E-mail: info@basket-plus.com

Majstori bez naslednika

Pripremio: Marko Daković

Imail smo Kiću i Praju, imali Bodirogu, a sada nam ostaju uspomene

5. septembar - U modi nije više "Moravac", planeta igra "Flamenko". Španci su dugo čekali, na kraju i dočekali svojih pet minuta, zasluženo se po prvi put okitivši titulom svetskog prvaka. U Zemlji izlazećeg sunca, sunce je svanulo Pau Gasolu i njegovim drugovima, zlato koje su nes(p)retno pokušali da brane izabranici Dragana Šakote seli na Pirineje.

I dok "furija" slavi, s razlogom i bez ikakve mrlje, mi ovde u "Zemlji košarke" stavljamo prst na čelo. Ne, nismo izgubili oreol na japanskim ostrvima, koreni krize su, dakako, daleko dublji, ali boli saznanje da više nismo ni senka čete koja je uterivala strah u kosti svima od Aljaske pa do Ognjene zemlje. Eh, nema više na parketu Kiće i Praje, nema u dresu sa državnim grbom "Boga" Bodiroge, a naslednika ni na vidiku.

Posle izgubljene bitke svi su kaplari generali, pa u tom kontekstu valja posmatrati i svakakve komentare koje slušamo minulih dana. Da je igrao Stojaković, da je Krstić mogao pomoći, da je, da je...

Možda će to nekome zvučati paradoksalno, ali – Dragan Šakota sa svojom navrat – nanos skupljenom družinom i nije mogao bolje. Zašto? Zato jer se zna od čega se pita (ne) pravi, zato jer kola još od Indijanapolisa 2002. jurcaju nizbrdo, a niko da ručnu povuče. Zato jer umesto sloge među članovima Stručnog saveta vlada sujeta i nepoverenje, zato što su u Sazonovoj mnogima fotelje važnije i od života. Uostalom, setimo se da niko ozbiljan nije ni hteo kormilo reprezentacije, osim Zvezdinog "kouča".

Drugi napreduju, mi smo u ulozi pasivnih posmatrača. A skrštenih ruku se ne prave velika dela. Baza za regrutovanje kvalitetnih igrača smanjena nam je raspadom SFRJ, odlaskom Crne Gore ionako majušan manevarski prostor još više je sužen. Kao što reče legenda Zoran Savić, klincima su sada neke druge stvari prioriteti, još nisu počeli da se briju, a već im je draft na umu. A sa neformiranim ličnostima, da ne govorimo sportistima, stiže se samo do proseka.

Liga nam je dostojna sažaljenja, prvak gotovo da je poznat unapred, spas se traži u "Jadranu", a ne u okvirima svojih potencijala. A njih nije da nemamo, mlađe kategorije blistaju, no kakve vajde sada od svega toga?

Ruku na srce, nemamo više ni asova, onih autentičnih. Igrači iz Srbije uglavnom ne nose igru svojih klubova po Evropi, o NBA da i ne govorimo. Koliko na košarkaškoj berzi vrede naši legionari, toliko i postižemo, koliko ulažemo i radimo tako nam se i vraća. Ne živi se od stare slave i uspomena!

Kako u svakom zlu ima i nečeg dobrog, to ćemo sada malo trezvenije posmatrati naše pozicije u svetu koji suzama ne veruje. Nismo ni blizu sile, pa stoga ubuduće nećemo ni da očekujemo lovorike. A ko se ničemu ne nada, taj i ne upoznaje gorčinu razočarenja.

M. Daković

Neki novi klinci

Posle "generalke", "plava" mašina ide kao preporodjena

23. jul - Dragan Šakota napravio je radikalni rez. "Šok-terapija" za sada se pokazuje delotvornom, mlađarija "grize", pošteno natapa znojem najdraži dres na svakom treningu, utakmici...U plavoj mašini kočničara nema, sujete su ostavljene po strani, zvezdice i one koji to glume da jesu selektor je precrtao iz teftera udarivši time temelj za jednu zdravu i normalnu atmosferu. Dovoljno da ambicije "košarkaške nacije" pred "Mondobasket" narastu.

Čuvari svetskog zlata bruse formu u Bormiju. Turnir na severu italijanske "čizme" je jak, baš onakav kakav je potreban da bi se stekao uvid u objektivne mogućnosti svakog pojedinca u timu, ali i snagu kolektiva. U pravu je Šakota kada ističe da će se karakter "plave" ekipe pokazati tek kada na dnevni red dođu velika iskušenja, kada se izgubi utakmica, na kraju krajeva kada i mi, novinari, stanemo da "cepidlačimo". Na muci se poznaju junaci, kao što reče veliki Njegoš.

Ono što je za sada najvažnije, jeste da "plavi" imaju podršku kakva im treba. Selektor nam je iskusan stručnjak, njegovi saradnici su mladi, ali košarkaški znalci, željni dokazivanja na velikoj sceni. Uostalom, ima li većeg izazova nego braniti svetsko zlato sa podmlađenom selekcijom, u kojoj je samo jedan igrač iz NBA lige?

Prva faza priprema obavljena je profesorski. Kod Šakote nema pardona, samo momci koji su prošli surove testove ostali su u kombinaciji. Za Zemlju izlazećeg sunca i svetsko prvenstvo potrebni su moderni gladijatori, igrači puni snage i motivacije. A takve, čini se, posedujemo.

Ako se po jutru dan poznaje, onda imamo čemu da se nadamo u postojbini samuraja. Samo da posle nekoliko fabuloznih igara momci ne polete u oblake, da se – po našem običaju – ne stvori euforija. Jer, sve je u – glavama. A mentalitet je teško promeniti, teže nego dobiti Grke ili Litvance.

Selektor pred dilemom

Priprema: Marko Daković

Po povratku sa balkanske mini-turneje Željko Obradović razmišlja o objavljivanju konačnog spiska igrača za EP

9. septembar - Posle dva jaka turnira, "Efes kupa" u Istanbulu i atinskog "Akropolisa", najbolji košarkaši Srbije i Crne Gore ponovo su kod kuće. Vreme brzo "curi", evropsko prvenstvo u zemlji svetskih prvaka je takoreći na pragu, pa i nema mnogo prostora za neku nadgradnju u igri "plavih", niti za korekciju forme koja trenutno nije baš na zavidnom nivou. Ako nam je za utehu, može se reći i da neki od naših glavnih konkurenata takođe osciliraju, o čemu svedoči i podatak da je selekcija Španije u kratkom roku doživela dva poraza, između ostalog i od Hrvata koje smo ne tako davno u Podgorici nadmudrili.

Selektor Željko Obradović na pripremnim turnirima trudio se da pruži priliku svim raspoloživim snagama. Svaki od reprezentativaca koristio je minutažu onako kako najbolje ume, a na "kormilaru" naše selekcije sada je da odabere idealnu dvanaestorku koja će 16. septembra u Novom Sadu započeti pohod na evropsko zlato koje već dugo očekujemo. Što se tiče Obradovića, on je već mnogo puta ponavljao da svi u reprezentaciji imaju podjednak tretman, da nema povlašćenih kao ni "zvezda i zvezdica", a posle serije napornih mečeva selektor izvesno ima daleko bistriju sliku o mogućnostima svakog pojedinca.

Svima koji su posredstvom "magične kutije" bili u prilici da posmatraju podgoričko izdanje "plavih", a da ga potom uporede sa onim iz Istanbula ili Atine, moglo je da padne u oči da su naši momci pred svojom publikom bili posebno motivisani. To može da predstavlja plus kada se radi o "Eurobasketu", ali daleko od toga da domaći teren može sam po sebi da bude dovoljan i za ono čemu svi težimo. Selektor u svojim poslednjim izjavama apostofira zalaganje, borbenost, koncentraciju...Kao i obično, mnogo kockica valja složiti za dobitnu kombinaciju.

Kada je reč o zdravstvenom biltenu "plavih", valja se prisetiti da smo prilično dugo "kuckali u drvo", zadovoljno trljali ruke što nema povređenih. Minule nedelje desilo se da nam i čitava jedna petorka bude "u autu", ali je srećom sada stanje mnogo povoljnije. Nažalost, posle Dejana Tomaševića, još jedan odličan skakač, njegov imenjak Milojević nezgodno se povredio, pa se sdad čeka nalaz lekara. Ipak, poslednje vesti iz tabora naše selekcije zvuče ohrabrujuće, pa nema nikakvog razloga da ne budemo optimisti i ne verujemo da ćemo "furiji" sledećeg petka u krcatom "SPENS-u" potpuno kompletni i orni vratiti dugove.

Marko Daković

Kraj Bosfora pesma stara

Priprema: Marko Daković

Po običaju, "plavi" osciliraju u pripremnom periodu, ali ima vremena da se do evropskog šampionata forma dovede na željeni nivo

1. septembar - Još dva dana (pre)ostala su do završetka basket festivala u Istanbulu. "Efes Pilsen Svetski kup" ulazi u svoju najzanimljiviju partituru, a već u petak na programu je razigravanje koje treba da odredi ko će se 3. septembra boriti za treće mesto, a ko za laskavi trofej. Naravno, sve nas ovde u zemlji svetskih prvaka zanima plasman "plave" selekcije, mada selektor Željko Obradović i njegovi izabranici listom ističu da rezultat na ovom turniru nije u prvom planu.

