan ispunjivala je u sve većem broju dvoranu Pionir. Svo to poverenje koje im je ukazao, njegovi izabranici su mu vratili na najbolji mogući način, osvajanjem najsjajnijeg odličja.

Nema sumnje, osvajanje zlata obradovalo je sve u Srbiji i Crnoj Gori. Ali, ovim još ništa nismo postigli. Tek sada predstoji mukotrpan rad ne bi li iz ove zlatne generacije juniora u budućnosti dobili naslednike Divca, Đorđevića, Danilovića...Jer kako kaže Dule Vujošević i suviše smo mala zemlja da bi ovakve šanse propuštali. Sada je sve na klubovima koji u narednoj sezoni moraju da ukažu veće poverenje ovim momcima, pa i da ih u nekim momentima i istrpe na uštrb rezultata, jer samo na taj način mogu jednog dana da postanu vrhunski igrači i nosioci A tima, što je svima nama u interesu. Svakako je zanimljiv podatak da ova generacija ne zna za poraz na poslednja tri velika takmičenja: pionirskom, kadetskom i sada juniorskom prvenstvu na kojem su bili oslabljeni za neigranje Nemanje Aleksandrova, najboljeg igrača u ovom uzrastu na Starom kontinentu! Nama ostaje da im poželimo da jednoga dana kada budu okosnica i seniorske reprezentacije nastave ovaj niz uspeha. Kvalitet, ali pre svega drugarstvo i timski duh koji poseduju, daju nam za pravo da se nadamo da im ovo nije krajnji domet.

Beograd se pokazao kao sjajan domaćin i ujedno je položio malu maturu pred Evropsko prvensto u septembru. Do tada možemo da se dičimo i ponosimo zlatnim juniorima, srebrnim kadetkinjama i bronzanim mladim reprezentativcima i da poručimo svim gostima: Dobro došli u zemlju košarke!

N. Rašić

Bolno budjenje

Priprema: Predrag Coric

5. Oktobar - Mesec dana je proslo od debakla naseg nacionalnog kosarkaskog tima na nedavno zavrsenim letnjim OI. To je svakako kratak period da bi se mogle ponuditi neke ozbiljnije analize , ali i dovoljno vremena da se hladnije glave progovori poneka rec o najgorem rezultatu naseg basketa u poslednjih 50 godina. Ako bi pokusali sumirati sve ono sto se desavalo pre i u toku samih OI, tesko da bi mogli prepoznati bilo kakav kiks ili ukazati na znak koji bi mogao posluziti kao smernica za brz i bezbolan izlazak iz krize. Naime, postojanje i prepoznavanje trenutne slabosti bio bi dokaz da nasa kosarka jos uvek jeste deo svetskog vrha i da ovo grcko posrtanje treba shvatiti upravo na taj nacin: slabost izazvana bezazlenom virozom koja ce sama od sebe proci. Ovakve procene i dijagnoze, nazalost, imaju veze sa nadrilekarstvom i lecenjem pacijenata pomucu pijavica. U prevodu, situacija je mnogo ozbiljnija i zahteva strucnu analizu citavog tima (da ne kazem konzilijuma) strucnjaka. Ne desi li se to, lako mozemo doci u situaciju da diletantizam zavlada i nasim najtrofejnijim sportom pa ce gomile priucenih i nekompetentnih strucnjaka proglasavati operacije veoma uspesnim ali da je nazalost pacijent vec odavno mrtav.

Kada su nasi kosarkasi, pre dve godine u Indijanapolisu, postali po peti put prvaci sveta, cinilo se da ovoj srpskoj sportskoj bajci nikada ne moze doci kraj. Jednostavno, desetogodisnja superiorna vladavina nije ostavljala mesta sumnji a slabasni glasovi kritike koji su vec tada ukazivali na pojavljivanje sistemskih slabosti i lagani gubitak prepoznatljivosti u igri nisu imali nikakvog efekta. Euforicna javnost, orkestrirana novinarskom halabukom, priredila je pred skupstinom jos jedan paganski obred za kosarkaske heroje , nastavljajuci tako ziveti sveopsti san i uzivajuci u omiljenoj nacionalnoj disciplini zvanoj vecna nepobedivost i superiornost. Sto se tice kriticara, znajuci da se pobedi ne gleda u zube, pokusavali su ukazati na cinjenice da smo na tom turniru igrali mozda najdosadniju i najneefikasniju kosarku, da smena generacija ne ukazuje da su se pojavili igraci koji ce dostojno zameniti Divca, Djordjevica, Danilovica, Paspalja. . . , da pobede protiv Amerike a pogotovu Argentine jesu prevashodno plod spleta sretnih okolnosti i sudijske naklonosti, da sukob i pokusaj disciplinovanja neposlusnih (Radmanovic) nikada nije bio deo naseg basketa. . . Godinu dana kasnije, realisti preobuceni u pesimiste su dosli na svoje. EP u Svedskoj je donelo nasim ljubiteljima kosarke bolno budjenje i pokazalo da je srpska kosarka samo ruina onog mocnog tima iz devedesetih godina. Upiranje prsta u trenera Vujosevica i igrace koji su, iz raznoraznih raloga, odbili da igraju (Bodiroga, Tomasevic, Divac, Radmanovic . . . ) jesu „greske u koracima“ naseg saveza ali svakako i samo vrh ledenog brega. Da je to tako, ovogodisnji potpuni kolaps i zauzimanje ponizavajuceg 11 mesta pokazali su da je problem mnogo dublji i slozeniji. Na mesto trenera je doveden trofejni Zeljko Obradovic, Bodiroga je ponovo bio pod kosevima, Radmanovic i Tomasevic takodje. Doduse, ovaj put nije bilo Stojakovica i Jarica (Divca je zbog godina besmisleno vise pominjati, nedokazanog Milicica i bolesnog Rebracu takodje), ali to je preslaba odbrana pretposlednjeg mesta i ponizavajuce utakmice za plasman sa africkim amaterima.

Uzroci krize

Kako volimo da budemo veci i znacajniji nego sto uistinu jesmo (jos jedna od omiljenih nacionalnih disciplina), volimo da primetimo da i jedna Amerika eto nista bolje od bronze nije odnela kuci. Da ne pominjemo Rusiju ili Francusku, koji do OI uopste nisu stigli. Cinjenice su, ustvari, sasvim drugacije: Francuska vec decenijama i ne pripada samom svetskom kosarkaskom vrhu, Rusija od odlaska Litvansko-Estonske frakcije takodje, a Americka kosarka zivi ustvari u NBA mikrokosmosu koji je Kobeu, Garnetu, O´Nilu ili Mek Grejdiju sasvim dovoljan. Nasa stvarnost, pocepana na ono sta jesmo i sta bi voleli da budemo stigla je tako i do basketa, srpske sportske svetinje. Uzroka za to je nekoliko:

• slab rad sa mladima

• prerani odlazak u NBA mladih kosarkasa

• nepostojanje kvalitetnog nacionalnog sampionata -klubastvo i dezorganizacija KSSCG

• nestanak kulta nacionalne selekcije

Da se sa mladima nikada slabije nije radilo pokazuju i osvajanja petog, odnosno devetog mesta omladinske i kadetske selekcije na ove godine odrzanim evropskim sampionatima.Takodje, treba napomenuti da nasi omladinci nisu uspeli proci ni kvalifikacije za SP ´03. Argumentirati lose rezultate eventualnim pomanjkanjem talenta sadasnjih generacija i ukazivanje da je neminovno biti strpljiv i sacekati neka bolja vremena je deo one price o nadrilekarima i diletantima. Vrhunski sport danas je surovi biznis koji okrece stotine miliona dolara, pa gledanje u zvezde i pozivanje na suvi talenat pripadaju nekoj slavnijoj i jednostavnijoj proslosti.Ozbiljan i odgovoran rad, sa velikim ulaganjima drustva i sistemski pristup sportu jesu prvi uslovi koje je potrebno ispuniti da bi se moglo u buducnosti i razmisljati o nekom kvalitetnijem rezultatu. U ovom trenutku, za nase drustvo tako nesto je u domenu sci-fi. Takodje, usko vezano sa slabim radom sa mladim je prerani odlazak onih najtalentovanijih u evopske klubove i NBA. Jos uvek neformirani kao igraci (ali ni kao licnosti) i sa ponesto nagovestenog talenta, poneseni basnoslovnim ponudama za eventualno potpisivanje ugovora krecu u obecanu zemlju zvanu NBA. Surovi profesionalizam vrlo brzo proguta ono malo nade i tek formiranog samopuzdanja, pa je grejanje klupe iz godine u godinu surova realnost velike vecine. Umesto biranja ostanka u nacionalnom sampionatu i rada na maksimalnom eksploatisanju talenta, grejanje klupe uz milionski jastucic pod glavom izgleda danasnjim generacijama puno prihvatljivijim i logicnijim.

Jedan od razloga zasto je to tako je i nepostojanje kvalitetnog domaceg takmicenja. Od raspada bivse zemlje, balkanski nacionalni sampionati svih novonastalih zemalja pripadaju samom evropskom dnu. Nekadasnja YU liga je nudila igracima svake nedelje zestoke duele koji su obezbedjivali sticanje iskustva i kristalizaciju kvaliteta, pa su pri izlasku na evropsku i svetsku scenu tadasnji dvadesetogodisnjaci vec iza sebe imali sezonu-dve jakog takmicenja i iznadprosecnu rutinu. Sadasnja situacija je po tom pitanju katastrofalna, a pokusaji da se nesto ucini sa formiranjem Good Year lige su jos uvek daleko od od davanja bilo kakvih konkretnih rezultata. Sukobi oko (ne)igranja u ovom takmicenju podelili su javnost i sto je jos vaznije dva nasa najveca kluba, C. Zvezdu i Partizan. Dezorganizacija i neprimeren javasluk za kosarkaske radnike su se preneli i na nacionalni savez, koji sve vise svojim delovanjem podseca na fudbalsku rasomonijadu.

I, kao poslednje (mada ne i najmanje vazno) treba pomenuti nestanak kulta nacionalne selekcije. Nekada tretirano kao najveca cast ali i dobra odskocna daska za odlazak vani, igranje za nacionalni tim je danas na samoj listi prioriteta naslednika Divca, Djordjevica ili Danilovica. U NBA i najvece evropske klubove se odlazi preko skauta i menadzera koji uveliko krstare sirom nase zemlje, dok se zelja da se reprezentira svoja zemlja izgleda negde izgubila na relaciji Podgorica-Beograd. Bez zastave, himne i sa ponovnim poltickim haosom u kome se nalazimo, u najmanju ruku je bezobrazno traziti od sportista da budu oni jedini koji ce zastupati drzavu koju vecina njenog naroda tretira kao vestacku tvorevinu.