Vreme neumitno ističe, pa tako se primiče i početak "Eurobasketa 2005" čiji je domaćin Srbija i Crna Gora. Nije daleko 16. septembar kada "plavi" u Novom Sadu dočekuju Špance na startu evropskog šampionata, pa u tom smislu spomenuti turnir u Istanbulu treba samo da posluži kao jedna stepenica ka dostizanju željene forme. One forme koja bi "plavima" najzad mogla da garantuje i borbu za zlatnu medalju od koje smo poslednjih par godina, kada su u pitanju velika takmičenja, bili daleko. Entuzijazam koji se očitava na licima Bodiroge i dru- gova, nesporna želja, kvalitetan rad kao i pozitivna atmosfera u "plavom" taboru obećavaju da bismo se po završetku velikog finala na EP u beogradskoj "Areni" svi mogli radovati, naravno ako naši momci izvuku pouke iz dva vezana poraza na turniru u Istanbulu.

Kada je turnir kraj Bosfora u pitanju, podsetimo da, uz selekciju "plavih" i domaćina Turske, "Efes Pilsen kup" svojim prisustvom uveličavaju Italija, Slovenija, Francuska i Rusija, dakle sve same učesnice "Eurobasketa". Već prva dva dana bilo je iznenađujućih rezultata, u šta svakako ubrajamo i za nas neočekivane poraz protiv "azura" i "janeza". Posle odličnih partija na podgoričkom "ProMonte kupu", lekcije od Italijana i Slovenaca došle su kao grom iz vedra neba, mada ne treba dramatizovati. Jednostavno, "plavi" po starom običaju osciliraju u pripremnom periodu, no ima još vremena da se dostigne željena forma. Na kraju krajeva, možda je bolje što je ovaj kiks došao sada dok se greške još skupo ne plaćaju.

M. Daković

"Rocky road to Arena"

Priprema: Milan Lazarević

30. avgust - “Rocky road to Dublin” rekli bi momci iz, sada vec legendarnog, sastava Orthodox Celts – ili u prevodu “kaldrmom uzbrdo, pa levo kod Albukerkija”- to bi ukratko bio taj put koji naš nacionalni tim mora preći u narednih 20 i kusur dana. I tako mic po mic, reč po reč i vaš reporter upade u zamku nesvesnog favorizovanja domaće nam selekcije. Vaspitan od oca mi starog da budem večiti pesimista, dadoh sebi malo oduška da pomislim kako će naša nam reprezentacija ipak izdržati svih 20 i kusur dana i dočekati da u finalnom delu odstoji ćutke ispod plavo-plavetne zastave čekajući da prođe himna i počne polufinalni meč.

Ipak, stavite prst na čelo i prisetite se u kakvom je mraku lutala naša košarka prethodne dve godine. Roletne su bile spuštene do patosa, a na radiju je krčalo “I will survive” u izvođenju stanovnika Pompeje dok gledaju kako Vezuv otpuhuje prve kolutove dima. Kula od karata je počela da se ruši još u Surčinu 2002. neposredno nakon Indijanapolisa kada je Pešić zapalio svoj prvi tompus veselo nameštajući osmeh na aerodromu i unapred radujući se odlasku u Barselonu.

“Počastvovan sam da budem selektor prvaka sveta i smatram da je to istinska kruna moje košarkaške karijere. Opšta podrška medija i struke, svetski ugled naše košarke, rad prethodnih generacija, obavezuje me da sve što imam i sve što znam, stavim u funkciju tog cilja.”

Pa, dobro, možda i obavezuje, ali ne i primorava, pogotovu ako imate validan ugovor sa ACB ligašem kao što je to bio slučaj sa Božom Maljkovićem koji sve ovo lepo napisa pa odposla po redakcijama. Kako bilo da bilo, ovakva situacija je na kraju nekome ipak bila od koristi – da li Boži koji se posle svih peripetija predomislio, da li nekoj struji, pitaj Boga kojoj, u savezu, koja je gurala neku drugu opciju. Elem, sve kasnije - bila je istorija…

Da li ste znali da je Srbija i Crna Gora bila druga nacija po brojnosti koja je gledala prenos finalnog meča iz Švedske 2003? Najviše gledalaca je bilo is Španije 4,2 miliona, a mi smo ugrabili to drugo mesto sa 1,9 miliona. Čak i Litvanci koji su to finale igrali nisu mogli da skupe više od million.

Ljudi su nastavili da vole košarku, da uživaju u njoj i eto, kao svi dobri, stari Srbi zaboravili za dve godine sve što se izdešavalo. Ta zaboravnost i tri vezane pobede zbrčkane sa Rakočevićevom “trans rolom” u meču sa Litvancima učinili su da “crazy Serbs” izadju iz kuća, pokupuju ono malo karata što je ostalo i poguraju čezu što se još uvek sporo pentra uz onu kaldrmu.

M.Lazarević

Zlato najavljeno u "Morači"

Podgoričko izdanje "plavih" daje nadu da bismo na EP mogli da očekujemo i najviši plasman

29. avgust - Prvi zvanični test u potpunosti je uspeo. Reprezentacija Srbije i Crne Gore na "Promonte superkupu" u Podgorici dobila je sve utakmice, zadovoljila publiku pokazavši da je na dobrom putu pred "Eurobasket 2005" koji se igra u zemlji svetskih prvaka. Tri meča - tri pobede, od kojih je ona protiv prvaka Starog kontinenta, selekcije Litvanije posebno draga.

Posle napornih bazičnih priprema na Kopaoniku, pretrčanih stotina kilometara, svakodnevnog preznojavanja u teretani, verovatno ni selektor Željko Obradović nije očekivao tako efikasnu i zrelu igru svojih pulena. Nisu "plavi" bili kompletni u Podgorici, ali i bez povređenih Dejana Tomaševića i Uroša Tripkovića odigrali smo kvalitetno, posebno u defanzivi. Naravno, kao što je bilo i logično očekivati u aktuelnoj fazi priprema za EP, pomalo je "škripao" napad, tačnije šut, a činjenica da su ruke još "teške" posledica je planinske "torture" koju su Bodiroga i drugovi relativno skoro pregrmeli.

Pripremni turnir u "Morači" mnogo je koristio zvaničnim svetskim prvacima. Najpre, selektor Obradović mogao je da praktično, na parketu isproba neke od varijanti koje već odavno ima u glavi, otpočeo je rad na taktičkom planu, a onaj možda i najteži deo posla za svakog stručnjaka, uklapanje vrsnih individualaca u celinu, proces je koji će biti nastavljen i u narednom ciklusu. Naime, "plavima" predstoji turnir u Istanbulu, zatim se sele u Atinu, pa se očekuje i da na valjani način bude sprovedena ona fina, završna "glazura".

Šta reći o pojedincima? Poznato je da selektor Željko Obradović nerado u svom kolektivu izdvaja bilo kog, ali je izvesno da selekcija SCG polako dobija i novog dirigenta i to za duži vremenski period. Po svim pokazateljima, čini se da je Igor Rakočević, momak koji igra u životnoj formi, dočekao svojih pet minuta u dresu najdražih boja i da će i na EP biti jedna od udarnih igli "plavih". Uostalom,vižljastog beka čuveni Real nije tek slučajno i "pazario".

Sudeći po zalaganju svih pojedinaca, harmoniji koja vlada u redovima naše ekipe, nadahnutoj igri i dobrim partijama protiv Slovenaca, Hrvata i Litvanije, izgleda da bi selektor Željko Obradović mogao biti i na velikim mukama kako da u svoj tefter "uknjiži" dvanaest veličanstvenih koji će započeti pohod na evropski tron. Ali, da "plave" ne ureknemo. Ima tu mnogo finesa koje u igri nacionalnog tima još treba i doterati, na kraju krajeva pripremne utakmice su jedno, "Eurobasket" potpuno drugo. Da smo na ispravnom kursu - jesmo, ali tim putem treba i nastaviti nesmanjenim intenzitetom i sa jednakim entuzijazmom, sve do konačnog cilja, akobogda i zlatne medalje koju Beograd, Srbija i čitava zemlja željno iščekuju.

M. Daković

Vazduh okrepio “plave”

Zaključen prvi deo priprema naše reprezentacije na Kopaoniku

19. avgust - Naša nacionalna selekcija zaključuje pripreme na Kopaoniku. Jedna etapa je završena, a u subotu popodne "plavi" se vraćaju u svoju staru bazu, beogradski "Interkontinental". Selektor Željko Obradović daće svojim pulenima 24 sata "voljno", a u nedelju, tačno u podne, biće izvršena nova prozivka kandidata za državni tim.