Zvuci poznato, zar ne?

P.Coric

Velicina ove generacije igraca i njenog strucnog staba ce se ogledati u tome kako ce lekciju dobijenu u Atini iskoristiti da se vec na sledecem velikom takmicenju motivisaniji i bolji vratimo tamo gde nam je po kvalitetu mesto - u vrh evropske i svetske kosarke

24. Avgust - Ni dan posle poraza "plavih" od Kine, kojim smo zavrsili takmicenje na Olimpijskom turniru u Atini vec posle prve runde takmicenje, sve lici na san iz koga ocekujemo da se probudimo svaki cas. Ipak, da se ne radi u snu, nasi reprezentativci su na svojoj kozi vec mogli da osete ako su se usudili da prate reakciju nase javnosti na njihov neuspeh u Atini. Sigurno ce se narednih dana svi licimeri nase kosarke svrstati u red za "pljuvacnicu" po selektoru Zeljku Obradovicu i 12 kosarkasa koje je poveo u Atinu. Njima se vec prikacinju atributi poput "izdajice" i sl. sto samo na veoma dobar nacin pokazuje koliko smo u stvari nerealan i nezahvalan narod ponekad. Iako smo pre samo nekoliko nedelja pevali "Mi imamo naseg Boga, ime mu je Bodiroga", sada vec mnogi idu do te mere da kapitena "plavih" proglasavaju kosarkaskim penzionerom. Nas narod jednostavno ne shvata da je i pravo cudo da je jedna mala zemlja od 10 miliona ljudi, koja u poslednjih 13 godina iza sebe ima nekoliko gradjanskih ratova, visegodisnje ekonomske sankcije i visemesecno bombardovanje, uspela do sada da ostvari uspehe koji su za nama. Jednostavno, nekada mora da se padna da bi se ponovo ustalo i da se izgubi da bi naucili da cenimo ono sto smo do sada uzimalo zdravo za gotovo, a to je da se nasi kosarkasi redovno sa velikih takmicenja vracaju sa medaljama, najcesce onim najsjajnijma.

Da su nasi igrali slabo - jesu, da je selektor Obradovic lose vodio tim - jeste, ali da li je to razlog da se istih odricemo i iste te stavljamo u rang sa nasom fudbalskom reprezentacijom, kojoj smo dali mnogo vise paznje, strpljenja i sva ostalog, a koji nam nikada nisu to uzvratili. Pored toga, niko ne moze reci da se nasi momci u Atini nisu trudili, jer bi u suprotnom zasluzili svaku mogucu kritiku, vec da jednostavno nisu imali igru i srecu koja je potrebna da bi se sa ovakvog jednog takmicenja donela medalja. Srecu koju smo uvek nekako imali na prethodnim takmicenjima nam je ovog puta okrenula ledja. Naravno, nedostatak nje nije izgovor za neuspeh ali je teg koji je vrlo lako mogao da prevagne u nasu korist i da ostvarimo pobede protiv Argentine i Novog Zelanda na primer. Kad smo kod srece, koliko nam je samo ona puta bila u pomoci. Setite se evropskog prvenstva 1995. godine i utakmica protiv Grcke i Litvanije, Djordjeviceve trojke u zadnjoj sekundi utamice protiv Hrvatske u cetvrtfinalu EP 1997. u Barseloni, smusenost, Argentine, Grcke i Rusije u finisu utakmica na SP u Atini 1998., tri Guroviceve trojke protiv Amerikanaca 2002. na SP u Indijanapolisu, "cutanje" sudijske pistaljke u poslednjoj sekundi finala SP u Indijanapolisu protiv sjajne Argentine kao i serije trojki Bodiroge u finisu istog meca, i da ne nabrajamo dalje.

Ono sto bi nasa javnost kritikama, ponizavanjima i vredjanjem mogla da ostvari je samo da se ova generacija igraca, pojacana onima, koji su ovog leta imali pametnija posla od predstavljanja svoje zemlje, raspadne i nikada ne potvrdi svoj renome. Ako ce neko reci da Obradovic nije dobar trener i da ovi momci ne vrede za vise od 11. mesta na OI, onda ga treba staviti na psihijatrisko ispitivanje. Takodje cemo uciniti da se oni sto ovog puta nisu bili sa "plavima" definitivno nikada vise ni ne pojave u dresu za drzavnim grbom. Stavite Divca i Rebracu u reket protiv Yao Minga, stavite Jarica i Djordjevica na bekovske pozicije, Stojakovica, Bodirogu, i Gurovica na krilo, pa da vidite kako cemo i mi, a i drugi protiv nas pevati potpuno drugu pesmicu, ma koliko lose igrali. Jedino tako ce Vujanic i Rakocevic, Krstic i Radmanovica moci jednim normalnim procesom da sazru i pored klupskih postanu vrhunski reprezentativni igraci. Cinjenica je da je u ovoj reprezentaciji bilo i igraca kojima tu po kvalitetu realno nije mesto ali je to je problem selektora Obradovica koji ih je poveo, ne njih samih. Svako od 12 igraca koji su igrali u Atini je "zrtvovao" 2 meseca slobodnog vremena ne bi li igrao za ovaj tim i zato ne zasluzuju da se pljuje po njima, samo zato sto nam se kockice nisu poklopile.

Selektor Obradovic ce zasluziti i najvece kritike samo onda ako iz ove lekcije ne izvuce pouke i ne uspe da se adaptira za EP u Beogradu naredne godine. Njemu ce vise nego igracima biti potrebna odredjena doza adaptacije pred sledece veliko takmicenje, da li u vidu nacina priprema, fleksibilknosti kada su NBA igraci u putanju, ili pak nacin na koji sa klupe za vreme utakmice vodi tim. Jedan tim na jedan nacin reaguje na jedan sistem treninga i vodjenja, drugi na potpuno drugi nacin. Ono gde je Obradovic najvise pogresio je svakako to sto nije na vreme shvatio da istim pristupom ne moze voditi tim sa 4-5 vrhunskih asova u njemu i tim koji ima samo jednog (Bodirogu). Taj isti Bodiroga je bio najveca zrtva slabo ukomponovanog tima jer je bio prisiljen da radi ono sto nije njegova katakteristika - da igra na silu i previse jedan-na-jedan dok ostali stoje i gledaju. Selektor ce takodje morati da se zapita da li pripreme u formatu kojem su sada u stvari mnoge igraca odbijaju od igranja u reprezentaciji ili da li bi se akcenat trebao staviti vise na rad sa loptom u odnosu na cistu kondiciju. Ipak, selektor je strucniji od svih nas kada je priprema i vodjenje ekipe u pitanju, a iza sebe ima rezultate zbog kojih jednostavno nemamo prava da sumnjamo u njegove trenerske kvalitete, cak i posle ovakvog debakla.

Sto se samih igraca tice, prelaznu ocenu za svoj ucinak je sigurno zasluzio Igor Rakocevic koji je bio otkrovenje sampionata i jedan iz talasa mladih igraca koji bi narednih godina svakako morao biti standardni clan najbolje selekcije. Posle njega, ide jedna grupa igraca za koju se ne moze reci da je razocarala ali da je svakako mogla mnogo bolje. Tu pre svega mislimo na kapitena Dejana Bodirogu, Dejan Tomasevica, Predraga Drobnjaka, Vladimira Radmanovica i Milosa Vujanica. Kapiten je odigrao sigurno najslabiji sampionat u dresu reprezentacije, a ostatak tima mu je cesto, na isteku napada, ili kada niko drugi nije mogao nista da uradi bacao lopte i trazio spas. Sa druge strane, desavalo mu se da gubi lopte u situacijama kada mu se to nikada nije desavalo i da promasuje suteve koje nikada nije promasivao. Ipak, to je samo posledica lose igre celog tima. Drugi najiskusniji igrac medju "plavima, Dejan Tomasevic, je radio sve ono na sta smo navikli, da skace, da se bori, da iznudjuje faulove u napadu, ali se stice utisak da je lopta na ovom sampionatu previse i predugo bila u njegovim rukama. To nam je dosta usporavalo napad, a u odbrani je cesto morao da cuva vise igrace od sebe zbog cega je pravio puno faulova i bio van svoje igre. Predrag Drobnjak je na poslednja dva meca bio najbolji pojedinac u redovima "plavih' dok je pre toga bio jednostavno neprimetan. Ipak, da bi bio korisniji nacionalnom timu, Drobnjak ce morati da igra mnogo agresivnije pod samim kosem gde smo na ovom sampionatu stvarno bili tanki. Vladimir Radmanovic je varirao u formi, bas kao sto radi i u dresu Seattle Supesonicsa. Ipak, bilo mu je potrebno da na jednom sampionatu bude jedan od nosioca tima. I za njega vazi isto kao i za Drobnjaka, mora da ide vise ka kosu i time i reprezentaciji u samom sebi unese raznovrsnost u igri. Sistem u kome igra u NBA ligi ga na napravio jednodimenzionalnim suterom, iako je fizicki sigurno igrac sa najvecim potencijalom na poziciji niskog krila u Evropi. Iako jedan od najboljih bekova Evrope, Vujanic u dresu reprezentacije nije pruzio i priblizno dobre partije kao u klupskom dresu, bilo Partizana bilo Skippera. Kada su bekovi u pitanju, neke stvari jednostavno dolaze sa iskustvom kao i mogucnost postizanja koseva u najvaznijim trenucima. I jedan Aleksandar Djordjevic je postao vodja "plavih" tek u 26. godini zivota. Neki napredci u Vujanicevoj igri su vidni ali on jos uvek ima elemenata u igri u kojima moze da napreduje, pre svega u organizaciji igre. Vule Avdalovic je jedan od igraca koji svakako nece imati mesta u reprezentaciji kada ona bude kompletna. Ipak, radi se o mladom igracu koji je na svakom mecu pruzao maksimum, bacao se po parketu, jurio protivnicke bekove. Ipak, kao covek zadatka u odbrani trenera Obradovica nije uspevao da poveze igru "plavih" u napadu sto je bilo vise nego ocigledno. Nenad Krstic je igrac koji je na ovom sampionatu potpuno razocarao. Da li zbog cinjenice da mu je ovo bio premijerni nastup za "plave" ili zbog cega vec, Krstic nije bio ni senka igraca iz prethodne sezone, kao i iz pripremnog perioda. Od meca sa Amerikancima, on je bio potpuno drugi igrac, plasljiv i negovoljno agresivan. Aleksandar Pavlovic nije igrao toliko da bi o njemu mogli da donosimo sud. Ipak, na ovom sampionatu nismo mogli da se oslonimo na njega, jer je reprezentacije kada su mladji bili u igri uglavnom igrala slabo. U svakom slucaju, pozitivno je da se posle proslogodisnjeg otkaza ovog leta prikljucio "plavima" jer se radi o igracu velikog potencijala i kome ce ovakvo iskustvo sigurno koristiti. Djuro Ostojic je malo igrao ali je sasvim izvesno da mu je ovo najverovatnije bio poslednji nastup u nacionalnom dresu. Svi kosarkaski strucnjaci se slazu da se radi o izuzetno korisnom, postenom i borbenom igracu, ali ne i igracu reprezentativnog kalibra. Petru Popovicu ce ovo isto bio premijerni nastup za "plave" koji ce mu sigurno znaciti u nastavku karijere uprkos minimalnoj minutazi. On je jedan od igraca koji ce biti na radaru naredne sezone i bice vrlo interesantno da li ce nastaviti da napreduje kao prosle sezone. U slucaju da nastavi, moglo bi se vrlo lako desiti da mu nastup u Atini ne bude poslednji u dresu reprezentacije. Vlado Scepanovic je takodje igrao vrlo malo, sto svakako predstavlja, iznenadjenje, pogotov ako se setimo da je bio jedan od glavnih Obradovicevih igraca sa SP u Atini 1998. Scepanovic nije igrac koji moze da igra na kasicicu i zato njegov ucinak ne vredi ocenjivati. Ipak, stice se utisak da bi on, da je igrao vise, mogao dosta pomoci "plavima.

Kada se sve sabere, uzroke debakla, pak treba traziti najvise u razlozima zasto pojedinici imaju preca posla od igranja u reprezentativnoj selekciji, u nesredjenim odnosima u samoj kosarkaskoj organizaciji i drzavi kao i odlukama nasih kosarkaskih lidera koje nasu kosarku sasvim izvesno vode u pogresnom pravcu. Nekada se mnogo ozbiljniji problemi vrlo lako prenesu na igrace i na parket pa bi zato odgovore na problem trebalo pored analize rada selektora i igre igraca, trebalo potraziti i na mnogo visim slojevima. Sve u svemu, debakl u Atini nas je malo spustio na zemlju i kao "kosarkaski razmazenu" naciju ce nas naterati da ubuduce mnogo vise cenim uspehe kosarkasa umesto da ih uzimamo zdravo za gotovo i kao nesto sto se automatski podrazumeva. Vremena su se promenila, danas i jedna Kina i Angola mogu svakoga da pobede. U svakom slucaju...idemo dalje...

M.Srdanovic

Potop u pirejskoj luci

Sanjali smo američki "dream team", dosanjali - Angolu

24. Avgust - Tamo, u sunčanoj Atini, podno Akropolja, surova košarkaška realnost otreznila nas je kao hladan tuš. Naši "plavi" ne nalaze se gde bi im po kvalitetu moralo biti mesta – u četvrtfinalu – već onde gde po svemu prikazanom zaslužuju da budu. U utešnom razigravanju za plasman od devetog do dvanaestog mesta. Sanjasmo američki "dream team", dosanjasmo – Angolu. Pravedno! Kakvim li su nas samo mukama mučili Željko Obradović i njegovih dvanaest pulena izgubljenih u vremenu i prostoru! Smušeni, nesigurni, bezidejni, zapetljani kao mornarski čvor u pirejskoj luci, gde su potonuli. Beše to orkestar bez dirigenta, koji je od prvog podbacivanja svirao samo falš. Ako smo od fudbalera možda i navikli da se kući vraćaju pokunjenih noseva, našu balkansku sujetu debelo su uzdrmali Bodiroga i drugovi. Šta vredi što su juče sabajle Španci odigrali taman po našoj meri, kada u "plavom" taboru ne beše nikoga kadrog da preskoči Kineski zid? Svi junaci nikom ponikoše... I moja pokojna baba odigrala bi bolje "jedan na jedan" u presudnom napadu protiv Kineza od Dejana Bodiroge! I poslednji amater šutirao bi preciznije penale od njegovog imenjaka Tomaševića! I Duško Vujošević komandovao bi umešnije s klupe od Željka Obradovića! Koliko je samo falila precizna ruka Stojakovića, visina Rebrače, harizma Divca i Đorđevića, brzina Jarića, borbenost Gurovića... Koliko onaj duh zajedništva koji je rušio poput tornada! Istina boli – nismo ni senka od onog tima koji je ne tako davno žario i palio košarkaškim delom planete!

Bice dana za megdana !

9. Avgust - Izgubili smo od Amerikanaca - pa sta? Bila je to prijateljska utakmica i poraz nije toliko vazan, a moze i da koristi. Kao sto kaze nas narod u svakom zlu ima i neceg dobrog. Plavi kosarkasi bili su vrlo dekoncentrisani, pomalo uplaseni sa mnogo respekta, a sav pritisak naseg naroda, koji je trazio "skalp" Amerikanaca, njihove sposobnosti sveo je na prosecne. Zbog toga je sut bio tako los, a lopta ispadala iz ruku, sto su gosti vrlo lepo skoristili i za par minuta resili utakmicu. Pa sta je tu dobro pitace te. Pa, to sto smo kasnije, kada smo se malo povratili od soka, zaigrali samo malo bolje i pokazali da mozemo da budemo ravnopravni sa "drim-timom". To definitivno nije bilo nase vece i nadamo se da se ovakva igra nece i ne moze vise ponoviti. Ono sto je sigurno je to da sigrno mozemo mnogo bolje cak i od igre u drugom plouvremenu gde smo bili egal sa njim. Tako da nema tugovanja, glavu gore jer bice dana za megdana. A sto se tice Amerikanaca, oni su pokazali ono sto se i ocekivalo od njih. Dobru fizicku spremu, izvanredne atletske mogucnosti i dobru tehniku. Medjutim, nema tu mnogo timske igra, a bez toga u ovom kolektivnom sportu nema uspeha. Mozda se oni zavaravaju da igraju sve bolje, ali sve se to svodi na trci, pucaj i zakucavaj. Videcemo kako ce se snaci u Atini ako nalete na Argentinu ili Litvaniju. Nasi su ih fintama slali po burek, a ovi ce ih poslati i po jogurt.

D.Stojmenovic

"Plavi" na ispitu zrelosti

"Generalka" u Beogradskoj Areni će pokazati gde smo...

30. Juli - Sitno! Sa tom vojničkom uzrečicom na usnama, naši reprezentativci broje dane do Atine. A njih nema baš puno – dve nedelje preostaje do trenutka kada će u Atini buknuti olimpijski plamen. Šta se sve može popraviti za tako kratak period? I malo i mnogo, zavisi koliko su Bodiroga i drugovi voljni da zapnu, sa kakvom motivacijom ulaze u završni deo priprema, garniran beogradskom "poslasticom", nazvanom "Dajmond Boul".

Dugo smo čekali da se otškrinu kapije raskošne "Arene", pomalo strepeći da nam se možda ne dogodi koji maler u minut do dvanaest. Ma koja selekcija da odnese pobedu na velikom turniru, zlatnu medalju zaslužuju pre i iznad svega beogradski neimari, koji su mesecima danonoćno ulagali gigantske napore da sve bude pod konac. "Arena" sva blista, a na njenom parketu "plavi" će pokušati da još i pre prvog podbacivanja u Atini svojim glavnim rivalima uteraju strah u kosti. Argentina, naš rival iz nezaboravnog finala u Indijanapolisu, zatim stari dužnici Litvanci sa svojim "atomskim" sastavom, konačno i američ ki "rezervni" dream team – ima li boljih suparnika da bismo mogli da vidimo gde nam je mesto?

Selektor Željko Obradović nije se zabrinut vratio iz sunčane Španije. Bilo je oscilacija, daleko od toga da sve dirke štimaju, ali se konture one igre koja bi trebalo da bude i naš zaštitni znak u Atini polako i naziru. Španci, predvođeni volšebnim Pau Gasolom dvaput su nas porazili, jednom uz asistenciju "ljudi u sivom", drugi put blagodareći našoj dekoncentraciji, međutim – ima dana za (pravog) megdana. Možda već tamo pod Akropoljem vratimo "furiji" za sve "packe" koje smo od njih dobijali u poslednje vreme.

Kormilar "plavih" do sada je sa svog prvobitnog spiska precrtao dvojicu. Koliko sutra, moraće da donese i jednu od najtežih odluka i promoviše 12 veličanstvenih. Kako stvari stoje, čini se da su plejmejkeri ti čijim je učinkom u pripremnom periodu Obradović najviše zadovoljan, ali na nekim drugim pozicijama duva i "promaja". Pre svega u reketu gde smo, što uostalom i plavuše znaju, pomalo "tanji".

Strpljenje je majka mudrosti. I ako naši ne prođu bog zna kako rezultatski na svojoj "generalci" u "Areni", ne bi trebalo zbog toga uključivati alarm. Uostalom, setimo se "Cepter Bioptron" turnira 2002. kada su "plavi" usred "Pionira" uzeli "fenjer", da bi se nešto kasnije pozlatili u Indijanapolisu. Najvažnije je da "plavi" budu pravi tamo ge treba – pod atinskim nebom. I da, poput glavnog junaka u kultnom Kustinom filmu "Doli Bel" neprestano ponavljaju – svakoga dana u svakom pogledu...

M. Damnjanović

25. Juli - Samo petaestak dana pred pocetak Olimpijskog turnira, Beograd ce biti domacin najboljim svetskim selekcijama koje ce ucescem na turniru "Diamond Ball" sveceno otvoriti Beogradsku Arenu. Sest reprezentacija ce biti podeljene u 2 grupe, a reprezentacija SCG ce biti u grupi A zajedno sa selekcijama Kine i Australije dok ce u grupi B igrati Argentina, Litvanija i Angola. Prvoplasirane ekipe iz obe grupe ce igrati za prvo mesto, drugoplasirane za trece, a treceplasirane za utesno peto mesto. Turnir ce biti otvoren utakmicom izmedju Argentine i Angole 31. Jula u 18:30h dok ce se finale odigrati 3. Avgusta. Reprezentacije ucescnice na turniru su prvaci svojih kontinenata izuzev Argentine, koja je zamenila Ameriku, i SCG koja je domacin turnira.