Što se tiče daljih planova naše košarkaške ekspedicije, bolje reći druge faze priprema za "Eurobasket", najpre će biti uspostavljen režim treninga u Beogradu, da bi sredinom iduće sedmice krenulo ono što svi igrači najviše vole – kontrolne utakmice. Serija mečeva započinje turnirom u Podgorici, koja je za potrebe EP preuredila svoju dvoranu "Morača" po najvišim standardima. Potom, "red vožnje" je sledeći: Istanbul, Atina, selidba u Novi Sad gde će "plavi" još malo trenirati, sve do 16. septembra kada nam u "Srpsku Atinu" dolaze Španci na startu šampionata Evrope.

Po mišljenju samih igrača, ali i "šefa parade", visinske pripreme na našoj "planinskoj lepotici" obavljene su odlično. Radilo se na kondiciji i snazi, svež vazduh dodatno je okrepio Bodirogu i drugove, a što je možda i najvažnije zdravstveni bilten u reprezentaciji sasvim ohrabruje. Najzad, nije zanemarljiva ni činjenica da je nacionalni tim kompletiran, pa je tim veće i zadovoljstvo, kao i zarazni optimizam kojim su na Kopaoniku zračili "plavi".

Selektor Željko Obradović, koji će na Evropskom šampionatu u Beogradu imati priliku da sa svojim izabranicima izbriše loš utisak sa prošlogodišnje Olimpijade, ovoga leta sprovodi prilično "liberalne" pripreme. Kada to konstatujemo, imamo na umu činjenicu da je nacionalni "kouč" bio dozvolio članovima najuže familije svih reprezentativaca boravak u kopaoničkom hotelu "Grand" na par dana. Naravno, igrači su zbog toga bili više no zadovoljni, a selektoru Obradoviću revanširali su se bespogovornim izvršavanjem obaveza, primernim radom, disciplinom i ponašanjem.

Atmosfera u našem timu je posebna priča. Sudeći po izveštajima sa Kopaonika, kao i izjavama samih igrača, svi u "plavom orkestru" dišu kao jedan, nema podela na starije i mlađe igrače. Od onih iskusnijih poput Bodiroge i Tomaševića, pa sve do "klinaca" Miličića i Tripkovića, svi žive kao jedna velika i iznad svega homogena porodica, pa je i taj podatak nešto što može da nagoveštava dobar rezultat na "Eurobasketu".

A, kad smo već kod rezultata, evidentno je da naši momci priznaju samo zlato, o čemu govori i da svi listom tvrde da će prihvatiti da budu nagrađeni od svoje države jedino ukoliko osvoje evropski tron.

M. Daković

Spoticanje sampiona

Nekadasnji cetvorostruki sampioni Evrope kadeti Srbije i Crne gore doziveli debakl na Evropskom prvenstvu u Spaniji

8. avgust - Kadetska reprezentacija Srbije i Crne Gore (igraci do 16 godina) zauzela je deseto mesto (?!) na Evropskom prvenstvu koje je u nedelju zavrseno u Spaniji. Plavi su u poslednjoj utakmici, koja je odlucivala za devetu poziciju, porazeni od Izraela 76:75, pa su tako neslavno zavrsili takmicenje na isti nacin kako su i poceli.

Debaklom na EP kadeti su umanjili veliki uspeh nasih mladjih reprezentativnih selekcija koje su ovog leta donele tri medalje sa takmicenja. Juniori su bili prvaci Evrope, juniorke vicesampionke sveta, a mlada reprezentacija treca u Evropi. Kosarkaski savez SCG bi trebao da napravi ozbiljnu analizu ovog neuspeha, jer je upravo uzrast kadeta ranijih godina dominirao u Evropi a iz tih selekcija izaslo je nekoliko vrhunskih igraca. Direktor KSSCG Predrag Bojic istice da je sistem takmicenja glavni krivac za plasman kadeta -

-Ovo je sigurno neuspeh, sta drugo reci! Ali, moram da napomenem da je sistem takmicenja dosta tezak jer morate da u prve tri utakmice pobedite dve da bi usli u cetvrtfinalnu grupu. Ako prvu utakmicu izgubite onda vam je svaka sledeca o glavu. Mi smo u svim kategorijama kadetskoj, juniosrkoj i mladoj selekciji bili u veoma teskim grupama. Juniori su imali odlucujucu utakmicu sa Hrvatskom koju su na srecu dobili i prosli dalje, takodje mlada reprezentacija je uspela da u izuzetno teskoj grupi izbori cetvrtfinale. Kadeti na zalost nisu uspeli, jer su doziveli taj poraz od Francuske u utakmici u kojoj su sve vreme vodili. Taj poraz ih je potom usmerio u potpuno drugom pravcu - kaze Bojic.

Kadetska reprezentacija SCG je cetiri puta uzastopno od 1997 do 2003 bila prvak Evrope ali od prosle godine usledio je veliki pad i na dva poslednja takmicenja ostali su bez medalje. Ipak, direktor KSSCG kaze da ne treba to shvatati tragicno jer je prioritet svih selekcija stvaranje igraca za seniorsku ekipu -

-Sta je tu je, ne treba mnogo kukati zbog ovog neuspeha kao sto ne treba praviti preveliku euforiju kada osvojimo zlatnu medalju. Vazno je da proizvodimo igrace i to je osnovna misija naseg saveza a rezultati i medalje su u drugom planu. Moramo da radimo sistemski ali treba da znamo da i druge reprezentacije rade i napreduju. Mislim da ne treba brinuti jer imamo na putu sledecu generaciju od koje ocekujemo vrhunske domete - kaze Bojic

Posle poraza od Izraela selektor reprezentacije Petar Rodic bio je izuzetno nezadovoljan prikazanom igrom u svojih izabranika -

-Protivnik je vise zeleo pobedu od nas i zato je zasluzeno slavio. Mi smo sa neverovatno malo motiva usli u ovu utakmicu. Prve tri cetvrtine igraci su bili potpuno ravnodusni na desavanja na parketu, kao da su vec u mislima bili kod kuce - rekao je Rodic

Inace zlatnu medalju na prvenstvu Evrope osvojila je reprezentacija Turske, koja je u finalu bila bolja od Francuske, 61:55. Bronzana medalja pripala je mladim kosarkasima Spanije, a cetvrto mesto osvojila je selekcija Litvanije.

D.Stojmenovic

"Plavi" u petoj brzini

Selektor nase reprezentatice Zeljko Obradovic i njegovi puleni hvataju zalet

4. avgust - Prvi dani priprema naših košarkaša za "Eurobasket" u Beogradu protiču onako kako i treba, s obzirom na maksimalne ambicije "plavih" na tom velikom takmičenju. Potoci znoja, rad i disciplinovano, bespogovorno izvršavanje zadataka odlikuju izabranike Željka Obradovića koji marljivo treniraju u Beogradu, obavljajući uvodni deo priprema za EP. Noge su teške, što je potpuno i razumljivo kada je u pitanju ova faza "operacije Beograd 2005". Naravno, pakleni rad ljubimcima nacije tek predstoji na Kopaoniku. Naša "planinska lepotica" biće poligon za testiranje fizičkih sposobnosti Bodiroge i drugova, mesto na kome će se sticati snaga i kondicija, što se uobičajenim žargonom naziva "bazične pripreme".

Svi košarkaši koje selektor Željko Obradović trenutno ima na raspolaganju vredno i predano izvršavaju svoje obaveze, počev od onih najiskusnijih, koji svojim mlađim kolegama daju primer kako se treba odnositi prema plavom dresu i obavezama. Što je najbitnije, atmosfera u taboru "plavih" deluje impresivno, a ako se po jutru dan poznaje onda svi imamo pravo da se nadamo najboljem na smotri najboljih reprezentacija Evrope narednog meseca u Beogradu, Novom Sadu, Vršcu i Podgorici.

U očekivanju trojice "Amerikanaca", Željka Rebrače, Marka Jarića i Vlade Radmanovića, selektor "plavih" zajedno sa svojom stručnom ekipom dosledno sprovodi zacrtano. Svi znaju da će konkurencija na "Eurobasketu" biti prilično jaka, da se valja pripremiti fizički, taktički, psihološki...Ipak, kao što je Obradović istakao, nema razloga da previše respektujemo bilo koga, a ponajmanje da od nekoga strahujemo, ne samo zbog našeg kvaliteta, tradicije i domaćeg terena, nego i činjenice da neki od naših vodećih konkurenata stižu donekle oslabljeni.

Kao što je poznato, u selekciji Srbije i Crne Gore na EP neće biti dva igrača NBA reputacije. Izostaju dva Predraga, Stojaković i Drobnjak, no koga nema bez njega se i može i mora. Ona dvanaestorka koju će selektor Obradović da odredi za juriš na zlato biće i najbolja, najkvalitetnije što Srbija i Crna Gora u ovom momentu poseduje. Uostalom, samo vrhunski motivisani igrači kojima je plavi dres svetinja mogu biti sposobni za najveća dela.