"Diamond Ball" je premijeru imao u Hong Kongu 2000. godine od 2. do 6. Septembra pred OI u Sidneju, i na kome je nasa reprezentacija porazena u finalu od Australije. Na prvom turniru su ucestvovale selekcije Italije (prvak Evrope iz 1999.), Kanade (predstavnik Amerike), Australije (domacin OI), Kine (prvak Azije) i Jugoslavija kao svetski sampion iz Atine 1998. godine. Australija i Jugoslavije su imale po dve pobede da bi u finalu Asutralije bila bolja od "plavih" savladavsi nas sa 78:71.

Argentina na turnir dolazi kao jedan od glavnih, ako ne i glavni favorit za zlatnu medalju u Atini. Argentinci su napravili pravu pometnju u Indijanapolisu gde su "plavi" dosli do zlata najvise zahvaljujuci iskustvu kao i nespretnosti i neiskustvu samih Argentinaca. Ono sto ce nama i ostalim selekcijama predstavljati dodatni problem je da ce Argentinci u Atini imati verovatno jos jaci sastav nego pre dve godine. Argentinci su proslog leta zauzeli drugo mesto iza Amerikanaca na kvalifikacionom turniru za OI u Portoriku dok su pre nekoliko dana osvojili prvenstvo Juzne Amerike savladavsi u finalu selekciju Brazila.

Angola je poslednjih godina redovan ucesnih velikih takmicenja i zato ih nikako ne treba shvatiti olako, a ucesce u Atini ce im biti trece uzastopno olimpijsko. Prosle sezone, Angola je bez poraza jos jednom potvrdila dominaciju na Africkom kontinentu osvojivsi kontinentalnu krunu bez poraza. Na svetskom prvenstvu i Indijanapolisu, Angola je zauzela 11. mesto.

Australija je redovan ucesnik Olimpijskog turnira koji poslednjih sezona prolazi kroz smenu generacija ali je svakako i dalje opasan protivnik koji po tradiciji ne ustupa ni pred najjacim svetskim selekcijama. Na domacem terenu u Sidneju 2000. godine, Australije je u borbi a bronzu izgubila od Litvanije, kao i u Atlanti 1996. godine. Australija je dozivela kiks ne plasiravsi se na SP u Indijanapolisu zbog poraza od Novog Zelanda ali su pobedom nad istim rivalom prosle godine u finalu prvenstva Okeanije od 3-0 stekli pravo ucesca na OI.

Kina je selekcija koja je prethodnih godina dozivela najveci napredak, a na svetskom prvenstvu u Indijanapolosu su zauzeli donekle razocaravajuce 12. mesto. Ipak, posto ce se u timu nalaziti Yao Ming, jedan od najboljih NBA centara kao i jos poneki NBA igrac, uz iskustvo sa prethodnih takmicenja, Kinezi bi mogli mnogima pomutiti racune u Atini. Preterano bi bilo govoriti od medalji ali plasman u cetvrtfinale bi bio vrlo realan. Kinezi su plasman na OI overili pobedom bez poraza na proslogodisnjem prvenstvu Azije savladavsi u finalu Juznu Koreju. Na OI u Sidneju, Kinezi su zauzeli 10. mesto.

Litvanija je po mnogima favorit broj jedan za zlato u Atini posle impesivnih igara na Evropskom prvenstvu u Svedskoj prosle godine, a na poslednje tri Olimpijade (Barselona, Atlanta, Sidnej) su osvojili bronzane medalje. Smena generacija je Litvance kostala samo ucesca na SP u Indijanapolisu, ali zato oni sada imaju jednu kompaktnu ekipu koja prosto melje protivnike, sto i sami iskusili na svojoj kozi u Svedskoj. Iako u sastavu Litvanaca nece biti Arvydas Sabonis, Litvanci ce imati sastav cijei je vodja bek Sarunas Jasikevicijus, najbolji igrac EP u Svedskoj i osvajac Evrolige sa Barselonom  i Makabijem u protekle dve sezone. Litvanci su svima ostali u secanju po sjajnoj partiji u polufinalu OI u Sidneju kada su namucili americki "Dream Team" i kada trojkom u poslednjoj sekundi meca imali sansu da poloze na pleca velikog favorita.

Reprezentacija SCG na "Diamond Ball" dolazi sa jos uvek neizbrusenom formom pred OI ali ce ocekuje da uz pomoc domace publike pokusa da osvoji turnir i stvori pozitivnu atmosferu pred egzibicioni duel sa Amerikancima 6. Avgusta i duele u Atini. Iako oslabljena i bez igraca poput Vlade Divca, Zeljka Rebrca, Pedje Stojakovica, Aleksandra Djordjevica i Marka Jarica, nasa reprezentacija ce svakako imati odlican sastav koji predvodi sjajni kapiten Dejan Bodiroga i jedan je od favorita za medalju u Atini. "Plavi" ce pred "Diamond Ball", posle turnira u Palma de Majorci imati jos jedan trening susret protiv Spanije, a do tada ce nadamo se mnoge stvari doci na svoje mesto, kada je igra nase selekcije u pitanju.

Marko Srdanovic

Karte "suvo zlato"...

22. April - Košarkaški turnir šest reprezentacija nazvan "Dijamantska lopta" polako se primiče. Istina, do ovog sportskog mega događaja preostala su još tri i po meseca, no već počinje groznica oko ulaznica za priredbu koja će biti održana u novoj, po svetskim standardima projektovanoj dvorani "Arena" na Novom Beogradu. Prema najavama iz našeg saveza, najjevtiniji komplet ulaznica za ovaj atraktivni turnir stajaće 60, najskuplji 250 evra. Za naše prilike bas- noslovno, ali valja imati u vidu i troškove manifestacije koji će biti enor- mni. Još uvek nije izvesno kada će i hoće li novobeogradska supermoderna hala biti dovršena na vreme, jer je još puno toga preostalo da se izgradi i dotera, a vremena da početka priredbe je sve manje. Kao što je poznato, kruna košarkaškog spektakla u našoj prestonici biće revijalni meč reprezentacija Srbije i Crne Gore i SAD. Američki "drim tim" dolazi 6. avgusta sa nekim od najvećih asova profi NBA lige. Beogradski "Dajmond boul" biće i svojevrsna "generalka" za evropsko prvenstvo 2005. godine kada će nacionalni "plavi" pred svojom publikom pokušati da povrate naslov prvaka Starog kontinenta.

14. Juni - Bliži se kraj klupske košarkaške sezone na našim prostorima. U finalu "plej-ofa" Superlige "ratuju" Partizan i Hemofarm i najkasnije 21. juna biće poznato ime novog prvaka. Samo šest dana posle ovog termina, tačnije 27. tekućeg meseca selektor reprezentacije Željko Obradović izvršiće prvu prozivku kandidata za "plavi" olimpijski tim. Još je potpuno neizvesno koji će se igrači sa šireg spiska reprezentativaca odazvati na poziv "kormilara" našeg nacionalnog tima. Mnogi košarkaši na koje Obradović računa za uvodnu fazu priprema tek što su završili sa obavezama u svojim klubovima, kako "domaći", tako i internacionalci. Sezona nikad napornija, sijaset utakmica fizički, pa donekle i emotivno ispraznili su neke od asova koji su minulih godina bili perjanice "plavih". Jedan od najboljih plejmejkera u istoriji srpske košarke Aleksandar Đorđević najverovatnije neće moći da nastupi na Olimpijadi. "Sale nacionale" je protekle nedelje ponovo operisao zglob, ali će se i pored malera javiti selektoru za prvu prozivku 27. juna. Imajući u vidu Obradovićevu čvrstu rešenost da na Olimpijske igre putuju samo najspremniji, teško je očekivati da as Skavolinija bude u sastavu za Atinu. Sa Markom Jarićem situacija je donekle drugačija. Bek "Klipersa", mada "zdrav kao dren", najavljuje mogućnost da ne nastupi za reprezentaciju podno Akropolja. Razlog – paklena sezona u NBA ligi koja je rezultirala isrcpljenošću mladog igrača. Što se tiče ostalih iz Obradovićevog teftera, većina njih objektivno ima želju da se (iz)bori za mesto u olimpijskom timu. Ne mali broj reprezentativaca u potrazi je za angažmanom u nekom od evropskih ili NBA klubova, pa će se neki od njih verovatno priključiti pripremama "plavih" u drugoj fazi. Ima i onih koji su svojim odličnim igrama naknadno zaslužili "pozivnicu" selektora, poput beka Partizan Mobtela Vlade Šćepanovića. Najzad, ne treba smetnuti s uma da Aleksandar Đorđević nije jedini povređeni košarkaš sa šireg selektorovog spiska. Kako god bude, ne smemo sumnjati da će Željko Obradović "isfiltrirati" najbolji mogući tim za Atinu. "Materijala", hvala Bogu, imamo, mnogo je kvalitetnih igrača na svim pozicijama. Samo da atmosfera u reprezentaciji ne bude kao u Švedskoj...

Brojni faktori doprineli da "plavi" na "Eurobasketu" budu tek sesti...

15. Septembar - Posle mnogih bericetnih sezona, najbolji košarkaši Srbije i Crne Gore sa jednog velikog takmicenja vracaju se praznih šaka. I ne samo to – igre kakve smo pružali na 33. "Eurobasketu" u Švedskoj bile su ispod nivoa zvanicnih prvaka sveta. Šesto mesto u Stokholmu svojevrstan je "lakmus" dešavanja u domacim košarkaškim forumima proteklih godinu dana, (ne) odgovornosti, spavanja na lovorikama... 

Da li u Švedskoj moglo ili nije više – pitanje je koje ce tek biti predmet mnogih analiza i suceljavanja argumenata, posebno ako se ima u vidu da je košarka takoreci naš nacionalni proizvod i da je ovdašnji auditorijum osetljiv na rezultate državnog tima. cinjenice ukazuju da je selektor reprezentacije izabran po sistemu "o ruk", da su mnogi asovi iz ovih ili onih razloga odbili da stanu pod zastavu. Da ne pominjemo ovde one koji nas nisu reprezentovali na najvecoj basket smotri Evrope, fokusirajmo se na "šestake"...

Od Predraga Stojakovica ocekivalo se da bude lider ekipe, medjutim as Sakramenta pokazao se nedovoljno auto-ritativnim da bi odmenio jednog Bodirogu. Nije prikazao ništa spektakularno, a povreda ga je sprecila da bude upotrebljiv kada je bilo najvažnije. Marko Jaric i Predrag Drobnjak takoce su igraci NBA formata, ali njihovi kvaliteti samo povremeno bi dolazili do izražaja. Posebno se više ocekivalo od Miloša Vujanica, koji takoce pretenduje da se u perspektivi otisne "preko bare", no partijama sa "Eurobasketa" teško da ce do "Niksa". Možda su jedino Milan Gurovic i Djuro Ostojic zadovoljili. I dok je prvi opravdao svoj renome, za centra "crno-belih" može se reci da je i najprijatnije otkrovenje u "plavom" taboru.

Odviše je neiskusnih igraca Duško Vujoševic poveo na EP. Bez obzira na brojne "zahvalnice" i pehove (tek valja utvrditi zbog cega su se "plavi" tako olako povrecivali) , mogao je "kouc" nacionalnog tima bolje da "meša karte". Zašto nije - to ostavimo strucnjacima da rasprave, ako im birokrate iz Sazonove uopšte pruže tu priliku. 

Pripremio: M. Damnjanovic

Litvanski ekspres protutnjao Švedskom

11. Septembar - Oproštaj košarkaške reprezentacije SCG od Evropskog prvenstva rastužio je sve gledaoce u zemlji, ali ako se uzme u obzir očajna igra koju su plavi prikazali na ovom šampionatu, onda to i nije iznenađenje. Došlo je i vreme da su nas ostale selekcije stigle, ali i prestigle, kako u domenu same igre, tako i u odnosu prema dresu sa državnim grbom. Četvrtfinale je konačan domet ove selekcije, u kojoj je najbolji igrač bio Đuro Ostojić, čovek koji je naknadno pozvan u reprezentaciju i koji nikada u životu ne bi bio njen član, da nije bilo problema sa povredama i otkazima. On je bio jedina svetla tačka u našem timu, jer je svojom borbenošću i poenima u pravo vreme, možda i sprečio da poraz od Litvanije bude još katastrofalniji po plave. Lekciju koju smo dobili trebalo bi dobro da naučimo i da pokušamo da iz nje izvučemo pouke. Litvanci su nam prikazali atomsku košarku, brzu i eksplozivnu, sa dosta kontra napada, dok je naš tim ličio na "Ćiru" koji je završio svoj radni vek i koga polako zamenjuju drugim vozem. Ali šta je tu je... Moramo hrabro podići glavu i prihvatiti ovaj poraz, a kada se utisci slegnu, sesti i razmotriti šta i kako dalje. Ono što najviše brine je to da smo hteli da podmladimo reprezentaciju, pa čak i zarad rezultata, ali upravo ti mladi igrači nisu želeli da igraju. Treba da se zapitamo kuda ide naša košarka i da li je novac postao preči od nacionalnog identiteta?!

D.Stojmenovic

Pobedjujemo, ali bez prave igre

9. Septembar - Pocinje rasplet na Evropskom prvenstvu u kosarci. Iako se posle loseg starta rodila sumnja da nasa reprezentacijamoze u zavrsnicu sampionata, oni su ipak uspeli da prebrode sve teskoce. Ali to je tek prva prepreka ima ih jos tri do konacnog trijumfa koji svi ocekuju. Plasman nase selekcije medju osam najboljih  veoma raduje ali, jos uvek  zabrinjava igra koju oni prikazuju. Nema tu mnogo saradnje medju igracima narucito u odbrani. Veliki broj poena se prima iz reketa gde obicno jedan protivnicki igrac ostane sam posle dobre igre dva na dva. Taj pick and roll nam je najslabija tacka i nikako ne mozemo da ga odbranimo. Suvise se izlazi kod pomaganja tako da jedan igrac uvek ostaje sam. Osim toga ni agresivnost (osim u drugom poluvremenu sa Turskom) nije bila  zadovoljavajuca. Igraci su suvise daleko od svojih protivnika tako da ne stignu da reaguju na vreme. U napadu vecinu koseva selekcija SCG postize individualnim akcijama na ocigledan kvalitet, dok saradnje nema mnogo. Centri igraju vise spolja tako da se vecina koseva postize van reketa. Ako se osvrnemo na istrazivanja kosarkaske igre, koju su radili kosarkaski radnici u Srbiji, dolazimo do podatka da se u jednoj utakmici najveci broj koseva procentualno postize u samom reketu u blizini kosa. Retko se desava da ekipa uspe da pobedi  u utakmici u kojoj je postizala vise poena  sutevima spolja. Znajuci to tesko je poverovati da plavi mogu da izdrze do kraja sa ovakvom igrom. Neophodno je da centri budu opasni i da postizu vise poena pod samim kosem, da bi eventualnim udvajanjem, povratnim loptama spolja omogucili Stojakovicu, Gurovicu i ostalima da imaju siguran i otvoren sut. Raznovrsnost u igri je najbitnija ali mi je namamo. Najveci deo vremena za napad plejmejkeri Vujanic i Jaric a ponekad i Stojakovic provode  driblajuci loptu od jedne aut linije do druge ili igrajuci basket sa svojim cuvarem. Za utakmicu cetvrtfinala mora se igrati mnogo organizovanije. Litvanci igraju dosta mekano sto nam odgovara, ali su i izuzetno dobri suteri. Medjutim, malo ko poznaje njihove igrace tako dobro da bi znao koliki im je stvarni domet. Predvodnici su Jaskevicijus, Strombergas i Zukauskas. Tu je i Songaila momak koji je prosle sezone iznenadio sve i koji po mnogima moze biti kljucni igrac ove ekipe.

D. Stojmenovic

Plavi traze prolaz u drugu rundu !!!

3. Septembar - Pocinje Evropski sampionat u kosarci. Suvereni vladari starog kontinenta reprezentacija SCG u Svedskom gradu Sordetaljeu pokusace u prvom navratu da obezbedi ucesce u drugoj rundi takmicenja. Kazem, pokusace, jer vremena se menjaju. Sada svi treniraju naporno i svi znaju da igraju kosarku i  niko ne sme da se potceni narocito autsajder. U ovoj grupi to je Svedska koja je i dobila ovaj sampionata da bi se kosarka u ovoj zemlji, gde caruje  hokej na ledu, popularizovala. Iz toga razloga Svedjani su opasan protivnik  ne po svom znanju vec po svojoj motivisanosti, a verovatno i pomoci FIBE da se probiju sto dalje. Jer, cemu prvenstvo ako domacin ispadne odmah. Selekcija Srbije i Crne Gore imace tezak posao jer u tim prvim utakmicama se stice psiholoska prednost.  Pobede su neophodne sto zbog motivacije ekipe sto zbog dodatna tri dana odmora. Samo prvi u grupi ide direktno u cetvrtfinale, dok ce drugi i treci morati kroz osminu finala. Rivali u grupi najaci moguci. Posle pet godina  tavorenja Rusija opet ima ekipu kadru da se upusti u borbu za medalju. Prednost im daju vrlo visoki i veoma brzi i pokretni igraci koji igraju na vise pozicija. Udarni trio cine Krjapa (205), Monia ( 205) i Kirilenko (206) koji odlicno zatvaraju svoj kos i imaju fenomenalan skok iz koga krece kontranapad. Naravno, odlicni su i suteri pa je stvarno velika muka selektora Vujosevica da osmisli kako ih sacuvati. Spance  svi svrstavaju u favorite za medalju. Cak su i cuveni Engleski kladionicari  njima dali prednost u odnosu na sampione iz Srbije i Crne Gore. Udarna igla Po Gasol zeljan je trofeja. Posle bronze na proslom sampionatu  Evrope i  petog mesta na SP dolazi vreme njihove dominacije. Osim Gasola tu su jos provereni igraci: Navaro, Himenez, Alfonso Rejes, Garbahosa, De la Fuente, koji imaju dosta utakmica u nogama  u najacem klupskom takmicenju Evroligi. Problem za selekciju SCG predstavljaju tanka centarska linija i prinudni sastav tima. Koturovic i Drobnjak nemaju toliko veliki kvalitet na ovoj poziciji. Pogotovo Drobnjak koji u NBA igra krilo. Kako je naglasio selektor Vujosevic ovo je tek treci tim od onoga koga je on zamislio kada je postao selektor. Povrede, otkazi prouzrokovali su da na ovaj sampionat ne putuju najbolji. Ali, sta je tu je, na ovom momcima je da se bore za svoju zemlju i da  pokazu da zaista vrede kao i da opravdaju svoje reputacije koje imaju u Evropi i Svetu.

D. Stojmenovic

Diskutabilan reprezentativni spisak

31. Avgust- Selektor kosarkaske reprezentacije Srbije i Crne Gore Dusan Vujosevic je saopstio spisak od 12 igraca koji ce putovati na Evropsko prvenstvo u Svedskoj. Ono sto predstavlja najvece iznenadjenje je svakako izostanak Igora Rakocevica koji je pre nekoliko dana imao razgovor sa selektorom posle koga su doskorasnji plej Minnesote i selektor zakljucili da je najbolje da Rakocevic neputuje sa timom u Svedsku. Rakocevicu svakako nije odgovarao status rezerviste sa vrlo limitiranom minutazom pa ce tako na opste iznenadjenje u Svedsku kao treci plej putovati mladi Vule Avdalovic, inace rezerva u Partizanu. Prema recima selektora, njegov razgovor sa Rakocevicem je bio prijateljski i nije bilo svadje vec jednostavna koncepcijska razlika oko minutaze i funkcije u timu. Najgore bi bilo svakako voditi nezadovoljnog igraca na Evropsko prvenstvo. Za razliku od skorasnih slucajeva otkaza i nesuglasica, ovaj je bar resen na dzentlmenski nacin. Sa spiska su proteklih dana otpali zbog povreda i Dejan Milojevic i Dragan Tarlac, a poslednji je sa njega otpao Dusan Kecman, kako selektor tvrdi, iz taktickih razloga. Na konacnom spisku putnika za Svedsku se nalaze:

Dusan Vukcevic (bek,200)

Dejan Koturovic (centar,210)

Nebojsa Bogavac (bek/krilo,199)

Vule  Avdalovic (plej,191)

Predrag Stojakovic (krilo,206) - kapiten

Djuro Ostojic (centar,210)

Marko Jaric (bek,198)

Predrag Drobnjak (centar,208)

Ognjen Askrabic (centar,205)

Milos Vujanic (bek, 90)

Kosta Perovic (cetar,217)

Milan Gurovic (krilo,205).

Uz Vujosevica  su asistenti Milan Minic (prvi) i Stevan Karadzic, sport-menadžer  Zarko Varajic i lekar tima dr Dragan Radovanovic.