M. Daković

"Plave" nade na krovu Evrope

Pripremio: Nebojša Rašić

26. jul - Ima li ko jači? Ovo pitanje su postavili juniori reprezentacije Srbije i Crne Gore pre početka 23. prvenstva Evrope u košarci. Odgovor su dobili u nedelju uveče posle završetka finlne utakmice protiv Turske. NEMA. Naravno, u košarkaškom smislu plavi momci su dokazali da su trenutno najjači na Starom kontinentu. Superiorno, nadmoćno, lepršavo, juniori Srbije i Crne Gore postali su prvaci Evrope i to bez poraza u osam utakmica. Ako se zna da zlatnu medalju nismo osvojili 17 , a bilo kakvo odličje punih devet godina, ovaj rezultat dobija još više na značaju. Svakako, ne treba zanemariti činjenicu da se upravo završeni šampionat održao u Beogradu, ali to je u neku ruku predstavljalo i dodatno opterećenje za naše reprezentativce.

Lepo je ovih dana bilo biti stanovnik prestonice. Doživljaj koji su nam priredili ovi momci je teško rečima opisati. Dovoljno je pitati renomirane evropske stručnjake kakve utiske nose sa prvenstva, a sama činjenica da su usred letnje sezone došli u Beograd da pogledaju utakmice na juniorskom šampionatu, dovoljno govori. Pored stranih, utakmicama u "Šumicama" i "Pioniru" prisustvovali su i gotovo svi domaći treneri. O skautima da i ne govorimo.

Naši reprezentativci su od početka prvenstva demonstrirali veliki kvalitet. Rušili su prepreku za preprekom. Osim meča protiv Hrvatske, sve ostale utakmice "plavi" su ubedljivo rešili u svoju korist. Kao prvi u grupi izborili su plasman u polufinale. Tamo ih je čekala Italija. Scenario je već bio viđen. Lako, efikasno, na trenutke se činilo i bez mnogo zapinjanja, reprezentacija SCG je izborila mesto u finalu. Finalna utakmica je priča za sebe. Pionir pun (7,000 gledalaca). Ko nije uspeo da nađe mesto za sedenje, morao je da se zadovolji stajanjem. Atmosfera je bila kao da je u pitanju finalna utakmica Evropskog prvenstva za seniore. Činilo se da će na teren svakog časa istrčati Rebrača, Jarić, Gurović...Mnogi su u tom momentu pomislili da će se plavi momci izgubiti u takvom ambijentu. Ali, ubrzo stiže odgovor. Utakmica tek što je počela, a na semaforu je stajalo 10:0 za SCG. U samo par navrata Turci su uspeli da se približe, ali juniori zemlje Svetskog šampiona nisu dozvolili bilo kakvo iznenađenje. Iskusno i na momente atraktivno, sa pregršt lepih poteza privode utakmicu kraju. Na kraju "plavi" pobeđuju sa 17 poena razlike. Opšti je utisak da je kojim slučajem trebalo da se pobedi i sa 30-tak poena razlike, da bi se i to dogodilo. Sve ovo je veoma bitno iz razloga što ovi momci imaju samo 18 godina, a na terenu su se ponašali kao da su do sada odigrali bezbroj finala i kao da svaki dan igraju pred tolikim brojem gledalaca.

Moramo da pomenemo igrače koji su osvojili najsjajnije odličje. Prvi među jednakima bio je Dragan Labović, ujedno i MVP prvenstva. Momak visok 207 cm, izuzetno pokretan sa odličnim šutem za svoju visinu, predstavljao je nerešivu enigmu za protivnike. Činilo se da Labović može da postigne koš kada god to poželi. Kakav je igrač i borac ilustruje podatak da je finalnu utakmicu odigrao pod temperaturom 38 stepeni, ali ni to ga nije sprečilo da bude najbolji akter meča. Milenko Tepić je isto dao nemerljiv doprinos osvajanju zlata. Kapitenski je predvodio drugove u svim utakmicama. Bio je na svakom delu terena. Rubrike sa poenima i skokovima bile su pune pored njegovog imena. Na mnoge stručnjake najveći utisak je ostavio Miloš Teodosić. Za njega tek niko nije mogao da veruje da ima 18 godina. Lepršavom igrom i opuštenim izrazom lica odavao je utisak momka koji kao da igra basket u kraju, a ne šampionat na kome smo bili domaćini, što je samo po sebi nametalo zlatnu medalju kao imperativ! Uspešno je dirigovao "plavim orekstrom". Kada god bi se činilo da se protivnik približava, Miloš bi preuzimao odgovornost na sebe. Prodorima, šutevima van linije 6.25 i asistencijama vraćao bi stvari na svoje mesto i dovodio protivnike do ludila. Po igri, šmekerskim potezima, momak neodoljivo podseća na Sašu Đorđevića i pravo bi čudo bilo da jednoga dana ne postane vrhunski igrač. Još jedan igrač je posebno skrenuo pažnju na sebe. U pitanju je Ivan Paunić, pravo otkrovenje prvenstva. Fenomenalan šut, brzina, izuzetna skočnost, agresivna igra u odbrani, samo su neke od karakteristika ovog beka. Možda je najbolje za ocenu njegove igre pitati igrače koje je on čuvao. Dovodio ih je do očaja, jer nikome od njih nije dozvoljavao da diše. Igrač koji je imao najviše iskustva od svih je Vladimir Dašić. Poverenje koje su mu u prošloj sezoni ukazali vodeći ljudi Budućnosti morao je da da rezultat. Na svakoj utakmici bio je na visini zadatka. U beležnicama svih skauta je ostalo zapisano njegovo ime. Đurković, Jereminov, Štimac, Zivčević i Raduljica su svaki minut iskoristili na najbolji mogući način i doprineli osvajanju zlata. Šteta što je povreda sprečila Mijatovića i Dragovića da pokažu raskošan talenat, ali pred njima je budućnost i biće vremena da demonsriraju nesumnjivi kvalitet i potencijal. Na čelu ovog tima stajao je Stevan Karadžić, koji je uspeo, pre svega, odlično psihički da pripremi ekipu pred svaku utakmicu. Posebne čestitke gospodinu Karadžiću što je svima ukazao šansu, bez obzira na rezultat. Na momente, kako je i sam izjavio, pusto ih je da se igraju košarke, što bi verovatno malo koji trener smeo sebi da dopusti. Na taj način i publika je imala priliku da uživa i iz dana u dan ispunjivala je u sve većem broju dvoranu Pionir. Svo to poverenje koje im je ukazao, njegovi izabranici su mu vratili na najbolji mogući način, osvajanjem najsjajnijeg odličja.

Nema sumnje, osvajanje zlata obradovalo je sve u Srbiji i Crnoj Gori. Ali, ovim još ništa nismo postigli. Tek sada predstoji mukotrpan rad ne bi li iz ove zlatne generacije juniora u budućnosti dobili naslednike Divca, Đorđevića, Danilovića...Jer kako kaže Dule Vujošević i suviše smo mala zemlja da bi ovakve šanse propuštali. Sada je sve na klubovima koji u narednoj sezoni moraju da ukažu veće poverenje ovim momcima, pa i da ih u nekim momentima i istrpe na uštrb rezultata, jer samo na taj način mogu jednog dana da postanu vrhunski igrači i nosioci A tima, što je svima nama u interesu. Svakako je zanimljiv podatak da ova generacija ne zna za poraz na poslednja tri velika takmičenja: pionirskom, kadetskom i sada juniorskom prvenstvu na kojem su bili oslabljeni za neigranje Nemanje Aleksandrova, najboljeg igrača u ovom uzrastu na Starom kontinentu! Nama ostaje da im poželimo da jednoga dana kada budu okosnica i seniorske reprezentacije nastave ovaj niz uspeha. Kvalitet, ali pre svega drugarstvo i timski duh koji poseduju, daju nam za pravo da se nadamo da im ovo nije krajnji domet.

Beograd se pokazao kao sjajan domaćin i ujedno je položio malu maturu pred Evropsko prvensto u septembru. Do tada možemo da se dičimo i ponosimo zlatnim juniorima, srebrnim kadetkinjama i bronzanim mladim reprezentativcima i da poručimo svim gostima: Dobro došli u zemlju košarke!

N. Rašić

Bolno budjenje

Priprema: Predrag Coric

5. Oktobar - Mesec dana je proslo od debakla naseg nacionalnog kosarkaskog tima na nedavno zavrsenim letnjim OI. To je svakako kratak period da bi se mogle ponuditi neke ozbiljnije analize , ali i dovoljno vremena da se hladnije glave progovori poneka rec o najgorem rezultatu naseg basketa u poslednjih 50 godina. Ako bi pokusali sumirati sve ono sto se desavalo pre i u toku samih OI, tesko da bi mogli prepoznati bilo kakav kiks ili ukazati na znak koji bi mogao posluziti kao smernica za brz i bezbolan izlazak iz krize. Naime, postojanje i prepoznavanje trenutne slabosti bio bi dokaz da nasa kosarka jos uvek jeste deo svetskog vrha i da ovo grcko posrtanje treba shvatiti upravo na taj nacin: slabost izazvana bezazlenom virozom koja ce sama od sebe proci. Ovakve procene i dijagnoze, nazalost, imaju veze sa nadrilekarstvom i lecenjem pacijenata pomucu pijavica. U prevodu, situacija je mnogo ozbiljnija i zahteva strucnu analizu citavog tima (da ne kazem konzilijuma) strucnjaka. Ne desi li se to, lako mozemo doci u situaciju da diletantizam zavlada i nasim najtrofejnijim sportom pa ce gomile priucenih i nekompetentnih strucnjaka proglasavati operacije veoma uspesnim ali da je nazalost pacijent vec odavno mrtav.

Kada su nasi kosarkasi, pre dve godine u Indijanapolisu, postali po peti put prvaci sveta, cinilo se da ovoj srpskoj sportskoj bajci nikada ne moze doci kraj. Jednostavno, desetogodisnja superiorna vladavina nije ostavljala mesta sumnji a slabasni glasovi kritike koji su vec tada ukazivali na pojavljivanje sistemskih slabosti i lagani gubitak prepoznatljivosti u igri nisu imali nikakvog efekta. Euforicna javnost, orkestrirana novinarskom halabukom, priredila je pred skupstinom jos jedan paganski obred za kosarkaske heroje , nastavljajuci tako ziveti sveopsti san i uzivajuci u omiljenoj nacionalnoj disciplini zvanoj vecna nepobedivost i superiornost. Sto se tice kriticara, znajuci da se pobedi ne gleda u zube, pokusavali su ukazati na cinjenice da smo na tom turniru igrali mozda najdosadniju i najneefikasniju kosarku, da smena generacija ne ukazuje da su se pojavili igraci koji ce dostojno zameniti Divca, Djordjevica, Danilovica, Paspalja. . . , da pobede protiv Amerike a pogotovu Argentine jesu prevashodno plod spleta sretnih okolnosti i sudijske naklonosti, da sukob i pokusaj disciplinovanja neposlusnih (Radmanovic) nikada nije bio deo naseg basketa. . . Godinu dana kasnije, realisti preobuceni u pesimiste su dosli na svoje. EP u Svedskoj je donelo nasim ljubiteljima kosarke bolno budjenje i pokazalo da je srpska kosarka samo ruina onog mocnog tima iz devedesetih godina. Upiranje prsta u trenera Vujosevica i igrace koji su, iz raznoraznih raloga, odbili da igraju (Bodiroga, Tomasevic, Divac, Radmanovic . . . ) jesu „greske u koracima“ naseg saveza ali svakako i samo vrh ledenog brega. Da je to tako, ovogodisnji potpuni kolaps i zauzimanje ponizavajuceg 11 mesta pokazali su da je problem mnogo dublji i slozeniji. Na mesto trenera je doveden trofejni Zeljko Obradovic, Bodiroga je ponovo bio pod kosevima, Radmanovic i Tomasevic takodje. Doduse, ovaj put nije bilo Stojakovica i Jarica (Divca je zbog godina besmisleno vise pominjati, nedokazanog Milicica i bolesnog Rebracu takodje), ali to je preslaba odbrana pretposlednjeg mesta i ponizavajuce utakmice za plasman sa africkim amaterima.

Uzroci krize

Kako volimo da budemo veci i znacajniji nego sto uistinu jesmo (jos jedna od omiljenih nacionalnih disciplina), volimo da primetimo da i jedna Amerika eto nista bolje od bronze nije odnela kuci. Da ne pominjemo Rusiju ili Francusku, koji do OI uopste nisu stigli. Cinjenice su, ustvari, sasvim drugacije: Francuska vec decenijama i ne pripada samom svetskom kosarkaskom vrhu, Rusija od odlaska Litvansko-Estonske frakcije takodje, a Americka kosarka zivi ustvari u NBA mikrokosmosu koji je Kobeu, Garnetu, O´Nilu ili Mek Grejdiju sasvim dovoljan. Nasa stvarnost, pocepana na ono sta jesmo i sta bi voleli da budemo stigla je tako i do basketa, srpske sportske svetinje. Uzroka za to je nekoliko:

• slab rad sa mladima

• prerani odlazak u NBA mladih kosarkasa

• nepostojanje kvalitetnog nacionalnog sampionata -klubastvo i dezorganizacija KSSCG

• nestanak kulta nacionalne selekcije

Da se sa mladima nikada slabije nije radilo pokazuju i osvajanja petog, odnosno devetog mesta omladinske i kadetske selekcije na ove godine odrzanim evropskim sampionatima.Takodje, treba napomenuti da nasi omladinci nisu uspeli proci ni kvalifikacije za SP ´03. Argumentirati lose rezultate eventualnim pomanjkanjem talenta sadasnjih generacija i ukazivanje da je neminovno biti strpljiv i sacekati neka bolja vremena je deo one price o nadrilekarima i diletantima. Vrhunski sport danas je surovi biznis koji okrece stotine miliona dolara, pa gledanje u zvezde i pozivanje na suvi talenat pripadaju nekoj slavnijoj i jednostavnijoj proslosti.Ozbiljan i odgovoran rad, sa velikim ulaganjima drustva i sistemski pristup sportu jesu prvi uslovi koje je potrebno ispuniti da bi se moglo u buducnosti i razmisljati o nekom kvalitetnijem rezultatu. U ovom trenutku, za nase drustvo tako nesto je u domenu sci-fi. Takodje, usko vezano sa slabim radom sa mladim je prerani odlazak onih najtalentovanijih u evopske klubove i NBA. Jos uvek neformirani kao igraci (ali ni kao licnosti) i sa ponesto nagovestenog talenta, poneseni basnoslovnim ponudama za eventualno potpisivanje ugovora krecu u obecanu zemlju zvanu NBA. Surovi profesionalizam vrlo brzo proguta ono malo nade i tek formiranog samopuzdanja, pa je grejanje klupe iz godine u godinu surova realnost velike vecine. Umesto biranja ostanka u nacionalnom sampionatu i rada na maksimalnom eksploatisanju talenta, grejanje klupe uz milionski jastucic pod glavom izgleda danasnjim generacijama puno prihvatljivijim i logicnijim.

Jedan od razloga zasto je to tako je i nepostojanje kvalitetnog domaceg takmicenja. Od raspada bivse zemlje, balkanski nacionalni sampionati svih novonastalih zemalja pripadaju samom evropskom dnu. Nekadasnja YU liga je nudila igracima svake nedelje zestoke duele koji su obezbedjivali sticanje iskustva i kristalizaciju kvaliteta, pa su pri izlasku na evropsku i svetsku scenu tadasnji dvadesetogodisnjaci vec iza sebe imali sezonu-dve jakog takmicenja i iznadprosecnu rutinu. Sadasnja situacija je po tom pitanju katastrofalna, a pokusaji da se nesto ucini sa formiranjem Good Year lige su jos uvek daleko od od davanja bilo kakvih konkretnih rezultata. Sukobi oko (ne)igranja u ovom takmicenju podelili su javnost i sto je jos vaznije dva nasa najveca kluba, C. Zvezdu i Partizan. Dezorganizacija i neprimeren javasluk za kosarkaske radnike su se preneli i na nacionalni savez, koji sve vise svojim delovanjem podseca na fudbalsku rasomonijadu.

I, kao poslednje (mada ne i najmanje vazno) treba pomenuti nestanak kulta nacionalne selekcije. Nekada tretirano kao najveca cast ali i dobra odskocna daska za odlazak vani, igranje za nacionalni tim je danas na samoj listi prioriteta naslednika Divca, Djordjevica ili Danilovica. U NBA i najvece evropske klubove se odlazi preko skauta i menadzera koji uveliko krstare sirom nase zemlje, dok se zelja da se reprezentira svoja zemlja izgleda negde izgubila na relaciji Podgorica-Beograd. Bez zastave, himne i sa ponovnim poltickim haosom u kome se nalazimo, u najmanju ruku je bezobrazno traziti od sportista da budu oni jedini koji ce zastupati drzavu koju vecina njenog naroda tretira kao vestacku tvorevinu.

Zvuci poznato, zar ne?