Na spisku za Svedsku se nalaze samo sestorica (Stojakovic, Koturovic, Drobnjak, Jaric, Vujanic, Gurovic) iz tima koji je proslo leto osvojio zlatnu medalju na svetskom prvenstvu u Indijanapolisu. Izbor tima je izazvao velike polemike u kosarkaskim krugovima. Nepozivanje igraca poput Jove Stanojevica, Dragan Lukovskog, Gorana Nikolica uz situaciji kada su povrede direktno "krojile" reprezentativni spisak, je izazvalo negativnu reakciju. Poznato je da je izmedju Jove Stanojevica i ljudi iz saveza prosle sezone doslo do nesuglasica povodom nepozivanja na pripreme sto donekle objasnjava zasto jedan od najboljih igraca nemackog prvenstva nije bio ni na sirem spisku ove godine. Dragan Lukovski je vec pregurao niz vaznih utakmica za reprezentaciju i bio najbolji strani igrac u Francuskoj prosle sezone. Kapiten FMP Zeleznika, Goran Nikolic, je prosle sezone bio jedan od najboljih centara u domacem prvenstvu sa mnogo boljim ucinkom nego recimo Djuro Ostojic ili mladi Kosta Perovic. Ovako se stice utisak da su igraci Partizana fevorisani od strane selektora sto stvara vrlo losu atmosferu jer celokupna javnost smatra da ovaj igracki kadar nema sanse da ponovi uspehe iz prethodnih godina. Pozivanje jednog super-talenta Koste Perovica da oseti reprezetativnu atmosferu ima smisla ako bi ispred njega u postavi imali jednog Vlade Divca, Zeljka Rebracu, a borbenost Djure Ostojica nece svakako biti dovoljna u timu u kome ce Predrag Drobnjak i Dejan Koturovic predstavljati udarni tandem pod kosem. Pozivanje Vulete Avdalovica je definitivno izazvalo najvise negodovanja. Na mestu je konstatacija da selektor najbolje poznaje ovog igraca ali da li neko ko je prosle sezone pored Milosa Vujanica igrao vrlo malo kao rezerva u Partizanu ima mesta u timu svetskog prvaka. Nebojsa Bogavac i Dusan Vukcevic su igraci koji su svojim partijama prosle sezone zasluzili da se nadju na ovom spisku ali je pitanje da li bi za njih bilo mesta da su u timu Vladimir Radmanovic i Zarko Cabarkapa. Ipak, i Bogavac i Vukcevic su odigrali niz vaznih i teskih utakmica i nosili teret odgovornosti u svojim timovima i zato mogu da budu od velike koristi "plavima". Ognjen Askrabic je iz nepoznatih razloga bio vrlo malo koriscen za vreme pripremnih utakmica, a pozivanje Gorana Nikolica je imalo smisla jer prosle sezone nijedan centarski tandem u domacem prvenstvu i ULEB kupu nije nadigrao centarski tandem FMP Zeleznika. Ova dva igraca su uigrana i posvecena kolektivu. Dejan Koturovic je sjajno zapoceo pripreme ali posle suspenzije i privremenog izbacivanja iz reprezentacije nije vise licio na sebe. Predrag Drobnjak je poslednjih par utakmica poceo da lici na igraca koji je blistao na Evropskom prvenstvu u Turskoj pre dve godine ali jos uvek ne igra na nacin na koji je potreban ovom timu. Ovom timu ne treba jos jedan suter vec igrac koji ce predstavljati opasnost pod samim kosem. Marko Jaric se tek oporavio od povrede, a ni pre nje nije bio u sjajnoj formi kao ni Milos Vujanic koji nije ni senka igraca iz prosle sezone kada je blistao u dresu Partizana. Zato je eliminacija Rakocevica izazvala polemiku jer se radi o igracu koji moze zameniti oba navedene igraca. Ovako, u slucaju da Jaric obnovi povredu, provescemo se kao na Evropskom prvenstvu u Francuskoj kada nismo mogli da spojimo zdravu bekovsku liniji celo prvenstvo. Ipak, tada je konkurencija na prvenstvu bila slabija nego sada i zato smo uspeli da dodjemo do medalje. Kapiten Pedja Stojakovic i Milan Gurovic su prikazali najstandardniju formu tokom priprema i na ovoj dvojici igraca se stajati najvise odgovornosti za igru tima. Po svemu sudeci, selektor ce ih obojicu koristiti u petorci sto znatno moze da nam uspori igru jer su obojica prirodne "trojke", ali je cinjenica da pored Stojakovica moramo da imamo u postavi jos jendog igraca koji ce odvlaciti paznju odbranama protivnika. Misljenje je da su Vujanic i Jaric par koj bi mogao sjajno da se dopunjuje u petorci ali selektor trenutno ima drugaciju opciju u glavi, nadamo se uspesnu.

Sta mozemo da ocekujemo u Svedskoj? Na to pitanje niko ne moze da nam da odgovor. Da li je ovaj tim favorit za medalju, sigurno nije. Ipak, uvek moramo da se nadamo medalji, cak i onoj najsjajnijoj jer je to obaveza najvece svetske kosakaske sile van granica Amerike. U slucaju da selektor Vujosevic sa ovim timom dozivi fijasko bice glavni krivac za neuspeh ali do tada ovom timu treba dati punu podrsku i spreciti negativnu atmosferu koja je pratila nas tim u Indijanapolisu prosle godine. 5-6 igraca sa ovog spiska mozda nikada nece dobiti ovakvu sansu i zato borbenost mora da bude adut ovog tima u Svedskoj. Upravo u Svedskoj neki igraci moraju da pokazu da nisu zalutali na reprezentativni spisak. Ipak, ono sto je vazno, svim ovim igracima je pozivanje u reprezentaciju cast, za razliku od nekih NBA zvezda kojima su druge stvari mnogo bitnije u ovom trenutku. Zato ovi momci zasluzuju da verujemo u njih, a kritike treba da prestanu i sacekaju da vidimo kako cemo proci u Svedskoj.

Pripremio: Marko Srdanovic

Sta ce biti sa kosarkaskom reprezentacijom?

10. Avgust - Evropsko prvenstvo u kosarci  polako se blizi i sve nacionalne selekcije krecu u finalizaciju priprema i igranje pripremnih utakmica. Kako vreme prolazi kosarkaska selekcija Srbije i Crne Gore polako se osipa. Posle otkaza pojedinih kandidata koji zele da se "sto bolje" spreme za nastup u NBA, nasu nacionalnu selekciju desetkovale su i povrede, i to igraza na najosetljivijoj poziciji, poziciji centra. Naporne pripreme koje su bile u Nemackoj prouzrokovale su da se mladi centar Nenad Krstic povredi, sto ce ga kostati nastupa na Evropskom sampionatu. Posle ponovljenih lekarskih pregleda ustanovljen je prelom kosti na stopalu i to ce Krsticu doneti mesec dana pauze. Prava steta za njega, jer bi sigurno bio otkrovenje prvenstva. Osim njega  i Dejan Milojevic vuze povredu primicaca koja je  navodno zalecena za 10 dana, iako je  za takve povrede neophodno  tri nedelje. Zelja za igranjem u reprezentaciji je bila jaza i  on se vratio na teren , ali nadamo se da povreda nece da se obnovi zbog prevelike zelje. Treci povredjeni centar Dragan Tarlac  je u Madridu gde u fudbalskom klubu Real sprovodi terapiju  povrede misica lista koju je radio prosle godine, ali na drugoj nozi. Ta povreda je hronicna i pitanje  je koliki ce napor on moci da izdrzi. Tako je " knjiga spala na dva slova" Predraga Drobnjaka i Dejana Koturovica koji ce morati da iznesu najveci teret u Svedskoj. Selektor Vujosevic zbog alarmantne situacije  najavio je da ce po povratku iz Soluna ozbiljnom pristupiti resavanju problematizne situacije sa centrima i eventualno pozivanje novih igraca. Sve u svemu koliko god to zeleli ljubitelji kosarke u SCG vise ne mogu toliko optimistizki  da razmisljaju o odbrani zlata. Iako utakmice u Solunu protiv Australije i Bugarske pokazuju da plavi imaju kvalitet i dobru igru to je daleko od igre kakva je potrebna na Evropskom prvenstvu. Bilo koja druga medalja srebrna ili bronzana bila bi uspeh za ovu selekciju.

Dragutin Stojmenovic

"Plavi" dres: "Svetinja" ili ...?

29. Jul - Kosarkaska reprezentacija Srbije i Crne Gore je dodatno oslabljena pred Evropsko prvenstvo u Svedskoj u Septembru. Samo 38 dana pred pocetak takmicenja, redove "plavog" tima je uzdrmala jos jedna losa vest. Naime, jedan od "sigurnijih" putnika za Svedsku, Zarko Cabarkapa, je po povratku iz Amerike odlucio da umesto na pripreme reprezentacije u Rotenburg ode na individualne pripreme u Budvu. Istu pricu smo do sada culi kada su u pitanju Vladimir Radmanovic, Darko Milicic, a trend je ocigledno uzeo maha kada uzorni momci poput Cabarkape daju sebi za pravo da okrecu ledja drzavnom timu. Koliko god je odluka mladog igraca za svaku osudu toliko je nekorektno prema kolegama jer da se o ovome znalo ranije, jos neko ime bilo pridodato reprezentativnom spisku, i jos neko bi mogao da dozivi iskustvo reprezentacije. 

Ne zelimo nikako da izolujemo slucaj Zarka Cabarkape i od njega napravimo zrtveno jagnje. U krajnjem slucaju, da za "plave" igraju Bodiroga, Divac, Rebraca, Tomasevic, Radmanovic i ostali asovi kojima je tu po kvalitetu mesto, odluka mladog asa ne bi nikoga posebno pogodila. Ovako, u situaciji kada su povrede i zamor materijala sustilgli igrace koji vec 10-tak godina neprestano igraju za drzavni tim, niko nije ocekivao da bi se igraci koji nisu odigrali jednu "postenu" utakmicu u drzavnom timu tek tako odrekli igranja u reprezentaciji. Da stvar bude gora, radi se o igracima, finansijski obezbedjenim i sa potpisanim milionskim ugovorima. Ako to nije dovoljno da neko "mirne glave" dodje na pripreme reprezentacije, ne znamo sta jeste. Pre samo par godina, sadasnji kapiten odbojakske reprezentacije Nikola Grbic je sa povredjenom rukom i nepotpisanim ugovorom igrao za "plavi" tim uprkos savetima lekara da bi pogorsanje povrede i jedan pogresan potez mogli da znaci kraj karijere. Setite se da je Sasa Djordjevic, sa samo 2 treninga posle operacije kolena bio uz "plavi" tim i uprkos cinjenjici da nije bio kljucan igrac tima koji je u Atini 1998. osvojio svetsku titulu, ipak i te kako znacio timu, jednom recju kapitenski primer. Vlade Divac je uz enormne obaveze humanitarnog kakaktera tokom leta, pored duge NBA sezone ipak nalazio vremena da igra za drzavni tim cime je i te kako uticao na mladje clanove tima i na nihov buduci odnos prema "plavom" dresu. To je svake sezone zbog nedovoljnog odmora i vec poznih igrackih godina i te kako osetio na svojoj kozi tokom duge i naporne NBA sezone, ali se ne secamo da smo ikada culi da se pozalio na to. 