P.Coric

Velicina ove generacije igraca i njenog strucnog staba ce se ogledati u tome kako ce lekciju dobijenu u Atini iskoristiti da se vec na sledecem velikom takmicenju motivisaniji i bolji vratimo tamo gde nam je po kvalitetu mesto - u vrh evropske i svetske kosarke

24. Avgust - Ni dan posle poraza "plavih" od Kine, kojim smo zavrsili takmicenje na Olimpijskom turniru u Atini vec posle prve runde takmicenje, sve lici na san iz koga ocekujemo da se probudimo svaki cas. Ipak, da se ne radi u snu, nasi reprezentativci su na svojoj kozi vec mogli da osete ako su se usudili da prate reakciju nase javnosti na njihov neuspeh u Atini. Sigurno ce se narednih dana svi licimeri nase kosarke svrstati u red za "pljuvacnicu" po selektoru Zeljku Obradovicu i 12 kosarkasa koje je poveo u Atinu. Njima se vec prikacinju atributi poput "izdajice" i sl. sto samo na veoma dobar nacin pokazuje koliko smo u stvari nerealan i nezahvalan narod ponekad. Iako smo pre samo nekoliko nedelja pevali "Mi imamo naseg Boga, ime mu je Bodiroga", sada vec mnogi idu do te mere da kapitena "plavih" proglasavaju kosarkaskim penzionerom. Nas narod jednostavno ne shvata da je i pravo cudo da je jedna mala zemlja od 10 miliona ljudi, koja u poslednjih 13 godina iza sebe ima nekoliko gradjanskih ratova, visegodisnje ekonomske sankcije i visemesecno bombardovanje, uspela do sada da ostvari uspehe koji su za nama. Jednostavno, nekada mora da se padna da bi se ponovo ustalo i da se izgubi da bi naucili da cenimo ono sto smo do sada uzimalo zdravo za gotovo, a to je da se nasi kosarkasi redovno sa velikih takmicenja vracaju sa medaljama, najcesce onim najsjajnijma.

Da su nasi igrali slabo - jesu, da je selektor Obradovic lose vodio tim - jeste, ali da li je to razlog da se istih odricemo i iste te stavljamo u rang sa nasom fudbalskom reprezentacijom, kojoj smo dali mnogo vise paznje, strpljenja i sva ostalog, a koji nam nikada nisu to uzvratili. Pored toga, niko ne moze reci da se nasi momci u Atini nisu trudili, jer bi u suprotnom zasluzili svaku mogucu kritiku, vec da jednostavno nisu imali igru i srecu koja je potrebna da bi se sa ovakvog jednog takmicenja donela medalja. Srecu koju smo uvek nekako imali na prethodnim takmicenjima nam je ovog puta okrenula ledja. Naravno, nedostatak nje nije izgovor za neuspeh ali je teg koji je vrlo lako mogao da prevagne u nasu korist i da ostvarimo pobede protiv Argentine i Novog Zelanda na primer. Kad smo kod srece, koliko nam je samo ona puta bila u pomoci. Setite se evropskog prvenstva 1995. godine i utakmica protiv Grcke i Litvanije, Djordjeviceve trojke u zadnjoj sekundi utamice protiv Hrvatske u cetvrtfinalu EP 1997. u Barseloni, smusenost, Argentine, Grcke i Rusije u finisu utakmica na SP u Atini 1998., tri Guroviceve trojke protiv Amerikanaca 2002. na SP u Indijanapolisu, "cutanje" sudijske pistaljke u poslednjoj sekundi finala SP u Indijanapolisu protiv sjajne Argentine kao i serije trojki Bodiroge u finisu istog meca, i da ne nabrajamo dalje.

Ono sto bi nasa javnost kritikama, ponizavanjima i vredjanjem mogla da ostvari je samo da se ova generacija igraca, pojacana onima, koji su ovog leta imali pametnija posla od predstavljanja svoje zemlje, raspadne i nikada ne potvrdi svoj renome. Ako ce neko reci da Obradovic nije dobar trener i da ovi momci ne vrede za vise od 11. mesta na OI, onda ga treba staviti na psihijatrisko ispitivanje. Takodje cemo uciniti da se oni sto ovog puta nisu bili sa "plavima" definitivno nikada vise ni ne pojave u dresu za drzavnim grbom. Stavite Divca i Rebracu u reket protiv Yao Minga, stavite Jarica i Djordjevica na bekovske pozicije, Stojakovica, Bodirogu, i Gurovica na krilo, pa da vidite kako cemo i mi, a i drugi protiv nas pevati potpuno drugu pesmicu, ma koliko lose igrali. Jedino tako ce Vujanic i Rakocevic, Krstic i Radmanovica moci jednim normalnim procesom da sazru i pored klupskih postanu vrhunski reprezentativni igraci. Cinjenica je da je u ovoj reprezentaciji bilo i igraca kojima tu po kvalitetu realno nije mesto ali je to je problem selektora Obradovica koji ih je poveo, ne njih samih. Svako od 12 igraca koji su igrali u Atini je "zrtvovao" 2 meseca slobodnog vremena ne bi li igrao za ovaj tim i zato ne zasluzuju da se pljuje po njima, samo zato sto nam se kockice nisu poklopile.

Selektor Obradovic ce zasluziti i najvece kritike samo onda ako iz ove lekcije ne izvuce pouke i ne uspe da se adaptira za EP u Beogradu naredne godine. Njemu ce vise nego igracima biti potrebna odredjena doza adaptacije pred sledece veliko takmicenje, da li u vidu nacina priprema, fleksibilknosti kada su NBA igraci u putanju, ili pak nacin na koji sa klupe za vreme utakmice vodi tim. Jedan tim na jedan nacin reaguje na jedan sistem treninga i vodjenja, drugi na potpuno drugi nacin. Ono gde je Obradovic najvise pogresio je svakako to sto nije na vreme shvatio da istim pristupom ne moze voditi tim sa 4-5 vrhunskih asova u njemu i tim koji ima samo jednog (Bodirogu). Taj isti Bodiroga je bio najveca zrtva slabo ukomponovanog tima jer je bio prisiljen da radi ono sto nije njegova katakteristika - da igra na silu i previse jedan-na-jedan dok ostali stoje i gledaju. Selektor ce takodje morati da se zapita da li pripreme u formatu kojem su sada u stvari mnoge igraca odbijaju od igranja u reprezentaciji ili da li bi se akcenat trebao staviti vise na rad sa loptom u odnosu na cistu kondiciju. Ipak, selektor je strucniji od svih nas kada je priprema i vodjenje ekipe u pitanju, a iza sebe ima rezultate zbog kojih jednostavno nemamo prava da sumnjamo u njegove trenerske kvalitete, cak i posle ovakvog debakla.

Sto se samih igraca tice, prelaznu ocenu za svoj ucinak je sigurno zasluzio Igor Rakocevic koji je bio otkrovenje sampionata i jedan iz talasa mladih igraca koji bi narednih godina svakako morao biti standardni clan najbolje selekcije. Posle njega, ide jedna grupa igraca za koju se ne moze reci da je razocarala ali da je svakako mogla mnogo bolje. Tu pre svega mislimo na kapitena Dejana Bodirogu, Dejan Tomasevica, Predraga Drobnjaka, Vladimira Radmanovica i Milosa Vujanica. Kapiten je odigrao sigurno najslabiji sampionat u dresu reprezentacije, a ostatak tima mu je cesto, na isteku napada, ili kada niko drugi nije mogao nista da uradi bacao lopte i trazio spas. Sa druge strane, desavalo mu se da gubi lopte u situacijama kada mu se to nikada nije desavalo i da promasuje suteve koje nikada nije promasivao. Ipak, to je samo posledica lose igre celog tima. Drugi najiskusniji igrac medju "plavima, Dejan Tomasevic, je radio sve ono na sta smo navikli, da skace, da se bori, da iznudjuje faulove u napadu, ali se stice utisak da je lopta na ovom sampionatu previse i predugo bila u njegovim rukama. To nam je dosta usporavalo napad, a u odbrani je cesto morao da cuva vise igrace od sebe zbog cega je pravio puno faulova i bio van svoje igre. Predrag Drobnjak je na poslednja dva meca bio najbolji pojedinac u redovima "plavih' dok je pre toga bio jednostavno neprimetan. Ipak, da bi bio korisniji nacionalnom timu, Drobnjak ce morati da igra mnogo agresivnije pod samim kosem gde smo na ovom sampionatu stvarno bili tanki. Vladimir Radmanovic je varirao u formi, bas kao sto radi i u dresu Seattle Supesonicsa. Ipak, bilo mu je potrebno da na jednom sampionatu bude jedan od nosioca tima. I za njega vazi isto kao i za Drobnjaka, mora da ide vise ka kosu i time i reprezentaciji u samom sebi unese raznovrsnost u igri. Sistem u kome igra u NBA ligi ga na napravio jednodimenzionalnim suterom, iako je fizicki sigurno igrac sa najvecim potencijalom na poziciji niskog krila u Evropi. Iako jedan od najboljih bekova Evrope, Vujanic u dresu reprezentacije nije pruzio i priblizno dobre partije kao u klupskom dresu, bilo Partizana bilo Skippera. Kada su bekovi u pitanju, neke stvari jednostavno dolaze sa iskustvom kao i mogucnost postizanja koseva u najvaznijim trenucima. I jedan Aleksandar Djordjevic je postao vodja "plavih" tek u 26. godini zivota. Neki napredci u Vujanicevoj igri su vidni ali on jos uvek ima elemenata u igri u kojima moze da napreduje, pre svega u organizaciji igre. Vule Avdalovic je jedan od igraca koji svakako nece imati mesta u reprezentaciji kada ona bude kompletna. Ipak, radi se o mladom igracu koji je na svakom mecu pruzao maksimum, bacao se po parketu, jurio protivnicke bekove. Ipak, kao covek zadatka u odbrani trenera Obradovica nije uspevao da poveze igru "plavih" u napadu sto je bilo vise nego ocigledno. Nenad Krstic je igrac koji je na ovom sampionatu potpuno razocarao. Da li zbog cinjenice da mu je ovo bio premijerni nastup za "plave" ili zbog cega vec, Krstic nije bio ni senka igraca iz prethodne sezone, kao i iz pripremnog perioda. Od meca sa Amerikancima, on je bio potpuno drugi igrac, plasljiv i negovoljno agresivan. Aleksandar Pavlovic nije igrao toliko da bi o njemu mogli da donosimo sud. Ipak, na ovom sampionatu nismo mogli da se oslonimo na njega, jer je reprezentacije kada su mladji bili u igri uglavnom igrala slabo. U svakom slucaju, pozitivno je da se posle proslogodisnjeg otkaza ovog leta prikljucio "plavima" jer se radi o igracu velikog potencijala i kome ce ovakvo iskustvo sigurno koristiti. Djuro Ostojic je malo igrao ali je sasvim izvesno da mu je ovo najverovatnije bio poslednji nastup u nacionalnom dresu. Svi kosarkaski strucnjaci se slazu da se radi o izuzetno korisnom, postenom i borbenom igracu, ali ne i igracu reprezentativnog kalibra. Petru Popovicu ce ovo isto bio premijerni nastup za "plave" koji ce mu sigurno znaciti u nastavku karijere uprkos minimalnoj minutazi. On je jedan od igraca koji ce biti na radaru naredne sezone i bice vrlo interesantno da li ce nastaviti da napreduje kao prosle sezone. U slucaju da nastavi, moglo bi se vrlo lako desiti da mu nastup u Atini ne bude poslednji u dresu reprezentacije. Vlado Scepanovic je takodje igrao vrlo malo, sto svakako predstavlja, iznenadjenje, pogotov ako se setimo da je bio jedan od glavnih Obradovicevih igraca sa SP u Atini 1998. Scepanovic nije igrac koji moze da igra na kasicicu i zato njegov ucinak ne vredi ocenjivati. Ipak, stice se utisak da bi on, da je igrao vise, mogao dosta pomoci "plavima.

Kada se sve sabere, uzroke debakla, pak treba traziti najvise u razlozima zasto pojedinici imaju preca posla od igranja u reprezentativnoj selekciji, u nesredjenim odnosima u samoj kosarkaskoj organizaciji i drzavi kao i odlukama nasih kosarkaskih lidera koje nasu kosarku sasvim izvesno vode u pogresnom pravcu. Nekada se mnogo ozbiljniji problemi vrlo lako prenesu na igrace i na parket pa bi zato odgovore na problem trebalo pored analize rada selektora i igre igraca, trebalo potraziti i na mnogo visim slojevima. Sve u svemu, debakl u Atini nas je malo spustio na zemlju i kao "kosarkaski razmazenu" naciju ce nas naterati da ubuduce mnogo vise cenim uspehe kosarkasa umesto da ih uzimamo zdravo za gotovo i kao nesto sto se automatski podrazumeva. Vremena su se promenila, danas i jedna Kina i Angola mogu svakoga da pobede. U svakom slucaju...idemo dalje...

M.Srdanovic

Potop u pirejskoj luci

Sanjali smo američki "dream team", dosanjali - Angolu

24. Avgust - Tamo, u sunčanoj Atini, podno Akropolja, surova košarkaška realnost otreznila nas je kao hladan tuš. Naši "plavi" ne nalaze se gde bi im po kvalitetu moralo biti mesta – u četvrtfinalu – već onde gde po svemu prikazanom zaslužuju da budu. U utešnom razigravanju za plasman od devetog do dvanaestog mesta. Sanjasmo američki "dream team", dosanjasmo – Angolu. Pravedno! Kakvim li su nas samo mukama mučili Željko Obradović i njegovih dvanaest pulena izgubljenih u vremenu i prostoru! Smušeni, nesigurni, bezidejni, zapetljani kao mornarski čvor u pirejskoj luci, gde su potonuli. Beše to orkestar bez dirigenta, koji je od prvog podbacivanja svirao samo falš. Ako smo od fudbalera možda i navikli da se kući vraćaju pokunjenih noseva, našu balkansku sujetu debelo su uzdrmali Bodiroga i drugovi. Šta vredi što su juče sabajle Španci odigrali taman po našoj meri, kada u "plavom" taboru ne beše nikoga kadrog da preskoči Kineski zid? Svi junaci nikom ponikoše... I moja pokojna baba odigrala bi bolje "jedan na jedan" u presudnom napadu protiv Kineza od Dejana Bodiroge! I poslednji amater šutirao bi preciznije penale od njegovog imenjaka Tomaševića! I Duško Vujošević komandovao bi umešnije s klupe od Željka Obradovića! Koliko je samo falila precizna ruka Stojakovića, visina Rebrače, harizma Divca i Đorđevića, brzina Jarića, borbenost Gurovića... Koliko onaj duh zajedništva koji je rušio poput tornada! Istina boli – nismo ni senka od onog tima koji je ne tako davno žario i palio košarkaškim delom planete!

Bice dana za megdana !

9. Avgust - Izgubili smo od Amerikanaca - pa sta? Bila je to prijateljska utakmica i poraz nije toliko vazan, a moze i da koristi. Kao sto kaze nas narod u svakom zlu ima i neceg dobrog. Plavi kosarkasi bili su vrlo dekoncentrisani, pomalo uplaseni sa mnogo respekta, a sav pritisak naseg naroda, koji je trazio "skalp" Amerikanaca, njihove sposobnosti sveo je na prosecne. Zbog toga je sut bio tako los, a lopta ispadala iz ruku, sto su gosti vrlo lepo skoristili i za par minuta resili utakmicu. Pa sta je tu dobro pitace te. Pa, to sto smo kasnije, kada smo se malo povratili od soka, zaigrali samo malo bolje i pokazali da mozemo da budemo ravnopravni sa "drim-timom". To definitivno nije bilo nase vece i nadamo se da se ovakva igra nece i ne moze vise ponoviti. Ono sto je sigurno je to da sigrno mozemo mnogo bolje cak i od igre u drugom plouvremenu gde smo bili egal sa njim. Tako da nema tugovanja, glavu gore jer bice dana za megdana. A sto se tice Amerikanaca, oni su pokazali ono sto se i ocekivalo od njih. Dobru fizicku spremu, izvanredne atletske mogucnosti i dobru tehniku. Medjutim, nema tu mnogo timske igra, a bez toga u ovom kolektivnom sportu nema uspeha. Mozda se oni zavaravaju da igraju sve bolje, ali sve se to svodi na trci, pucaj i zakucavaj. Videcemo kako ce se snaci u Atini ako nalete na Argentinu ili Litvaniju. Nasi su ih fintama slali po burek, a ovi ce ih poslati i po jogurt.

D.Stojmenovic

"Plavi" na ispitu zrelosti

"Generalka" u Beogradskoj Areni će pokazati gde smo...

30. Juli - Sitno! Sa tom vojničkom uzrečicom na usnama, naši reprezentativci broje dane do Atine. A njih nema baš puno – dve nedelje preostaje do trenutka kada će u Atini buknuti olimpijski plamen. Šta se sve može popraviti za tako kratak period? I malo i mnogo, zavisi koliko su Bodiroga i drugovi voljni da zapnu, sa kakvom motivacijom ulaze u završni deo priprema, garniran beogradskom "poslasticom", nazvanom "Dajmond Boul".

Dugo smo čekali da se otškrinu kapije raskošne "Arene", pomalo strepeći da nam se možda ne dogodi koji maler u minut do dvanaest. Ma koja selekcija da odnese pobedu na velikom turniru, zlatnu medalju zaslužuju pre i iznad svega beogradski neimari, koji su mesecima danonoćno ulagali gigantske napore da sve bude pod konac. "Arena" sva blista, a na njenom parketu "plavi" će pokušati da još i pre prvog podbacivanja u Atini svojim glavnim rivalima uteraju strah u kosti. Argentina, naš rival iz nezaboravnog finala u Indijanapolisu, zatim stari dužnici Litvanci sa svojim "atomskim" sastavom, konačno i američ ki "rezervni" dream team – ima li boljih suparnika da bismo mogli da vidimo gde nam je mesto?

Selektor Željko Obradović nije se zabrinut vratio iz sunčane Španije. Bilo je oscilacija, daleko od toga da sve dirke štimaju, ali se konture one igre koja bi trebalo da bude i naš zaštitni znak u Atini polako i naziru. Španci, predvođeni volšebnim Pau Gasolom dvaput su nas porazili, jednom uz asistenciju "ljudi u sivom", drugi put blagodareći našoj dekoncentraciji, međutim – ima dana za (pravog) megdana. Možda već tamo pod Akropoljem vratimo "furiji" za sve "packe" koje smo od njih dobijali u poslednje vreme.