Veliki problem svakako predstavljaju i agenti mladih igraca koji iako nase nacionalnosti, stvari pre svega gledaju iz pogleda svog dzepa i dubine istog. Isti ti agenti savetuju mlade igrace da im je bolje da dizu tegove preko leta i spremaju se za "gladijatorsku" NBA sezonu, jer sta moze da se nauci od starijih kolega u reprezentaciji. Svakako "nista" ne moze da se nauci od jednog Pedje Stojakovica, koji je vrlo lako posle proslogodisnje sezone u kojoj je na pocetku imao problema sa povredama (direktno prouzrokovanim manjkom odmora zbog igranja u Indijanapoliisu), mogao reci "ne" reprezentaciji. Ipak, Pedja vrlo dobro zna da mora da nastavi tamo gde su stali Paspalj, Savic, Divac, Djordjevic, Danilovic i Bodiroga i bude predvodnih ovog podmladjenog i osvezenog reprezentativnog tima. Jeste da igraci mogu bolje individualno da se spreme trenirajuci prema NBA potrebama tokom leta (sto ipak najvise odgovara agentima, cija zarada raste prema trzisnoj vrednosti njihovih "klijenata"), a ako nekom ne znaci nista da usreci 10 miliona ljudi i da mu na platou skupstine 100,000 uzvikuje ime, da li ikakva diskusija na tu temu ima svrhe? Kada su agenti u pitanju, radi se o svega nekoliliko ljudi ciji "klijenti" imaju "problematican" odnos prema "plavom" dresu, ali problem pre svega predstavlja nedostatak uzora i potpuna mentalna nezrelost mladih igraca. 

Da cela stvar bude tuznija, selektor za odluke mladih igraca saznaje preko novina, E-maila, faksa i na razne druge nacine. Stvar bi svakako bila manje tragicna da isti ti mladi igraci mogu neke stvari da rese razgovorom u cetiri oka bez prisustva agenta i svakako ne preko medija. Ako jedan Dejan Bodiroga moze na konfenciji za stampu da sedi pored selektora i pred ocima javnosti "prevali" preko usana odluku da ne igra sa nacionalni tim, zasto jedan mladi igrac ne moze bar telefonom da obavesti selektora o svojim planovima. Sta tek reci za igrace koji od saopstenja sireg reprezentativnog spiska jos uvek nisu kontaktirali salektora da ga obaveste o svojim namerama. Da rascistimo, ni Gurovic, Drobnjak, Rakocevic, Tarlac nemaju resene ugovorne situacije za sledecu sezonu pa su ipak na pripremama posveceni samo jednoj stvari, reprezentaciji.

Jedno je sigurno, odnos mladjih igraca (da se ne uvrede Vujanic, Jaric, Rakocevic, Milojevic, Krstic i ostali) nije kao sto je nekada bio i kao sto selektor Vujosevic kaze, ako nekom treba objasnjavati vrednost i prednost igranja u reprezentaciji, bolje da za nju i ne igra. Igraci bez reprezentativnog duha, reprezentaciji ni na koji nacin ne mogu pomoci, a sa sobom samo mogu doneti virus "ne-patriotizma" i sebicnosti. Mozda bi ipak bilo najbolje da se agenti svih igraca nadju pred pocetak priprema i dogovore ko ce igrati i kome ce biti data dozvola da nastupi za plavi dres. U raspravu bi svakako trebalo ukljuciti i vlasnike NBA klubova (i "vlasnike" nasih igraca). Time bi nam bar svima, a posebno strucnom stabu reprezentacije "uskratili" nepotrebno nerviranje i neizvesnost oko sastava tima.

Pripremio: Marko Srdanovic

Dokle moze  reprezentacija Srbije i Crne Gore?

23. Jul - Predstojece Evropsko prvenstvo u kosarci koje se igra  u Svedskoj definitivno ce  obeleziti novu eru kosarke u Evropi. Do pre nekoliko godina na svim ervopskim takmicenjima figurirale su dve-tri ekipe koje su bili pretendenti na najvisi plasman. Nekadasnje drzave SSSR i Jugoslavija uvek su bile dominantne u Evropi, veliki rivali na parketu, i osvajaci najvise medalja na ovim takmicenjima. Njihove "kaznene ekspedicije" ponekad bi  bez poraza i velikom razlikom zavrsavale takmicenje. Po nekad bi se u borbu za zlato umesale Spanija i Italija koliko da naprave iznenadjenje, a onda bi opet dolazilo vreme  "zborne komande" i  "plavih". 

Ovog leta na Skandinavskom poluostrvu nece biti dominantnih reprezentacija. Razlika izmedju najboljih i onih do njih je smanjena, mozda, cak vise i ne postoji. Apsolutni vladari Sveta i Evrope u poslednjih 10 godina (dva puta svetski  i tri puta evropski sampioni), kosarkasi Srbije i Crne Gore imace velika iskusenja pred sobom ne bi li odrzali nasu kosarku u samom vrhu. Hrabar potez selektora Duska Vujosevica da podmladi reprezentaciju i pozove cak cetiri debitanta i mozda njegova (ne)sreca zbog otkaza nekih standardnih igraca ucinice ovo prvenstvo mnogo zanimljivijim nego sto se ocekivalo. Svaka selekcija zelece da skine "skalp" aktuelnom sampionu i sa posebnim motivom i zeljom ulazice u utakmicu protiv selekcije SCG. Ono sto je najopasnije je to da svaka od tih selekcija, potencijalnih kandidata za medalju, ima tim koji igra bar tri godine zajedno i po jednog ili dva NBA igraca i to ne bilo kakva vec one koji igraju zapazene uloge u svojim klubovima.

Spanija prednjaci sa ekipom koja vec tri godine igra zajedno. Vodja ovog tima je Po Gasol zvezda Memfisa i momak sa odlicnim predispozicijama, slede ga Navaro, Rodrigez, Esteljer i ostali. Tu su i Rusi sa Kirilenkom, zatim Turska koja moze biti veoma opasna sa NBA duom Turkoglu-Okur uz MVP-a Evrolige Mirsada Jahovica. Treba istaci i Litvance koji posle odlaska Marculjonisa i Sabonisa ponovo imaju dobru ekipu. Ne treba zaboraviti ni Nemacku selekciju koju predvodi takva velicina kao sto je Dirk Novicki uz Femerlinga, Demirela, Pesica i Okuladzu, a posle dosta godina solidnu ekipu imaju i Grci. 

Sa druge strane Srbija i Crna gora ima kvalitet, ima iskustvo, ali nema igraca koji ce u odlucnim momentima preuzeti odgovornost i sigurnim poenima dovesti tim do pobede. Za to je potrebna ogromna mentalna snaga, koju na zalost ne poseduje niko u ovako selektiranoj ekipi, jer bar do sada, niko, pa makar i u svom klubu, nije pokazao takvu sposobnost. Za takvu ulogu pretenduje plejmejker Milos Vujanic, koji ima "stofa" da izraste u pravog asa. Prosle godine odlican u debitantskom nastupu u Indijanopolisu, a ove bi vec mogao da izraste u lidera tima. Sve zavisi da li ce mu to dopustiti i selektor Vujosevic? U kategorizaciji vodje tima postoje dve vrste: formalni i neformalni vodja. Formalni vodja je kapiten ekipe covek koji je svojim iskustvom, ponasanjem i ucinkom zasluzio to mesto, a neformalni vodja je igrac koji se sam izdvojio svojom kreativnoscu, hrabroscu i lucidnim potezima i u koga sami igraci imaju najvise poverenja da ce u odlucujucim momentima biti najsigurniji. Kapiten ce prema nagadjanju mnogih ljudi u SCG biti NBA zvezda Pedja Stojakovic. U tom slucaju nikom verovatno ne bi smetalo da neformalni vodja bude bas Milos Vujanic, momak od koga ce mnogo toga zavisti u igri reprezentacije.

Dragutin Stojmenovic

Analiza reprezentativnog spiska

21. Jul - Kosakaska reprezentacija Srbije i Crne Gore po prvi put ucestvuje na velikom medjunarodnom takmicenju pod novim imenom. Ipak, i ova generacija "plavih" ce sa sobom nositi breme favorita na prvenstvu u Svedskoj od 5-14. Septembra ove godine. Ma koliko novinski clanci u poslednje vreme govore o dosta oslabljenom sastavu reprezentacije, ona jos uvek u sebi ima pobednicki mentalitet i igrace koji su u stanju da donesu jos jedno zlato kuci.

Jeste, veliko je razocarenje sto "plavi" u Svedskoj nece biti predvodjeni kapitenom Dejanom Bodirogom i sto su pojedini talentovani igraci u cijim rukama lezi buducnost "plavih" otkazali ucesce, ali razloga za optimizam jos uvek ima. Plavi ce u Svedskoj biti predvodjeni Pedjom Stojakovicem, koji se u Istanbulu pre dve godine, kao i prosle godine u Indijanapolisu pokazao sposoban da predvodi reprezentaciju do trona. Pedja je imao dovoljno vremena da se odmori od naporne NBA sezone i u ove pripreme ce uci mnogo spremniji nego prosle sezone kada je vukao povredu kroz cele pripreme i kasnije na samom svetskom prvenstvu. Samim igranjem ovog leta je pokazao koliko mu znaci "plavi" dres i koliko mu je stalo da bude novi predvodnik drzavnog tima. Pored njega ce veliku ulogu imati i Marko Jaric koji prosle godine u Indijanapolisu nije blistao ali je u svakom slucaju bio najbolji kada je bilo najvaznije (finis meca sa Amerikancima). Ono sto je ipak najvaznije je cinejnica da bek naseg drzavnog tima u sebi ima pobednicki mentalitet ispoljen nebrojano puta u reprezentaciji i na klupskom planu. Sa njime ce u paru igrati Milos Vujanic, velika nada nase kosarke i igrac koji je maltene sam nosio igru Partizana u Evroligi pruzajuci fenomenalne partije. Vujanic na pripreme dolazi psiholoski spreman posle potpisa ugovora sa Skipper-om, a proslogodisnje iskustvo iz Indijanapolisa, kada je u najbitnijim utakmicama za nas drzavni tim bio odlican, ce mu svakako dobro doci u Svedskoj gde ce biti jedan od lidera tima. Iz sastava plavih iz Indijanapolisa, pored navedene trojice, ce igrati jos Milan Gurovic, Predrag Drobnjak, Igor Rakocevic, Dejan Koturovic i Zarko Cabarkapa.