Kormilar "plavih" do sada je sa svog prvobitnog spiska precrtao dvojicu. Koliko sutra, moraće da donese i jednu od najtežih odluka i promoviše 12 veličanstvenih. Kako stvari stoje, čini se da su plejmejkeri ti čijim je učinkom u pripremnom periodu Obradović najviše zadovoljan, ali na nekim drugim pozicijama duva i "promaja". Pre svega u reketu gde smo, što uostalom i plavuše znaju, pomalo "tanji".

Strpljenje je majka mudrosti. I ako naši ne prođu bog zna kako rezultatski na svojoj "generalci" u "Areni", ne bi trebalo zbog toga uključivati alarm. Uostalom, setimo se "Cepter Bioptron" turnira 2002. kada su "plavi" usred "Pionira" uzeli "fenjer", da bi se nešto kasnije pozlatili u Indijanapolisu. Najvažnije je da "plavi" budu pravi tamo ge treba – pod atinskim nebom. I da, poput glavnog junaka u kultnom Kustinom filmu "Doli Bel" neprestano ponavljaju – svakoga dana u svakom pogledu...

M. Damnjanović

25. Juli - Samo petaestak dana pred pocetak Olimpijskog turnira, Beograd ce biti domacin najboljim svetskim selekcijama koje ce ucescem na turniru "Diamond Ball" sveceno otvoriti Beogradsku Arenu. Sest reprezentacija ce biti podeljene u 2 grupe, a reprezentacija SCG ce biti u grupi A zajedno sa selekcijama Kine i Australije dok ce u grupi B igrati Argentina, Litvanija i Angola. Prvoplasirane ekipe iz obe grupe ce igrati za prvo mesto, drugoplasirane za trece, a treceplasirane za utesno peto mesto. Turnir ce biti otvoren utakmicom izmedju Argentine i Angole 31. Jula u 18:30h dok ce se finale odigrati 3. Avgusta. Reprezentacije ucescnice na turniru su prvaci svojih kontinenata izuzev Argentine, koja je zamenila Ameriku, i SCG koja je domacin turnira.

"Diamond Ball" je premijeru imao u Hong Kongu 2000. godine od 2. do 6. Septembra pred OI u Sidneju, i na kome je nasa reprezentacija porazena u finalu od Australije. Na prvom turniru su ucestvovale selekcije Italije (prvak Evrope iz 1999.), Kanade (predstavnik Amerike), Australije (domacin OI), Kine (prvak Azije) i Jugoslavija kao svetski sampion iz Atine 1998. godine. Australija i Jugoslavije su imale po dve pobede da bi u finalu Asutralije bila bolja od "plavih" savladavsi nas sa 78:71.

Argentina na turnir dolazi kao jedan od glavnih, ako ne i glavni favorit za zlatnu medalju u Atini. Argentinci su napravili pravu pometnju u Indijanapolisu gde su "plavi" dosli do zlata najvise zahvaljujuci iskustvu kao i nespretnosti i neiskustvu samih Argentinaca. Ono sto ce nama i ostalim selekcijama predstavljati dodatni problem je da ce Argentinci u Atini imati verovatno jos jaci sastav nego pre dve godine. Argentinci su proslog leta zauzeli drugo mesto iza Amerikanaca na kvalifikacionom turniru za OI u Portoriku dok su pre nekoliko dana osvojili prvenstvo Juzne Amerike savladavsi u finalu selekciju Brazila.

Angola je poslednjih godina redovan ucesnih velikih takmicenja i zato ih nikako ne treba shvatiti olako, a ucesce u Atini ce im biti trece uzastopno olimpijsko. Prosle sezone, Angola je bez poraza jos jednom potvrdila dominaciju na Africkom kontinentu osvojivsi kontinentalnu krunu bez poraza. Na svetskom prvenstvu i Indijanapolisu, Angola je zauzela 11. mesto.

Australija je redovan ucesnik Olimpijskog turnira koji poslednjih sezona prolazi kroz smenu generacija ali je svakako i dalje opasan protivnik koji po tradiciji ne ustupa ni pred najjacim svetskim selekcijama. Na domacem terenu u Sidneju 2000. godine, Australije je u borbi a bronzu izgubila od Litvanije, kao i u Atlanti 1996. godine. Australija je dozivela kiks ne plasiravsi se na SP u Indijanapolisu zbog poraza od Novog Zelanda ali su pobedom nad istim rivalom prosle godine u finalu prvenstva Okeanije od 3-0 stekli pravo ucesca na OI.

Kina je selekcija koja je prethodnih godina dozivela najveci napredak, a na svetskom prvenstvu u Indijanapolosu su zauzeli donekle razocaravajuce 12. mesto. Ipak, posto ce se u timu nalaziti Yao Ming, jedan od najboljih NBA centara kao i jos poneki NBA igrac, uz iskustvo sa prethodnih takmicenja, Kinezi bi mogli mnogima pomutiti racune u Atini. Preterano bi bilo govoriti od medalji ali plasman u cetvrtfinale bi bio vrlo realan. Kinezi su plasman na OI overili pobedom bez poraza na proslogodisnjem prvenstvu Azije savladavsi u finalu Juznu Koreju. Na OI u Sidneju, Kinezi su zauzeli 10. mesto.

Litvanija je po mnogima favorit broj jedan za zlato u Atini posle impesivnih igara na Evropskom prvenstvu u Svedskoj prosle godine, a na poslednje tri Olimpijade (Barselona, Atlanta, Sidnej) su osvojili bronzane medalje. Smena generacija je Litvance kostala samo ucesca na SP u Indijanapolisu, ali zato oni sada imaju jednu kompaktnu ekipu koja prosto melje protivnike, sto i sami iskusili na svojoj kozi u Svedskoj. Iako u sastavu Litvanaca nece biti Arvydas Sabonis, Litvanci ce imati sastav cijei je vodja bek Sarunas Jasikevicijus, najbolji igrac EP u Svedskoj i osvajac Evrolige sa Barselonom  i Makabijem u protekle dve sezone. Litvanci su svima ostali u secanju po sjajnoj partiji u polufinalu OI u Sidneju kada su namucili americki "Dream Team" i kada trojkom u poslednjoj sekundi meca imali sansu da poloze na pleca velikog favorita.

Reprezentacija SCG na "Diamond Ball" dolazi sa jos uvek neizbrusenom formom pred OI ali ce ocekuje da uz pomoc domace publike pokusa da osvoji turnir i stvori pozitivnu atmosferu pred egzibicioni duel sa Amerikancima 6. Avgusta i duele u Atini. Iako oslabljena i bez igraca poput Vlade Divca, Zeljka Rebrca, Pedje Stojakovica, Aleksandra Djordjevica i Marka Jarica, nasa reprezentacija ce svakako imati odlican sastav koji predvodi sjajni kapiten Dejan Bodiroga i jedan je od favorita za medalju u Atini. "Plavi" ce pred "Diamond Ball", posle turnira u Palma de Majorci imati jos jedan trening susret protiv Spanije, a do tada ce nadamo se mnoge stvari doci na svoje mesto, kada je igra nase selekcije u pitanju.

Marko Srdanovic

Karte "suvo zlato"...

22. April - Košarkaški turnir šest reprezentacija nazvan "Dijamantska lopta" polako se primiče. Istina, do ovog sportskog mega događaja preostala su još tri i po meseca, no već počinje groznica oko ulaznica za priredbu koja će biti održana u novoj, po svetskim standardima projektovanoj dvorani "Arena" na Novom Beogradu. Prema najavama iz našeg saveza, najjevtiniji komplet ulaznica za ovaj atraktivni turnir stajaće 60, najskuplji 250 evra. Za naše prilike bas- noslovno, ali valja imati u vidu i troškove manifestacije koji će biti enor- mni. Još uvek nije izvesno kada će i hoće li novobeogradska supermoderna hala biti dovršena na vreme, jer je još puno toga preostalo da se izgradi i dotera, a vremena da početka priredbe je sve manje. Kao što je poznato, kruna košarkaškog spektakla u našoj prestonici biće revijalni meč reprezentacija Srbije i Crne Gore i SAD. Američki "drim tim" dolazi 6. avgusta sa nekim od najvećih asova profi NBA lige. Beogradski "Dajmond boul" biće i svojevrsna "generalka" za evropsko prvenstvo 2005. godine kada će nacionalni "plavi" pred svojom publikom pokušati da povrate naslov prvaka Starog kontinenta.

14. Juni - Bliži se kraj klupske košarkaške sezone na našim prostorima. U finalu "plej-ofa" Superlige "ratuju" Partizan i Hemofarm i najkasnije 21. juna biće poznato ime novog prvaka. Samo šest dana posle ovog termina, tačnije 27. tekućeg meseca selektor reprezentacije Željko Obradović izvršiće prvu prozivku kandidata za "plavi" olimpijski tim. Još je potpuno neizvesno koji će se igrači sa šireg spiska reprezentativaca odazvati na poziv "kormilara" našeg nacio