Milan Gurovic je takodje jedan od igraca koji licne planove stavlja u drugi plan kada je drzavni tim u pitanju, a svima ce ostati u secanju proslogodisnja utakmica sa Amerikancima u cetvrtfinalu Svetskog Prvenstva kada je popularni "Doberman" maltene sam trojkama potopio samozvani "Dream team". Ipak, ove godine ce morati da da cak i veci doprinos igri drzavnog tima zbog izostanka igraca poput Divca i Bodiroge. Predrag Drobnjak je za razliku od Istanbula, prosle godine u Indijanapolisu bio veoma slab, i uz sav pokazan trud ipak bio daleko od svoje igre. Ipak, od njega se ocekuje da na predstojecem prvenstvu bude nosioc igre plavih pod kosevima, a uspesna NBA sezona iza njega to i najavljuje. Igor Rakocevic je jos jedan od igraca za koga je reprezentacija svetinja, a odlicne partije u letnjim NBA ligama ce dobro doci ovom mladom igracu da udje u ritam posle sezone provedene na NBA klupi. Dejan Koturovic iza sebe ima solidnu sezonu u Italiji i  treba ocekivati da "plavom" timu donese stabilnost pod kosevima. Vrlo je verovatno da ce upravo on i Drobnjak predstavljati udarni tandem pod kosem. Zarko Cabarkapa je imao vrlo malo minutazu na svetskom prvenstvu ali bi letnja NBA liga trebala da mu da dobru podlogu pred dolazak na pripreme. Ipak, od buduceg igraca Phoenix Sunsa treba ocekivati da provede vise minuta na terenu nego prosle godine.

Dragan Tarlac, je zbog povrede proslo leto propustio Svetsko Prvenstvo u Indijanapolisu, ali bi ove sezone uz Drobnjaka i Koturovica trebao da predstavlja bedem pod nasim kosem. Upravo Tarlac, Drobnjak i Koturovic bi kombinovanim snagama trebali da nadoknade nedostatak Dejana Tomasevica, koji ce zbog povrede kolena posle duzeg vremena porpustiti reprezentativne akcije. Tarlac je odlican odbrambeni igrac sto ce svakako dosta znaciti ovom timu bez Dejana Tomasevica. Dejan Milojevic, jedan od "zlatnih" iz Istanbula, je zbog brojnih povreda takodje prosle godine ispao iz konkurencije za "plavi" tim ali se smatralo da bi njegova cvrstina mogla dobro doci plavima na narednom Evropskom prvenstvu. Ipak, "srpski Barcley" je uprkos odlucnoj sezoni iza sebe, trenutno povredjen i njegov nastup za reprezentaciju je vrlo diskutabilan. Ipak, ako u naredne 2-3 nedelje uspesno sanira povredu, kapiten Buducnosti bi trebao da se nadje medju putnicima za Evropsko prvenstvo. Ovde bi trebala da se zavrsi lista manje-vise sigurnih putnika (ako ne bude povreda) za Svedsku.

Sto se spoljnih igraca tice, na sirem spisku se takodje nalaze i Dusan Vukcevic, Nebojsa Bogavac, Dusan Kecman, Aleksandar Pavlovic i Vule Avdalovic. Dusan Vukcevic iza sebe ima nekoliko uspesnih sezona u najboljim evropskim klubovima. Prosle sezone je u Montepaschi-u bio jedan od nosioca igre, a tim je igrao jednu od glavnih uloga u Evroligi i italijanskom sampionatu. U Vukcevicu, reprezentacija bi dobila jednog pametnog igraca, vrlo sigurnog sutera koji bi na ovom timu mogao biti idealna rezerve sposobna da uskoci na poziciji beka-sutera i niskog krila. Iako je prosle sezone najavio veliki potencijal i ovog leta bio na draftu izabran od Utah Jazz-a, pitanje da li ce Aleksandar Pavlovic uspeti da se nametne selektoru. Zbog cinjenice da jos uvek ne postoji ni potvrda da ce se pojaviti na pripremama, tesko je verovati da bi se ovaj super-talentovani igrac mogao naci na konacnom spisku za prvenstvo. Nebojsa Bogavac je slican igrac Vukcevicu ali je poznat kao sjajan odbrambeni igrac kakav je uvek potreban reprezentaciji. Da selektor ne racuna najozbiljnije na njega, tesko je verovati da bi i zvao ovog 29-godisnjeg igraca na pripreme. Kombinacija odlicnog suta i dobre odbrane je svakako vrlo interesantna za selektora. Dusan Kecman je jos jedan univerzalac, i odican odbrambeni igrac, i sto je najvaznije, selektor ga odlicno poznaje. Kecmanu ne fali motiva, i treba ocekivati da ozbiljno zagrize ne bi li se nasao na spisku za Svedsku. Tesko je verovati da bi Vule Avdalovic mogao izboriti mesto medju najboljih 12 ali je on pre svega tu da oseti atmosferu, sto ce sasvim pozitivno uticati na karijeru igraca koji ce sledece godine igrati mnogo vecu ulogu u timu sampiona posle odlaska Milosa Vujanica. On je partijama pred kraj sezone definitvno nagovestio ogroman potencijal ali je tesko verovati da ce se naci na konacnom spisku za Svedsku.

Ognjen Askrabic, Nenan Krstic i super-talentovani i naknadno pozvani Kosta Perovic ce pojacati konkurenciju pod kosem. Svoj trojici konkurencija iskusnih reprezentativaca predstavlja najveci problem ali je sasvim izvesno da bi mogli vrlo lako da se nadju na konacnom spisku. Dok je Kosta Perovic na pripreme pozvan kao zamena za Darka Milicica, i verovatno pozvan da bi osetio atmosferu reprezentacije, Krstic i Askrabic imaju sasvom dobre sanse. Nenad Krstic ima odlicnu sezonu iza sebe i sledeca sezona bi trebala da bude presudna u karijeri mladog Kraljevcana koji ce po svemu sudeci posle toga otici u NBA gde ga New Jersey Netsi zeljno iscekuju. Ognjen Askrabic je protekle sezone potpuno sazreo kao igrac ali je u drugom delu sezone kao i ceo tim FMP Zeleznika pao u formi. Ipak, od svih nasih visokih igraca, Askrabic je najbolji suter spolja sto ce mu biti najveci adut.

Pored gore navedenih igraca, nekolicina bi svakako trebala da se nadju na spisku ali tu nisu zbog raznih okolnosti. Tu se pre svega misli na Vladimira Radmanovica koji je radi licnog napretka ovog leta otkazao selektoru Vujosevicu. Posle proslogodisnjeg loseg licnog iskustva sa selektorom Pesicem, mladi igrac Seattle Supersonicsa, je odlucio da ovo leto provede radeci na svojim nedostacima. Ako je stvarno samo to u pitanju, nadajmo se da ce ovo leto i narednu  dobro iskoristiti sto ce u buducnosti svakako koristiti nacionalnom timu. Pored njega, i Darko Milicic je odlucio da je bolje da se tokom leta spremi za narednu NBA sezonu nego da ga provede na pripremama reprezentacije. Njegova odluka svakako govori o promeni mentaliteta kod nasih mladih igraca, a ono sto najvise smeta je svakako "neukusna" prepirka preko novina sa selektorom Vujosevicem. Sam nesporazum je morao biti resen na mnogo cilizivaniji i mirniji nacin u cetiri oka bez posredstva agenata i selektorovog prepucavanja sa ovim mladim igracem. Sigurno je da bi mladi igrac tesko nasao mesta na spisku za Svedsku ali se opet olako odrekao "plavog" dresa  sto je za jednog 18-godisnjaka ipak neoprostivo kada se uzme u obzir da je on jos uvek samo veliki potencijal, nedokazan niti na domacoj sceni, niti u NBA ligi. Druzenje tokom leta sa Stojakovicem, Gurovicem, Koturovicem, Drobnjakom i ostalim iskusnijim reprezentativcima je nesto sto kao mlad igrac ne bi smeo da propusti. Opet, ako je i njegov izostanak u interesu nase kosarke i njegovog razvitka kao igraca, neka ovog puta bude tako. 

Od igraca koji bi po kvelitetu imali mesto u nacionalnom timu su svakako i Zeljko Rebraca, koji ce zbog zdravstvenih problema propustiti akcije nacionalnog tima. Ipak po njegovim recima, on jos uvek nije rekao poslednju rec u reprezentativnom dresu, i tome se iskreno nadamo. Po nasem misljenju, mesto na sirem spisku su svojim igrama protekle sezone sigurno zasluzili Dragan Lukovski i Jovo Stanojevic. Dok je Lukovski odlaskom sa domace scene potpuno pao u zaborav selektora, uprskos cinjenici da je proglasen za najboljeg stranca u francuskom prvenstvu, Jovo Stanojevic se ne neki nacin sam eliminisao iz konkurencije izjavama proslog leta kada nije izabran na siri spisak selektora Pesica. Da podsetimo, posle dobre sezone u "crno-belom" dresu, Stanojevic je ocekivao poziv u dres sa drzavnim grbom sto se nije dogodilo. Zbog toga je sadasnji centar berlinske Albe trazio da ga Partizan momentalno pusti ne zelevsi da ostane ni jedan momenat duze u domacoj kosarci. Iako to niko nije rekao, ocigledno da je su pale teske reci zbog kojih Stanojevic ni dan danas nije u reprezentaciji uprkos sjajnim igrama u dresu Albe. Vlado Scepanovic bi sigurno imao mesta u reprezentaciji posle za mnoge sokantnog otpadanja sa spiska pre odlaska u Indijanapolis, ali ga je povreda ledja sprecila da prosle sezone pruzi dobre partije. Ipak, posle oporavka i cinjenice da ce sledece sezone najverovatnije igrati pred ocima selektora u dresu Buducnosti, treba ocekivati povratak ovog sjajnog beka u reprezentaciju. Dejan Bodiroga i Dejan Tomasevic bi trebali da se nadju u reprezentaciji vec  na sledecem velikom takmicenju, sto ce biti Olimpijske Igre u Atini sledeceg leta. Vlade Divac je najavio povlacenje iz reprezentacije i skori kraj blistave karijere ali je pitanje da li ce odoleti izazovu olimpijskih igrara i zavrsetku karijere na Evropskom prvenstvu u Beogradu 2005. godine.

Pripremio: Marko Srdanovic